Бранко Лазаревић ослобођен оптужби

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Бранка Лазаревића, некадашњег шеф кабинета бившег министра полиције од оптужби за одавање поверљивих полицијских информација криминалној групи Дарка Шарића.

Истом одлуком и остали оптужени у овом случају су правоснажно ослобођени - полицајац Борис Гара, адвокат Радован Штрбац и Родољуб Радуловић, познатији као Миша Банана, којем је суђено у одуству јер је у бекству.

Овом одлуком, која је данас објављена на сајту Апелационог суда, одбијена је жалба тужиоца за организовани криминал и потврђена је првостепена пресуда Специјалног суда у Београду из децембра прошле године.

Сви су ослобођени оптужби за кривично дело одавање службене тајне, а Лазаревић и за удруживање у Шарићеву криминалну групу, јер суд сматра да тужилаштво за организовани криминал није доказало своје тврдње из оптужнице.

У детаљном образложењу пресуде, Апелациони суд наводи да су неосновани жалбени наводи тужиоца када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела за које се теретио Лазаревић.

Овај суд сматра да је првостепени суд правилно, услед недостатка доказа, Лазаревића ослободио од оптужбе за ово кривично дело, с обзиром да, како каже, "из изведених доказа није било могуће утврдити ни да ли је, ни како је, ни када је и у каквим околностима Лазаревић постао припадник организоване криминалне групе, нити да је имао свест о постојању такве групе, а посебно вољу и хтење да јој припада".

Апелациони суд надаље налази и да је правилан став првостепеног суда да се из изведених доказа није могао извести несумњив закључак о томе да је Лазаревић извршио продужено кривично дело одавање службене тајне, а Борис Гара, Радован Штрбац и Родољуб Радуловић кривично дело одавање службене тајне, од чега Штрбац и Радуловић у подстрекавању.

Апелациони суд је указао да - да би неки податак представљао службену тајну неопходно је испуњење два кумулативна услова - да је реч о подацима и документима који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и да би одавањем таквих података или докумената била проузрокована или би могла да буде проузрокована штетна последица за службу.

"Према ставу Апелационог суда, Тужилаштво за организовани криминал је пружило суду доказ само за испуњеност првог од два наведена услова, док за други нису пружени никакви докази. Суд је имао у виду и то да су у току поступка правноснажним решењем издвојени из списа сви транскрипти прислушкиваних разговора Радуловића и Штрбца, те исти нису могли да се користе", наводи се у образложењу пресуде.

Према оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд закључује да Тужилаштво није презентовао ниједан доказ о томе да је комуникација између окривљених и како Тужилац наводи "других припадника организоване криминалне групе, након сазнања о томе да се прислушкују, промењена на тај начин што су прешли на комуникацију путем драфтованих мејлова", будући да Тужилаштво суду није презентовало ниједан доказ којим би се исти наводи могли проверити.

"Дакле, из наведеног је несумњиво закључено да је комуникација између наведених лица не само настављена већ није ни промењена", нагласио је Апелациони суд.

Такође сматра да није доказано да су у овом случају наступиле штетне последице за службу, јер је наводно у том тренутку полицији онемогућено да прикупи доказе о вршењу кривичних дела на основу којих би се покренуо кривични поступак против осумњичених из тзв. Шарићеве групе.

Апелациони суд је улазао да је правилно утврдио првостепени суд да је полиција и даље прикупљала доказе и после периода који је опредљен као време извршења радњи окривљених, а штетна последица по службу није доказана с обзиром на то да су према тим лицима из тзв. Шарићеве групе покренути кривични поступци.

Сви оптужени су током суђења негирали да су починили кривично дело одавање службене тајне за које се терете.

Оптужени су се теретили да су током 2008. и 2009. преносили поверљиве полицијске информације Шарићу пре покретања званицне истраге за шверц кокаина у октобру 2009. године.

У оптужном предлогу се наводи да је Гара преносио кључне податке Лазаревићу о праћењу Шарићеве групе, након чега је Лазаревић те информације проследивао Штрпцу и Радуловићу, а они Шарићу.

То поступање је, како сматра Тужилаштво за организовани криминал, угрозило истрагу полиције јер су припадници Шарићеве групе променили дотадашњи начин комуникације.

Шарић је почеком децембра, након поновљеног суђења, осуђен на максималну казну од 15 година затвора због организовања криминалне групе која је кријумцарила кокаин из Латинске Америке у Западну Европу.

Суди му се за прање пара у другом поступку.

број коментара 0 Пошаљи коментар