Разарање Дрездена – седам и по деценија од савезничког бомбардовања

У три налета британских и америчких бомбардера 13. и 14. фебруара 1945, запаљивим бомбама је потпуно уништен стари барокни центар Дрездена. Историчари су углавном сагласни да је више од 25.000 људи изгубило живот или нестало током тродневног америчко-британског бомбардовања Дрездена.

Англо-америчко бомбардовање Дрездена 1945. године је догађај у оквиру Другог светског рата и савезничке стратешке ваздушне офанзиве против нацистичке Немачке, чија је последица било знатно разарање центра Дрездена. Извршено је 13–15. фебруара 1945. године.

Велика материјална штета, употреба запаљивих бомби и велики (и даље спорни) број жртава учинили су ову тему контроверзном. Постављено је питање о етичности, али и о ефикасности тог бомбардовања.

Дрезден се на списку циљева бомбардовања нашао зато што је био значајно железничко чвориште и што је у њему било лоцирано неколико фабрика које су прозводиле велике количине ратног материјала.

Британска и америчка армија су бомбардовањем града настојале да онемогуће пребацивање немачких снага на исток и тако олакшају напредовање Црвеној армији. Истовремено се настојало да се тиме принуди хитлеровска Немачка да положи оружје и тако оконача најкрвавији конфликт у историји човечанства. 

У децембру 1944. и јануару 1945. године, упркос успесима, западни савезници су претрпели велике губитке на Западном фронту. Почетком 1945. године, страхујући да би рат могао да потраје до дубоко у ту годину и доведе до још већих жртава, савезници су одлучили да убрзају пад Немачке бомбардовањем градова на истоку те државе. СССР је такође тражио бомбардовање тих градова, ради олакшавања сопствене офанзиве.

Очекивало се да би то изазвало панику међу цивилима који беже на запад како би се склонили од совјетског напредовања, а заузврат би та паника отежала слање немачких појачања на Источни фронт. Трећег фебруара бомбардован је и Берлин, а потом у четири напада у периоду 13–15. фебруара Дрезден. Мада је бачено пропорционално мање запаљивих бомби него на Берлин, релативно гушћа концентрација бомби је довела до великог пожара, који је захватио и разорио центар града.

Бачено 2.600 тона бомби 

У нападима током ноћи 13. на 14. фебруар, 804 бомбардера су напала Дрезден, од којих је пет оборено. Захваљујући доброј видљивости и слабој присутности авиона Луфтвафеа, авиони типа москито су били у стању да прецизно и уско обележе мету за тешке бомбардере, што се сматра битним фактором у нивоу штете која је начињена.

Снага противваздухопловне одбране у Дрездену је такође била слаба. Након два ноћна напада британског Краљевског ваздухопловства, ујутро је уследио напад америчких ваздушних снага. Током ова три напада је бачено 2.600 тона бомби, које су разориле 33 километра квадратна, укључујући историјски центар града са многим вредним грађевинама и уметнинама.

Једно од питања која су постављена јесте да ли су циљ бомбардовања заиста биле војне и индустријске мете, или цивилно становништво. Постоје тврдње да Дрезден није имао никакав војни или индустријски значај. Постоје и супротне тврдње: да је био један од важнијих индустријских центара Трећег рајха.

Чињеница да је бомбардовање извршено пред крај рата, када је Немачка већ била пред поразом, као и да је Дрезден имао велику историјску и уметничку вредност, довела је до тога да је овај напад убрзо након што је извршен називан неетичким и војно неоправданим.

Постоји више процена броја жртава. Једна од скромнијих износи 25.000 мртвих. По некима, погинуло је 35.000. Контроверзни писац Дејвид Ервинг помиње 150.000 или чак 200.000 као могући број погинулих, уз минимум од 40.000. 

