Београд добија улицу совјетског војника Николаја Кравцова

Одборници Скупштине Града Београда усвојили су на данашњој седници иницијативу председника Србије Александра Вучића, у својству грађанина, да се новоизграђена улица на простору Београда на води, која ће спајати Савску улицу и Булевар Вудроа Вилсона, назове по славном совјетском војнику из Другог светског рата, Николају Кравцову.

Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда претходно се сагласила са том иницијативом, саопштио је Беоинфо.

Како је навела Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града и председница Комисије, Николај Кравцов био је војник Совјетског Савеза, млади човек, који је својом храброшћу и несебичношћу пружио неизмеран допринос у ослобођењу Београда октобра 1944. године.

"Ове године обележава се 75 година од извојеване победе над окупатором и коначне слободе наше престонице у Другом светском рату, у рату у којем су многи положили своје животе на бранику како наше тако и руске отаџбине и све са једним циљем, а то је коначна слобода два братска народа", наводи Радуловићева.

У току Београдске операције, која је трајала од 12. до 20. октобра. 1944., под командом генерала Владимира Жданова, бригада у којој се налазио Кравцов потукла је непријатељске групе окупатора која је покушавала да побегне из Београда. У борбама у близини Цркве Светог Марка, Кравцов, желећи да коначно потуче непријатеља и донесе толико жељену слободу српском народу, тешко је рањен, додаје се у саопштењу.

Од последица рањавања преминуо је у болници, два дана пре ослобођења Београда, 18. октобра 1944. године.

Сахрањен је 22. октобра у заједничкој гробници бораца Црвене армије на Позоришном тргу, данашњем Тргу републике, испред зграде Народног позоришта.

Десет година касније, његови посмртни остаци пренети су на Гробље ослободилаца Београда.

"Слепи гуслар" враћа се на Калемегдан

Скупштина града донела је и Одлуку о постављању скулптуре "Слепи гуслар" у парку Велики Калемегдан.

Завод за заштиту споменика културе Града Београда поднео је, а Комисија усвојила иницијативу, у којој предлажу да се скулптура постави на зеленој површини са југозападне стране Споменика захвалности Француској.

"Слепи гуслар" је бронзана скулптура, рад вајара Паскије Пашка Вучетића, као део споменичке композиције Споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 1913. године, а срушеног 1916. године од аустроугарских окупационих снага.

"Након завршеног Првог светског рата, на месту демонтираног Споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској. Скулптура 'Слепи гуслар' једини је преостали део сложене споменичке композиције Споменика Карађорђу", рекла је Андреа Радуловић.

број коментара 0 Пошаљи коментар