За кога школујемо нашу децу

Одласком једног нашег стручњака у свет, држава губи око 240.000 долара. Разлог за одлазак није само материјални, већ и потрага за бољим знањем.

Факултети склапају уговоре са другим високошколским установама у свету ради размене студената и професора, реализације заједничких студијских програма и са домаћим фирмама и компанијама које послују у Србији у које студенти иду на праксу.

"Из тих студентских пракси, на крају често је резултат заправо запошљавање студената. Међу тим фирмама које послују овде има пуно иностраних фирми које су веома заинтересоване, неке од њих током завршних година студија понуде и стипендије нашим студентима да би их резервисале за запошљавање", каже декан Економског факултета, проф. др Бранислав Боричић.

При запослењу важна је и препорука. Најчешће их пишу ментори и професори, а факултети издају уверења о успеху.

Ненад Фриц са Грађевинског факултета наводи да често издају изводе или читаве курикулуме који мало ближе описују које су градиво свршени студенти савладали.

"Међутим, дешава се неретко да наши стандардни обрасци нису задовољавајући, па рецимо да бисмо помогли нашем човеку да оствари права у инжењерској комори државе Њујорк или да стекне лиценцу у Перуу, у Уједињеним Арапским Емиратима или у Тајланду, попуњавамо често формуларе које нам они достављају", додаје Фриц. 

Да би важиле у иностранству, многе дипломе са наших факултета морају да се нострификују, а понекад се полажу и додатни испити.

"Могу да кажем да је ФОН у марту ове године добио међународну акредитацију, где дипломирани инжењер ФОН-а не само да не треба да преводи, већ не мора ни да нострификује диплому, већ може 'један кроз један' да аплицира у бројним мултинационалним компанијама света, а пре свега Европе", каже декан ФОН-а Милија Сукновић.

Школовање једног академског грађанина државу годишње у просеку кошта између хиљаду и по и две хиљаде евра. На неким универзитетима у Европи школарине су од неколико стотина до неколико хиљада евра, а у Америци је још скупље. Година на Харварду може да кошта и 50.000 евра, а на Кембриџу и Оксфорду – 25.000.

Постдипломске студије у иностранству пружају веће могућности

Декан Електротехничког факултета у Београду Мило Томашевић рекао је, гостујући у Београдској хроници, да факултет има блиске везе са многим студентима који су отишли на цењене универзитете и у компаније у свету.

Наводи да постоји велики недостатак радне снаге у ИКТ сектору, али да се и у Србији ствара систем који даје привлачне могућности за младе људе. Чак се дешава, каже Томашевић, да и у неким домаћим компанијама раде странци.

Ипак, студенти са ЕТФ-а некада почињу да раде већ у трећој или четвртој години.

Када студент оде у иностранство, каже Томашевић, то је неповратан губитак некога ко је школован у овој земљи.

Истиче да су различити разлози одласка. Додаје да људи одлазе у потрази за бољим знањем, јер постдипломске студије у иностранству пружају често веће могућности.

Има и оних који одлазе директно у индустрију и на послове.

Томашевић истиче да ЕТФ школује оне који су спремни да решавају проблеме, да праве своје производе и компаније, али да у тој бранши постоји широк спектар послова и да и они који имају ограничена знања могу да нађу своје место у том спектру.

Декан ЕТФ-а додаје да је потребно трудити се да се деци омогући најбоље образовање јер им то повећава могућности да и у Србији направе своје компаније.

Како додаје, с друге стране је потребно помоћи и домаћим фирмама јер ће се на тај начин подстаћи привредни раст и екомонија Србије.

Ипак, каже да се не може утицати на неке одливе који су неминовни. 

број коментара 17 Пошаљи коментар
(четвртак, 12. сеп 2019, 08:35) - anonymous [нерегистровани]

u Australiji

gde zivim roditelji placaju za skolovanje dece na univerzitetima. Ako roditelji nisu u mogucnosti onda to plati drzava, s tim da to vrati student kada pocne da radi. Probudi se Srbijo!

(четвртак, 12. сеп 2019, 08:13) - anonymousGeorge [нерегистровани]

Zasto toliko hala-buke?

Neka oni sto su se skolovali na racun drustva pre nego sto napuste drzavu vrate drstvu dug,i onda mogu da idu gde hoce. U danasnjem svetu nema nista besplatno, uostalom videce kada odu na zapad.

(четвртак, 12. сеп 2019, 07:29) - anonymous [нерегистровани]

E gospodo?

