Јелке се не краду, оне се негују

Незаобилазни украс током новогодишњих празника је јелка. Иако су пластичне имитације све траженије, још има оних који Нову годину не могу да замисле без правог дрвета и мириса шуме у свом дому.

Из пожешког расадника "Србијашума" јелке су отпутовале у све веће градове, широм земље. Остала је тек понека, јер је ове године интересовање веће него раније, а купци су одлучили да своје новогодишње дрво обезбеде на време.

"Тако да је продаја кренула чак тамо и средином новембра месеца. Углавном се траже исте врсте садница за новогодишње јелке, а то су смрча, Панчићева оморика и бодљива смрча", каже Предраг Тасић из "Србијашума", расадника у Пожеги.

Јелке са бусеном већина купаца, након празника, враћа у природно станиште. На подручју шумског газдинства Ужице нису евидентиране шумске крађе уочи празника. Сталне контроле утичу и превентивно, па је ове године забележено само девет таквих случајева.

"Најчешће се крађе дешавају у приградским шумама, где је становништво и заступљеније, тако да те крађе које су и шумске штете које су настале су ту. Што се тиче целе територије Србије, уз административни прелаз, уз административну границу са Косовом јако су заступљене, али доле већ газдују друга шумска газдинства, није у нашој надлежности, тако да ми немамо тај проблем", каже Славиша Радосављевић, директор шумског газдинства "Србијашума", Ужице.

Они који се одлуче за шумску крађу суочавају са високом новчаном казном и - у зависности од штете - затвором од једне до три године.

На територији ужичког газдинства, за пошумљавање има слободно само до 1,5 одсто земљишта. Расте свест о природном богатству којим располаже западна Србија, а додатним мерама се сузбија непланска градња.

"Да та градња, колико, толико буде од природних материјала и да подсећа на те објекте какви су некад прављени у овим крајевима, а то је кућа старовлашког типа, дводелна кућа.  Трудићемо се као парк природе, покушаваћемо и са Заводом за заштиту природе да вратимо, да у неким деловима правимо те објекте какви су некад били. Унутра они могу бити савремени објекти, али споља да подсећају на те старе објекте", каже Александар Миловановић, референт за заштићена подручја газдинства "Србијашуме" Ужице.

Новогодишње јелке - уместо на депонију - треба вратити у природно станиште, али то није довољно. Мора се променити однос према шумском богатству, јер шуме нису места за одлагање смећа већ природни извор кисеоника и здраве воде.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 14. дец 2019, 09:53) - anonymous [нерегистровани]

Bozicno drvce

Samo u Srbiji su jelke novogodisnja dekoracija, dok su u zapadnom svetu one Bozicno drvce(kao sto je kod nas Srba badnjak) ali to je vec zaostavstina proslih vremena koju mi slabo preispitujemo...