Има живота после смрти, али нема без мобилног телефона

Он нас буди и успављује. Подсећа и упозорава. Посао и забава. Живот без њега је ноћна мора. А са њим се свуда мора.

Библија је дала одговор на питање "Да ли има живота после смрти?". Ако ову тему оставимо по страни и вратимо се овоземаљском, дигиталном животу, пандан овом питању може бити "Има ли живота без мобилног телефона?".

Свако од нас има оног једног пријатеља који се не "скида" са мобилног телефона. Кад изађете на кафу или у клуб, он стално проверава да ли је нешто стигло. Као да то нешто, често и неважно, не може да сачека.

Горе описани пријатељ сам и ја. Да, често на послу бацим поглед да видим има ли шта ново. И кад знам да нема, јер би се јелте звук обавештења огласио, ипак проверим. Можда чула греше.

Иако овај мали уређај постоји тек 20-ак година, у науци већ постоји назив за оне који болују од страха да немају телефон. То су номофоби.

Aна Мирковић са Института за дигиталне комуникације објаснила нам је да чак половина младих људи, рођених и одраслих у дигиталном свету, без устезања каже да им је телефон најбољи пријатељ.

Колико смо срасли са телефоном, шта он за нас представља?

Телефон је конвергентни уређај, а то значи да нам је све што нам треба – у том малом уређају: контакти, фотографије, музика, успомене, игрице, мејлови... А он је и наш прозор у свет у ком се стално нешто дешава, нама занимљиво и интригантно. Па је стога прва ствар коју узмемо у руке када се пробудимо управо мобилни телефон, а уједно је и последња стварчица од које се одвојимо када легнемо да спавамо.

Зашто су се људи тако брзо "навукли" на телефоне и интернет? Пиће и дуван постоје одвајкада, а телефони и интернет тек од друге половине двадесетог века.

Управо због бенефита које нам пружају – да у сваком тренутку добијемо информацију која нам треба, повежемо се са особом са којом желимо да комуницирамо. Много је садржаја на интернету и свако може увек и било где да дође до онога што је његова сфера интересовања. Лако је навући се, зар не?

Kоја је то граница у коришћењу коју неко мора да пређе да би могло да се каже "зависник си"?

Истраживања показују да свака трећа особа даје предност телефону у односу на драге људе. У просеку, на телефону проведемо од три до четири сата дневно.

С друге стране, људи препознају потребу за балансом, чак 61 одсто испитаника каже да жели да добије најбоље од свог телефона када им је потребан, а када није, желе да се фокусирају на живот без телефона.

Шта су још показала истраживања када је реч о коришћењу телефона?

Свака друга особа данас каже да проверава свој телефон чешће него што би желела, као и да се осећа присиљеним да константно проверава свој телефон. Трећина испитаника слаже се да проводи превише времена са својим паметним телефоном и верује да би били задовољнији када би то променили.

Две трећине људи признаје да осећа панику при помисли да су изгубили свој телефон, док три од десет, признаје да у тренуцима када не користи свој телефон, размишља и планира када ће га поново употребљавати.

Има ли сличности између зависности од телефона и других зависности – пића, коцке, пушења?

Има, наравно. У основи је губитак слободе, који је увек праћен идејом "Могу да престанем кад год пожелим". А проблем је што се изозову не може одолети, што се услед апстиненције јавља нелагода, непријатност и опседнутост.

Да ли можемо да живимо без интернета и телефона? Како би њихово одсуство утицало на нас?

Можемо да живимо и без интернета и без мобилног телефона, људи су живели тако миленијумима. Онда се десила дигитална револуција која је драстично убрзала комуникацију, довела до дигитализације пословања, убрзала процесе, омогућила свима да производе садржаје који су потенцијално видљиви свима...

Ми живимо у ери у којој су нам све информације доступне, сви људи доступни и, као последица коришћења интернета и смарт телефона, цео свет је буквално у нашем џепу. То је разлог зашто ће већина људи данас рећи да не могу да живе без својих мобилних телефона.

Следећег пута кад кажете за себе "Ја сам слободан, немам пороке – не пушим, не пијем, мене ништа не контролише", погледајте у то мало, црно напредно чудо које вам чучи поред руке. Moжете ли стварно да престанете кад пожелите? Да одете на одмор и да га не користите? Ако верујете да не можете, навучени сте. Ако верујете да можете, запитајте се ипак још једном – ко вас је јутрос пробудио: будилник или телефон?

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 30. јул 2019, 00:26) - Max [нерегистровани]

по заказу

по заказу

(четвртак, 16. мај 2019, 18:53) - Dora [нерегистровани]

Za ove zavisnike

pametnije bi bilo pitanje da li je bilo zivota pre mobilnih telefona,mladja generacija recice da nije,jer su nesnalazljivi bez telefona,kada bi ste ih ostavili u prirodi gde nema signala za mobilni ne bi znali sami bez pomoci drustvenih mreza vatru da upale,nekome odgovara zatupljena omladina koja ce kasnije tako i vaspitavati sopstvenu decu,ako uopste budu imali potomstvo bez upotrebe mobilnih telefona.

(четвртак, 16. мај 2019, 16:12) - anonymous [нерегистровани]

Ko me je probudio? Google Home Mini!

Jutros me je probudio "Google Home Mini" (pametni zvucnik).
Toplo preporucujem svima, nenametljiv, budi vas polako i na prvu vasu komadu 'hay google stop' se povlaci. Inace odgovara na pitanja u vezi sa vremenom, saobracajem i sl.
U svakom slucaju, mnogo prijatniji od telefona, na primer, ne morate cim otvorite oci da gledate u svetleci monitor, ima dublji i prijatniji glas, ne zraci, mnogo je jeftiniji, i sl.