Друштвено корисни рад као надокнада за изостанке из школе

Више од 40 одсто ученика у Србији неоправдано изостане из школе у току две недеље, док 61 одсто закасни на неки час, показују недавна истраживања. Они који често неоправдано изостају, одсуство могу да надокнаде друштвено корисним односно хуманитарним радом, који траје од две до четири недеље.

Најчешћи разлози за изостајање су спортске активности, продужење распуста, али неретко је и намерно избегавање наставе.

"Мислим да је то много шири и озбиљнији проблем него што се чини на прву лопту. Зашто би неко изостајао из школе ако би та школа била процењена као интересантна и корисна? Мислим да је већи проблем системски у томе што се школа недовољно брзо мења и недовољно прилагођава актуелним потребама ученика", каже психолог Радмила Вулић Бојовић.

Како би ђаке вратиле у клупе, неке школе увеле су посебне мере.

"Строго се придржавамо правилника о начину најаве боловања ученика и доношења оправдања искључиво од стране родитеља ту инсистирамо, доследни смо и мислим да је то дало добар резултат у смислу смањења броја изостанака", наводи Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије.

Они који често неоправдано изостају, од 2018. године, одсуство могу да надокнаде друштвено-корисним односно хуманитарним радом, који траје од две до четири недеље.

"Они некако кроз тај рад и тај однос који је несвакидашњи, мало другачији схвате да ми нисмо на некој другој страни него смо на њиховој страни, дакле желимо им најбоље", истиче Јоле Булатовић, директор ОШ "Дринка Павловић".

Психолог Радмила Вулић Бојовић сматра да у васпитном смислу оваква идеја има велико покриће и да деца могу из тога да науче више него из било које казне.

"Уколико је нешто процењено као негативно, штетно, природна последица тога је да се на неки начин искупите тако што ћете учинити нешто добро", додаје Вулић Бојовићева.

Па тако несташни ђаци могу неко време да се брину о чишћењу школе, помажу администрацији, фарбају ограду, помажу током хуманитарних акција.

"Ефекти су видљиви тамо где постоји добра сарадња са родитељима и због тога је јако важно када примењујемо било који васпитни рад у школи, па исто тако и друштвено корисни рад, да имамо ту синхронизацију и сагласност школе и родитеља. Друштвено корисни рад није никаква казна нити таква врста мере, али да управо од резултата и ефеката друштвено корисног рада и појачаног васпитног рада са учеником зависи коначна мера која ће ученику бити изречена", наводи Миља Кривокућа из Министарства просвете.

Уколико ученик одбије да учествује у друштвено корисном раду родитељ сноси одговорност у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(уторак, 28. јан 2020, 16:44) - anonymous [нерегистровани]

Ko to tamo peva

A šta mislite o prevozu koji je često uzrok kašnjenja i ranijeg napuštanja časova.
Kad red vožnje nije prilagođen korisnicima kojima je "namenjen" imate situaciju da deca, da ne bi ostajala čekajući prevoz po sat, a nekad i više, odlaze sa časova pre njihovog završetka. U školama tu u određenoj meri može da im se progleda kroz prste opravdavajući iste, ali kad to pređe neku meru nema rešenja. O tome bi brigu trebala da preuzme i šira društvena zajednica i da se nađe odgovarajuće rešenje.

(уторак, 28. јан 2020, 16:40) - Marko [нерегистровани]

@35 godina u prosveti

Tacno tako,isao sam u osnovnu skolu pedesetih i sezdesetih,48-mo godiste sam,ucitelji i nastavnici bili su postovani,nikome nije padalo napamet da neopravdano izostane sa casova.Ako nisam postovao skolsku disciplinu,bio bih kaznjen,stajanjem u uglu ili da klecim,dobijao cak i samare od ucitelja.Znam da danas tako nesto nije moguce,tako je onda bilo.Kao sto vidite jos sam ziv,penzioneske dane provodim.

(уторак, 28. јан 2020, 16:07) - anonymous [нерегистровани]

Ha ha

Oni ce izostati i sa Drustvenokorisnog rada i to sve uz asistemciju svojih roditelja.

(уторак, 28. јан 2020, 16:02) - Jovan Radojcin [нерегистровани]

35 godina u prosveti

Radio sam 35 godina u prosveti i mogu odgovorno da tvrdim da su za ovakvo stanje krivi skolski pedagozi i psiholozi, zatim prava ucenika koja ne idu uz obaveze, razne novotarije kao Skolski parlamenti i druge gluposti. Treba vratiti red, rad i disciplinu, nagrade i kazne prema zasluzi kao i stav da ne mora svako da zavrsi skolu. Stara narodna izreka kaze da: Koja se baba silom tera u crkvu, ta se bogu ne moli.
Danasnji roditelji misle da skola treba da im vaspitava decu a da oni nemaju nikakvu odgovornost prema toj istoj deci.

(уторак, 28. јан 2020, 15:09) - Roditelj deteta sa 0 izostanaka [нерегистровани]

Bio jednom jedan obrazovni sistem

Školski programi su zastareli i potpuno nezanimljivi deci. Deca bubaju hiljade podataka koje mogu da izguglaju za 5 sekundi. Nastavnici više ništa ne objašnjavaju, daju deci da sama drže prezentacije da bi mogli da koriste mobilne telefone za to vreme. Deca sve manje odgovaraju usmeno jer zbog preobimnog gradiva za to nema vremena. Akcenat je na prirodnim naukama, društvene nauke su postale nužno zlo pa dobijamo generacije bez fundamentalnog obrazovanja. U školskim toaletima nema tečnog sapuna, a toaleti se peru samo vodom, bez deterdženta. Radi i trud se više ne vrednuju, isključivo znanje pa deca i roditelji brzo shvate da je bolje da dete izostaje i uči kod kuće, a u školu ide samo kad je spremno za odgovaranje. Našim školama su potrebne ozbiljne reforme.

(уторак, 28. јан 2020, 15:08) - anonymous [нерегистровани]

Neprihvaltjivo!

Ovo je čisto primoravanje dece na rad, što je kažnjivo i našim zakonima! Zbog ovakvih stvari padaju vlade.

(уторак, 28. јан 2020, 14:10) - anonymous [нерегистровани]

Sreca izbegoh

Da je ovo bilo dok sam ja bio u skoli, bio bih humanitarac kao Arno Gujon. Svakako, podržavam!

(уторак, 28. јан 2020, 14:10) - anonymous [нерегистровани]

Ustav

Nije po zakonu.

(уторак, 28. јан 2020, 13:31) - Ah [нерегистровани]

rad

Rad bez plate!

(уторак, 28. јан 2020, 13:28) - anonymous [нерегистровани]

Zašto

Treba uvek da pitate djaka zašto kasni, zašto izostaje, zašto pokazije slabe rezultate. Pa onda napraviti istraživanje, doneti zaključke i preduzeti mere da se ukloni uzrok, a ne lečiti posledicu, kao što se uvek u Srbiji radi naopako.