Поред тога, сматра да бомбардовање Дрездена не може да се оправда жељом за ометањем транспорта трупа на Источни фронт, јер тај транспорт је остао неометен и, према његовим тврдњама, није се ни кретао кроз центар града.

Дрезден сматран бастионом крајње деснице 

Председник Франк-Валтер Штајнмајер рекао је, на обележавању 75. годишњице од савезничког напади на Дрезден, да Немци да морају одбацити расизам и антисемитизам.

"Бомбардовање Дрездена подсећа Немце на уништење демократије, презир према човечанству, антисемитизам и расни фанатизам", рекао је председник Немачке, додавши да се боји да до данас ове вредности нису протеране.

"Ништа од овога у нашој земљи не сме остати неспорно. Морамо сви одбити мржњу и  супротставити се увредама", рекао је он, пренео је Ројтерс.

Дрезден, главни град Саксоније, дуго је сматран бастионом крајње деснице. У овом месту основан је антиисламистички покрет Пегида. За суботу су најављене демонстрације које ће се придружити и десна странка Алтернатива за Немачку (АфД).

Становници Дрездена и даље се сећају ноћи када је бомбардован Дрезден. Нора Ланг, која сада има 88 година, имала је 13 година.

"То су били најстрашнији сати у мом животу", рекла је је Лангова. Нора и њен млађи брат били су раздвојени од родитеља, али су успели да нађу уточиште око зграде, а око њих све је било уништено.

"Мислио сам да је можда ово крај рата и истовремено да је то крај света", присетила се она. 

Уз Хирошиму и Нагасаки, било је то највеће бомбардовање до сада. Од напада савезника дистанцирао се чак и Винстон Черчил, који је до тог тренутка подржавао интензивно бомбардовање немачких градова.

"Мислим да је дошао тренутак да се измени приступ бомбардовању немачких градова само зато како би се ширио ужас. У супротном ћемо се наћи у ситуацији да ћемо контролисати разорену земљу", рекао је тада Черчил.

На почетку Другог светског рата, средњовековни Дрезден је са 640.000 становника био седми по величини град у Немачкој. У јесен 1944. био је последњи велики неоштећени индустријски град, и представљао је и један од последњих економских и административних центара Немачке. 

број коментара 13 Пошаљи коментар
(петак, 14. феб 2020, 10:30) - anonymous [нерегистровани]

Baš me briga za Drezden

"75 godina posle bombardovanja, napravili živi lanac tuge"... Ma nemoj? Što nisu pre 80 godina napravili lanac protiv Hitlera, pa da ne dolete da mi 6. aprila bombarduju babu i dedu i majku od 2 godine? Pa su u pižamama bežali iz zapaljene zgrade u Sarajevskoj. 

(петак, 14. феб 2020, 10:13) - anonymous [нерегистровани]

Komentar

Zapad ne radi nista slucajno i slazem se sa komentarima da su Drezden i okolina svojevremeno bili naseljeni slovenskim stanovnistvom i to je jedan od razloga zestokog bombardovanja jer su mogle lako biti unistene samo fabrike oruzja.A SSSR nije ucestvovao u tome niti trazio od Zapada tu akciju.Njima u tom ratu nije bila potrebna pomoc i Zapad se ukljucio u rat da cela Nemacke ne padne pod SSSR.

(петак, 14. феб 2020, 10:10) - Ђурађ Ходочасник [нерегистровани]

Древзданија

Стари српски град Древзданија је порушен и историја се и даље преписивала и фалсификовала. Ја у југословенској гимназији нисам ни реч чуо о Словенима или Србима који су до 13. века доминирали на Балтику и поред реке Лабе (данас је немци зову Елбе).

Изговор, да су с тим Британци (а то је био углавном Черчил) хтели да скрате рат и да смање број жртава, је сулуд. Да потсетим: 3. Рајх је већ и пре радио на атомској бомби, и желели са да га употребе "само да би скратили рат и смањили број жртава". Хитлер=хуманитарац?

