Како преживљавам радове на београдским улицама

Била је ноћ и нисам имала избора, морала сам да наручим такси. Након уобичајеног разговора о временским приликама, почели смо да причамо и о траси којом ће да ме вози: Овде не може, овде су радови, и овде су радови. Кажем ја њему, па бар ћете ви таксисти профитирати ових месеци због измена режима саобраћаја, а он ће мени: Како да профитирам када немам куда да возим?

У мојој породици сви су били у шоку када сам пре три године из прве положила возачки испит. Ја понајвише. Од онда возачку дозволу не вадим из новчаника. Није да ми је потребна јер аутомобил немам. Живела сам у заблуди да ћу га купити, али када сам сабрала све трошкове, схватила сам да се не исплати.

Добила сам, међутим, од маме на поклон за положени испит плишану „бубицу“, па када би ме неко питао, рекла бих да су ми родитељи купили аутомобил.

Ових месеци мало се кајем што га немам, мада и да га имам, питање је куда бих њиме. На посао сигурно не, јер радови су свуда унаоколо. Нити бих стигла брже, нити бих имала где да паркирам.

С друге стране, ни ГСП ми није од помоћи ако идем мање од 10 станица. Стајалишта су измештена, а аутобуси се заглављују на свим већим раскрсницама. Бус-плус не морам ни да носим са собом, и то не зато што нема контролора, него зато што бирам да идем пешке. Мерила сам: Шест станица сам препешачила а да ме ниједан од три аутобуса на траси није престигао.

Неко би рекао, па да, брже ходаш, али онда знојава дођеш на посао. Али то није баш тачно, знају добри познаваоци српског менталитета – клима убија. Зато, и када је има у аутобусу, увек се нађу они који ће отворити прозоре, и онда крене групно знојење. Чешће су, додуше, ситуације када нема климе. Онда су прозори затворени, јер и промаја убија.

Да се не лажемо, били су потребни радови на линији петице и двојке од Зоо-врта до Вука. Асфалт је у рупама, водоводне цеви сваки час пуцају. Исто важи и за Карађорђеву, мада се ни не сећам када сам се возила том улицом у смеру од Пристаништа ка Славији. Било је толико давно.

Ако радови заиста буду готови до 20. децембра, надам се да ћу до Нове године забравити на сва чекања аутобуса, заглављивања у Дечанској и Таковској, да ће ме проћи жуљеви на стопалима од пешачења и да ћу донети одлуку да коначно штедим за аутомобил.

Све ово има и своје добре стране, осим оне очигледне да аутомобили неће пропадати у рупе, а моја мама се саплитати о плоче и падати на улици. Иако нисам ишла да се сунчам, добила сам боју, уштедела сам јер нисам користила бус-плус, а верујем и да сам изгубила неке граме.

С обзиром на то да се и у Србији бележи пораст броја гојазне деце, овог лета ће се бар више кретати, а једна од најздравијих физичких активности је брзо ходање. Само понесите резервну мајицу, поготово ако идете на посао или у госте.

А у међувремену: размишљам о томе да тражим стан на Кошутњаку, због близине шуме и свежег ваздуха. До сада сам избегавала ту локацију због великих гужви код Сајма и у Кнеза Милоша. Међутим, ако набавим електрични бицикл за дуже релације и електрични тротинет за краће, биће изводљиво, чак и ако не направе метро.

Шта ћу зими и када остарим – не знам.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(субота, 29. јун 2019, 20:32) - anonymous [нерегистровани]

@Stvarna slika

Vi ocigledno zivite u nekom paralelnom svetu. Kako drugacije da rekonstruisu ulicu, gde da drze masine, alat i materijal ako ne ovako? Vi ocigledno mislite da se ulica rekonstruise uz pomoc jednog cekica i srafcigera i to za jedan dan. Ne ide to tako kao sto mislite!

(петак, 28. јун 2019, 13:52) - Vladana [нерегистровани]

Stvarna slika

Ovo je ko Cernobelj?

(четвртак, 27. јун 2019, 06:01) - anonymous [нерегистровани]

Svaki dan se necemu nadamo, kako cemo docekati bolje dane, ali........

………….njih nema ni u - tragovima!!!

(среда, 26. јун 2019, 11:34) - Srdjan [нерегистровани]

Alternativa

Pa eto neko je koristio Karadjordjevu kao alternativu za Kneza Milosa i Takovsku. Sada to nije moguce posto se spaja bukvalno sest traka u jednu. Sa novim raskopanim ulicama u centru i bez alternative moj povratak sa posla proslog cetvrtka je trajao 1h i 20 minuta. Prosecna brzina kretanja 5km/h, prosecna potrosnja 25l/100km.
Staze za bicikle i elektro skutere ne postoje, tako da varijanta otpada zbog bezbednosti (sopstvene, a i zbog drugih ucesnika u saobracaju).
Da li je moralo ovako? Sve ulice istovremeno raskopane?
U nasem gradu ne postoje ulice koje pre same raskrsnice vode udesno, niti sve semafori imaju zelenu pomocnu za skretanje desno.
Koliko bi nadvoznjak na ukrstanju Nemanjine i Kneza Milosa rasteretio te ulice?
Mozda je vreme da se nesto prilagodi porastu broja automobila.

Da l ije normalno svakog dana putovati do posla i nazad 2h (ukupno 16km) ?

(понедељак, 24. јун 2019, 23:31) - anonymous [нерегистровани]

Kolektivna svest

Ne znam kako svi kolektivno trpimo ovo ludilo u Beogradu. Sada da me neko pita nešto da uradim, ne znam kud ću od muke i nedostatka energije, a kiptim svakog dana u sebi zbog sve što nam rade. Ali dobro, sam sam birao ovde da živim, kao i autorka.

(понедељак, 24. јун 2019, 19:14) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Ubija

nas klima, promaja, osiromaseni uranijum, pesticidi, herbicidi... jedino nas ne ubija duvanski dim i alkoho. Ziveli!