Четвртина грађана Србије живи у ризику од сиромаштва

На Међународни дан борбе против сиромаштва, велики број људи у свету не може да задовољи основне животне потребе и живи испод границе сиромаштва. У Србији 267.949 грађана користи новчану социјалну помоћ. Најугроженије је становништво на селу, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају су и многочлане породице, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже за РТС да је право решење улагање у младе и доношење Закона о социјалним картама.

Зоран Ђорђевић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је задатак Министарства и Владе искорењивање сиромаштва. 

"Не желимо да демагошки причамо да нешто постоји, већ да својим корацима и делима покажемо да идемо ка том циљу", истакао је Ђорђевић.

Пут ка томе је, како је истакао, Закон о социјалним картама чије се усвајање очекује током јесењег заседања парламента.

"То је први корак да видимо каква нам је структура становништва, да државна давања која се повећавају сваке године иду на праву адресу. Да они којима је то најпотребније добијају у већој мери, и да тај новац који држава даје, а он није мали, оде на праву адресу", навео је Ђорђевић.

Србија је међу земљама које за социјалну заштиту издвајају најмање у Европи, 3,3 пута мање од европског просека. Мање издваја само Румунија.

"Ми морамо да идемо ка томе да нећемо само да дајемо кроз давања, јер је то нешто чиме се само привремено гаси пожар, а морате суштински нешто да промените. Овај дан ћемо посветити оним најмлађима, на њима је будућност. Ми желимо да будуће генерације немају проблем који ми имамо данас. Да не дајемо више пара, већ да видимо како да пружимо могућност да они имају запослење, да образујемо прави кадар, да могу да раде, заснују породицу, да не очекују да им држава даје паре, него да могу својим радом да то остварују и да на тај начин имају сигурност", казао је Ђорђевић.

Посебна пажња усмерена на породицу 

Социјалне карте ће, како је објаснио Ђорђевић, ако се гледају деца и село, показати тренутно стање.

"Желимо да подстичемо да та деца данас имају право на образовање, да се образују у оној сфери у којој ће сутра имати посла, и да помажемо ту породицу, јер ако дете живи у породици која има неку социјалну сигурност, оно ће једног дана моћи да остари квалитетно образовање", рекао је Ђорђевић.

Додаје да су раније, током израде закона, неке категорије искључене, јер имају неку имовину, а да ту имовину не могу да користе.

"Ми желимо све то да променимо. Имамо доста рањивих категорија којима желимо да посветимо пажњу, као што су на пример слепе и слабовиде особе, међу којима има доста високо образованих људи који немају посао", истакао је Ђорђевић.

Додаје да је кроз разне законе посебна пажња усмерена на породице.

"Знамо када је вишечлана породица да је ризик све већи и већи. У Србији 40.000 деце остварује неки додатак који има као дете, да бисмо смањили ризик од сиромаштва. Сиромаштво није настало сада, него када држава пролази кроз неку кризу, када постоји неодговорност. Тај рецидив наше прошлости мора некада доћи на наплату. Сигурно неће држава да заборави оне који су сиромашни или се налазе на граници сиромаштва", казао је Ђорђевић.

Није идеја да сви живе у граду

Према његовим речима, држава ће улагати све више, али то није решење.

"Право решење је улагање у младе, децу, да се школују, да правимо за њих нова радна места, да остварују неке приходе, да они праве своје породице и да стичу неку имовину. То је гаранција да нећете имати сиромаштво", додао је Ђорђевић.

Министар за рад и социјална питања наводи како није идеја да сви живе у граду.

"Кад радите на селу и кад имате имање, што ми суштински желимо да подстакнемо, требало би да може да каже да са своје две руке може нешто да уради, чак и да му неко ништа не да. Раније смо имали једну потпуно погрешну политику у којој се није водило рачуна о селу", казао је Ђорђевић.

Нереално је, сматра, да неко 12 година урушава систем, а да се за три године нешто промени.

"Тридесет година се провлачи да ће бити социјалних карата. Сада радимо Закон о социјалним картама, који ће нам омогућити да укрстимо податке, да знамо структуру становништва, и да, када имамо ту слику пред нама, држава то распореди на најправеднији начин – транспарентно", закључио је Ђорђевић.