Pa ne mogu da mi odredjuju zivotni standard oni koji su kupili i oni sto su prodavali drzavne fabrike-firme-zemlj bud zasto.. Davno napustio Srbiju, svuda sunce greje.

(четвртак, 12. сеп 2019, 07:28) - Furioso [нерегистровани]

sistem vrednosti

Sistem vrednosti je poremećen. Dok god bagerista bude imao veću platu od lekara neće da bude dobro.

(четвртак, 12. сеп 2019, 07:10) - anonymous [нерегистровани]

Miroslav

Svakako ih ne školuje niko drugi osim roditelji, dede, bake. Od onog novca kojim ih država adekvatno ne plaća.

(четвртак, 12. сеп 2019, 02:55) - Analitičar [нерегистровани]

Partokratija

Partokratija je glavni problem. Pripadnost političkoj partiji ne znači da je kadar nestručan, ali je problem što se pri zapošljavanju zanemaruje stručnost i u prvi plan stavlja partijska pripadnost. Kad budemo imali stručne (nepartijske) rukovodioce, imaćemo i stručni kadar. Apsurdno je da nam svaki dan pričaju o odlasku stručnih ljudi u inostranstvo oni koji na ključnim pozicijama sede po partijskoj liniji, a ne po stručnoj. Kad bude bilo posla za stručnjake, neće odlaziti u inostranstvo.

(среда, 11. сеп 2019, 23:19) - anonymous [нерегистровани]

re Apsurd

Pa oni samo uracunali neke svoje troskove uz prosecnu platu od 600 evra za lekara na primer. I sad ocekuju da im inzenjeri,lekari i drugi visoko obrazovani rade za nekih (prosecnih) pomenutih 600 evra. Ali kad je donji prag 200 evra onda ovi izgledjau kao imucni,iako su u inostranstvu lekari placeni nekoliko hiljada evra. Programere da preskocimo,mada su i oni u tom rangu. Nece to da moze.

(среда, 11. сеп 2019, 22:04) - anonymous [нерегистровани]

Apsurd

Odlazak jednog naseg strucnjaka u svet kosta nasu drzavu 240.hiljada $. A nijedan nas strucknjak nema ukupnu zaradu u nasoj drzavi za 40.god. radnog veka! Pa kako je to onda moguce??!

(среда, 11. сеп 2019, 21:22) - Dušan [нерегистровани]

Uređenje države

Migriranje ljudi je sasvim normalna pojava, svi mi želimo najbolje moguće uslove za život. Razlog gde se u Srbiji pokreće ova tema je što je sve veći broj mladih koji odlaze. Ja (još uvek) nisam odlučio da idem, ali naša država mora da nauči poštovanje rada, uvede ozbiljne programe rekvalifikacija i generalno da radi na poželjnijem životnom standardu.
Iz mog primera, jako je teško ako posrednim kanalima krenu da Vam stižu informacije da su sredstva za podsticaje o kojima priča država već razdeljena unapred i da gubite vreme konkurišući. Kao neko ko želi da razvije uspešno svoj biznis jako je teško kada čujem za (a neke i vidim) takve situacije dok na zapadu isti ti mladi privrednici dobijaju ravnopravnu šansu kod države. Daleko da su oni tamo sveci, i da je sve zeleno ali za nekog ko želi da uspešno posluje u svojoj zemlji teško mi pada kada zbog političkog sistema ovde doživljavam neke hendikepe za nešto što bi trebalo samoj državi od koristi. Valjda žele da dobiju prihode od mog poreza, ali ja neću imati porez da plaćam ako mi se uskraćuju prilike na osnovu partijskih kriterijuma.

(среда, 11. сеп 2019, 21:14) - Интернационалац [нерегистровани]

Обичан спин

Ми смо отишли због пара, корупције, рођачког запошљавања, немогућности да заснујемо породице, дневног стреса, навијачког менталитета и генерално необразованог становништва. Ми се вратити нећемо. Да би успео у животу, ако нећеш да будеш криминалац, старлета или политичар мора да се бежи из тог живог блата. Сваки други разлог осим ових које сам навео у првој реченици је лагање и себе и овог народа. Не кажемо ми у дијаспори за џабе ”ко последњи оде - нека угаси светло”. Остаће вам само ти који су навикли да живе без струје и текуће воде, са три-четири разреда основне, од којих су неки ето и са тим образовним стандардима и купљеним дипломама засели у управне одборе и на чело државе. Па ето. Победили сте. Шта се онда буните? Зар вам није лепо? Ћаос амигос. Идите гледајте то мало успешног спорта што вам је остало, опет, од нас који смо запалили преко. Игара доста а хлеба све мање...