(петак, 14. феб 2020, 10:08) - anonymous [нерегистровани]

humano bombardovanje 99

Hoces da kazes da je bombardovanje '99-e pored tehnoloski naprednije bilo i humanije.
Eno i Mosul je nedavno dozivio jedno takvo savremeno bombardovanje da ga porede upravo sa Drezdenom.

(петак, 14. феб 2020, 10:00) - anonymous [нерегистровани]

srceparajuce

Hocemo li izjednaciti zrtve? Kao svako je stradao, svako je kriv?
Boze sacuvaj.

(петак, 14. феб 2020, 09:52) - anonymous [нерегистровани]

re: o ustipcima

Kad smo vec kod ''ustipaka'', moze se slobodno reci da se od 2 svj. rata nista nije promjenilo i da nikakve razlike nema izmedju tadasnjih bombardovanja i onih u Vijetnamu, Iraku 1991, 1999, opet Iraku, pa Libiji itd. Moje misljenje je da su najvise bormbardovali istok Njemacke zato sto su znali da ce to pripasti komunistima i Sovjetima. U svakom slucaju Rusima nisu pomagali, iako su oni mozda mislili da im pomazu, Rusi ko Rusi, na zalost.

(петак, 14. феб 2020, 09:52) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

@ O ustipcima

Da nes ne napadaju ne bismo imali potrebe da se branimo. Slovenski simboli u centru Drezdena su ruseni isto kao sto je srusena Narodna biblioteka u Beogradu da bi se pocinio genocid. Pogledajte definiciju genocida. Radi se o nameri da se trajno unisti narod ili etnicka grupa cak i dokaz da je postojala. Dokumenti iz arhiva Biblioteke su zauvek izgubljeni. O nasoj istoriji mozemo da ucimo samo od Nemaca. Vi, Hrvati ste zeleli neovisnost. Dobili ste je. Sada podjite u "lijepu vasu".

(петак, 14. феб 2020, 09:47) - anonymous [нерегистровани]

Уштипци?

Није бомбардован само Лесковац, већ још 15 градова у Србији и Црној Гори. То што Србија није у центру збивања, није разлог да ми заборавимо да нас је иста идеологија бомбардовала 1944-е и 1999-е. Заправо, неки би би прво требало да науче, колико су зла нанели "изузетни" нашем народу. А где су Кореја, Вијетнам, Ирак, Сирија, Либија ... Ако је и од "демократије", много је.

(петак, 14. феб 2020, 09:30) - anonymous [нерегистровани]

o ustipcima

Od tri dosadasnja komentatora, dva u rusenju Drezdena vide neku zaveru bas protiv Srba. Treci je, pak, odlucio da reportazu o svetski poznatom bombardovanju nekako uporedi sa bombardovanjem Leskovca. Priznajem, taj komentar je bar edukativan, ako su podaci u njemu tacni, mada ni on na kraju nije mogao da odoli i da povuce paralelu sa saveznickim bombardovanjem '99 iako se te dve price sastaju samo u jednoj tacki - reci bombardovanje. Ali da ne ulazimo sad u to. Interesantno mi je da niko ko je ostavio komentar nije razumeo vaznost teksta za globalnu istoriju i buducnost. Koje su pouke koje mogu da se nauce? Kako je svet nekada rezonovao, kako danas. Pa uzmite i bombardovanje 99 pa vidite kolike su samo razlike u motivu, pristupu, tehnici i drugim brojkama i koliko se svet od tada promenio. Ali sta god da zakljucite, najvaznija lekcija je da su Srbi i Srbija jedna zanemarljiva zemlja, da je veoma retko u centru svetskih dogadjaja i da se ne vrti sve oko Srba i Srbije.

(петак, 14. феб 2020, 09:04) - Rade [нерегистровани]

Dresden

Sta znace 25000 poginulih u odnosu na 75 000 000 koje je nacisticka Nemacka pobila?