број коментара 13 Пошаљи коментар
(четвртак, 17. окт 2019, 17:19) - Ulmer [нерегистровани]

@@Siromasni

Ovo sto sam napisao najvise dovodi do siromastva,a to je nerad,postuj moje misljenje,ja cu tvoje,nisam od juce.

(четвртак, 17. окт 2019, 12:48) - anonymous [нерегистровани]

@Siromasni

Питам се, шта се то десило са људима да људску несрећу, немогућност да нађу посао за себе од кога могу да преживе и прехране породицу, сведу на то да се заправо ради о нерадницима? Колико треба бити дехуманизован па прозвати већину људи нерадницима, који муку муче и раде зарађујући бедне плате од којих не могу да живе? Срамота. Боље узмите па се позабавите шта кажу истраживања стручнијих људи о томе зашто су људи сиромашни у оваквим земљама попут наше, које су свашта прошле - па ћете видети да се у већини случајева уопште не ради о лењости, него о нечему што би требало мало да размислите: Шта би било када бисте живели у градићу или селу где нема посла, где вам је плата једва 20.000 динара, а имате мању породицу коју треба да прехраните? И јурите где стигнете да радите, али то није довољно. А ово је тек делић од тога шта се дешава, и за шта се наша држава труди колико може да промени. Мало памети у глави и људскости није на одмет. Банализовање и осуђивање може да ради свако.

(четвртак, 17. окт 2019, 12:08) - Ulmer [нерегистровани]

Siromasni

Svuda ima siromasnih, i u Nemackoj, siromasni su najvise svojom krivicom jer izbegavaju da rade, da su obavezni da svako jutro pet ili sest dana u nedelji rano ustaju.Radom se sticu uslovi za bolji zivot.Ima i puno siromasnih koji su sada penzioneri-penzionerke imaju male penzije, jer u mladosti nisu brinuli kako ce im biti u starosti.Ovo o siromastvu je siroka tema, ne treba uvek drzavu ciniti potencijalnim krivcem za siromastvo, vecina pojedinca su sami zato krivi za takvo stanje.

(четвртак, 17. окт 2019, 11:38) - gfr [нерегистровани]

Zlatno doba!

Zlatno doba!

(четвртак, 17. окт 2019, 11:38) - dragec 57 [нерегистровани]

Nazalost

Jos nismo dostigli ni standard bivse SFRJ. Znaci nemamo ni ono sto smo vec imali.

(четвртак, 17. окт 2019, 11:33) - anonymous [нерегистровани]

@Sirotinja

Мислим да би било добро да одете по југу Србије и сиромашнијим селима и кажете свима њима да су нерадници, а не да немају ни прилике за посао у коликој беди живе. Мислим да би на то одреаговали према вама онако како бисте заслужили за овако нешто што сте изговорили.

(четвртак, 17. окт 2019, 11:23) - anonymous [нерегистровани]

Siromastvo

Prodati svi prirodni resursi:rudnici poljoprivredna zemljista izvori vode.Sta posle toga ocekivati da cemo biti bogati.

(четвртак, 17. окт 2019, 11:17) - aca -anonymous [нерегистровани]

cetvrtina

pre bih rekao: polovina

(четвртак, 17. окт 2019, 11:15) - anonymous [нерегистровани]

Pre 12, odnosno 19 godina bilo je bolje

Pre prethodnih 12 godina i sedam narednih, tj. pre 19 godina, bilo je bolje i postojao je dobar sistem po pitanju rešavanja siromaštva. Trebamo se vratiti na taj sistem pre dvehiljadite godine.

(четвртак, 17. окт 2019, 11:09) - Паметњаковић [нерегистровани]

Ништа од прича и најава.

Кад Макси и Идеа не враћају кусур, да ли динар, два, три, нека и по седам, осам, то јако сиромаши људе.Мени дугују преко 1000 дин. до сада и ништа не враћају само се дуг повећава.Томе треба стати на пут законом, да буду кажњени.Такође многи људи немају пара за превоз да оду до социјалног и пријаве своје стање, због високих цена карата.Такође незапослени немају пара да оду да се јављају, јер су уведене дестимулативне цене које незапослени морају да плате да би дошли до својих права.Требало би да буде бесплатно.Тада би се видело да је стање 10 пута горе.Предпостављам да су глобе уведене за сиромашне и незапослене од стране претходне власти да би се сакрило право стање.