Трагање за новим начинима заштите ауторских права

Интелектуална својина је важна за трансформацију са радне економије на економију знања, рекла је премијерка Србија Ана Брнабић на регионалној конференцији "Дигитализација и интелектуална својина: Крај или нови почетак" која се одржава у Бањалуци.

Тема конференције су претње и изазови које доноси ново доба интернет револуције у области заштите интелектуалне својине.

"Важна тема за бржи економски развој, на коју се не обраћа пажња, важна за евроинтеграције, једно од поглавља посвећено је интелектуалној својини, а на интелектуалној својини засноване су најмоћније светске економије. Важна за трансформацију са радне економије, на економију знања. Све за развој", истакла је Ана Брнабић у излагању.

брнабићева је рекла да сматра да је у Србији, кроз напоре владе, пошло за руком да се перцепција мења. 

"Нама је креативна индустрија, када смо почели да причамо о томе а сви превртали очи, била јача по доприносу нашем БДП-у од рударства. Људи на целом Балкану имају перцепцију да највећи значај по БДП има пљопривреда, енергетика, грађевина. У пољопривреди производимо сировине и нема додате вредности. Ми производимо нечију туђу памет, а дајемо само руке. Ту нема додате вредности. Док не направимо нашу интелектуалну својину немамо додату вредност, нећемо имати раст такав да достигнемо развијене земље", навела је она.

Навела је да у САД креативна индустрија чини 38 одсто индустрије, у ЕУ 42 одсто, а код нас свега пет одсто.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да треба заштитити интелектуалну својину кроз законе, да њени власници имају користи од тога.

"Индустријска интелектуална својина – данашњи развој привреде и нових технологија заснован је на знању и зато је суштина и ове конференције да се наше земље слободније ухвате у коштац са решавањем ових питања. Нема развоја привреде и економије, ако немамо развијену интелектуалну својину",истакао је Вишковић.

Кроз образовање до свести о значају интелектуалне својине

Министар орбазовања Србије Младен Шарчевић истакао је да је важно да се подигне свест кроз образовање о значају интелектуалне својине.

Према његовим речима, кроз инститиуције и преко јавности морамо да упознамо грађане да је креативна индустрија веома битна за привреду, а посебно са чињеницом да у тој грани удео младих чини 60 одсто.

Указао је на значај заштите интелектуалне својине и на подстицај развоја креативне индустрије.

И министар за научнотехнолошки развој РС Срђан Раичевић каже да је кроз образовање битно подићи свест о теми интелектуалне својине.

Некадашњи генерални секретар Регионалног савета за сарадњу Горан Свилановић додаје да се регион налази на почетку процеса заштите интелектуалне својине и подизања креативне индустрије.

Циљ конференције је да се ова тема додатно актуелизује како би се пронашли нови начини заштите ауторског и сродних права и на тај начин пружила подршка надлежним институцијама кроз дебате доносилаца одлука, експерата и друге заинтересоване јавности.

Конференција се састоји из три панела – "Медијски монопол на западном Балкану: Која је улога државе", "Интелектуална својина и телекомуникације данас" и "Ауторска права и савремена пиратерија".

О СББ-у, Телекому, РАТЕЛУ-у...

Премијерка Брнабић је истакла и да је за стварање и заштиту интелектуалне својине потребно успоставити потпуно транспарентан систем који би осигурао тачност података и начин на који се ти подаци могу проверити.

Навела је да у овом тренутку на тржишту дистрибуције медијског садржаја у Србији постоје два доминантна оператера – СББ који држи око 51 одсто тржишта, и "Телеком Србија" са око 36 одсто, док остали оператери имају знатно мање учешће када је реч о дистрибуцији медијског садржаја.

"Имате два озбиљна оператера од којих је један, када је реч о дистрибуцији медијског садржаја неприкосновен", казала је Брнабићева и додала да су оператери ти који имају обавезу да пријављују број корисника на основу чега се и одређује висина накнаде за коришћење интелектуалне својине.

Проблем је, међутим, како је објаснила, то што доминантни оператер на тржишту дистрибуције медијских услуга те податке третира као пословну тајну, не поштујући на тај начин ни надлежну Републичку агенцију за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), а други, мањи оператер на том тржишту, држави плаћа три пута више иако има мање корисника.

То је, како је истакла, једно од суштинских питања када је реч о интелектуалној својини, јер директно утиче на количину новца који се прикупи на основу накнаде за коришћење интелектуалне својине.

По њеним речима, одређивање редоследа и логичка нумерација канала је у надлежности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али ни то оператери не поштују, већ сами одређују редослед канала, што отвара простор за манипулацију.

"Ви имате СББ, који има 51 одсто тржишта дистрибуције медијског садржаја и који каже – мене то не занима, ја ћу одредити број канала... РЕМ ту може само да покрене прекршајни поступак", казала је Брнабићева.

Она је додала да је за обезбеђивање владавине права и заштиту интелектуалне својине и ауторских права значајно да "отворимо све теме" и сви заједно "отворено разговарамо о друштву и као друштво заједно сазревамо како бисмо се суочили са свим овим стварима".

"Перцепција наше економије мора да се мења, перцепција нашег развоја мора да се мења, ми сами морамо да се мењамо да бисмо на крају дошли до тога да можемо да разговарамо о томе шта значи заштита и шта значи једна средина, и пореска и правна, која је подстицајна за стварање интелектуалне својине. Почели смо да разговарамо о томе и то нам отвара огроман простор да напредујемо у будућности", поручила је премијерка.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 17. јун 2019, 16:10) - Ljupka [нерегистровани]

Mela

Uvoze pepeljare koje su.ovde pravljene a ja Sam vlasnica patenta I radim.

(понедељак, 17. јун 2019, 13:20) - anonymous [нерегистровани]

Kradu moje fotografije

i postavljaju ih kao svoje na svojim društvenim mrežama. Inspekciju "boli uvo" za to.