Кад лидер постане Вожд

„Писање великог почетног слова схвата се понекад као пробни камен писмености, док је у суштини само пука конвенција.“ (И. Клајн) Ипак, основна правила писања великог слова треба знати...

ТРГ РЕПУБЛИКЕ. На почетку нове школске године, ученици петог разреда добили су задатак на тесту да у називима тргова (Трг цвећа, Трг победе и Трг републике) наведу која се реч пише великим почетним словом.

То отвара питање писања великог слова. У тачки 54 Правописа стоји да се „великим словом пишу имена градских насеља, градских четврти, тргова, улица и сл.“.

Дати су и примери: Теразије, Студентски трг, Трг ослобођења, Трг револуције. Друга реч се пише малим почетним словом. Тако треба писати и примере из теста за петаке.

Још нешто: У Правопису је дата напомена да је било ушло у обичај писање Трг Републике (као и Дан Републике), пошто се Република схватала као скраћено име (ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, РС).

Данас се реч република односи на државно уређење и зато се пише малим почетним словом.

БУБАЊ ПОТОК. На једном порталу можемо прочитати да је потпредседница Владе Србије, Зорана Михајловић, „потписала меморандум о деоници Бубањ Поток – Панчево“.

На први поглед овде се поткрала грешка: Правопис каже да се Бубањ поток пише са малим „п“.

И то уз образложење да се код вишечланих „имена делова земљишта односно географских локалитета (атара, њива, ливада)“ само прва реч пише великим почетним словом.

Али када се говори о Бубањ потоку мисли се о насељу, не о њиви или ливади.

А у Правопису стоји да код имена насеља, али „засебних насеобина – градова и села“, свака реч у вишечланом називу има велико почетно слово (Нови Сад, Бачко Добро Поље и сл.).

Међутим, само прва реч код вишечланих назива писаће се великим почетним словом када су у питању имена градских насеља, четврти (Баново брдо, Савски венац).

Е сада, ако је, како сам пронашао на интернету, Бубањ поток насеље у Србији, било би оправданије писати са великим „п“, дакле Бубањ Поток.

ГРАД БЕОГРАД. Дана 11. јуна 2019. донет је „Посебан колективни уговор за предшколске установе чији је оснивач град Београд“. Овде се отвара питање писања назива административних јединица.

У Правопису је наглашено да иницијално „г“ мора бити велико ако се Град Београд узима као административна јединица, то јест ако се ту мисли на градску управу.

А у нашем примеру се баш на то мисли.

Али ако се мисли на насељено место, онда је оправдано писати град Београд.

ОРЛОВИ. „Да се Орлови подрже, него шта“, позивају са једног портала. И ја тако мислим. Међутим, поставља се питање да ли је фигуративно име овде коректно написано.

Није. Према Правопису, фигуративно име се даје под наводницима и излишно је писање великим почетним словом.

Значи треба писати „орлови“ (фудбалска репрезентација Србије), као и „романтичари“ са Карабурме (ОФК Београд), односно „гаучоси“ (фудбалска репрезентација Аргентине)...

СИМПОЗИЈУМ. Великим почетним словом пишу се и називи манифестација. Тако је један периодични скуп написан овако: V Међународни симпозијум PhIDAC 2019.

Заиста не знам шта PhIDAC значи, а овде ме је више интересовало да ли „м“ у „међународни“ треба бити велико.

У Правопису се истиче да је у таквим називима број на почетку носилац великог слова, а „реч иза редног броја пише се малим словом, јер њом не започиње име“.

На основу реченог се види да је назив скупа требало написати: V међународни симпозијум PhIDAC 2019.

У Правопису се ипак додаје да, „ако назив манифестације има устаљену форму и препознатљив садржај“, реч иза редног броја пише се великим почетним словом.

Тако да ћемо писати 30. Позорје, 25. Битеф и сл.

ФИРЕР. У Речнику Матице српске под одредницом фирер наведено је: вођа или предводник. Именица је написана малим почетним словом. Међутим, мало „ф“ је и у једном тексту о нацистичком вођи на једном сајту?!?

Правопис каже да се звања која се везују за одређене историјске личности када су самостално употребљена пишу великим почетним словом.

А овде се мисли о Адолфу Хитлеру и зато је требало написати Фирер, дакле са великим „ф“.

Вођа не мора увек бити фирер (именица која данас најчешће има негативну конотацију), може бити и лидер (ни њих нешто не волим, али бар нису сумануте убице).

А и ми имамо вођу са великим словом, Карађорђа Петровића, чија титула такође има карактер личног имена: Вожд.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 15. сеп 2019, 23:04) - ,," [нерегистровани]

Велика маленкост

Српство се пише почетним великим словом. Из Поштовања и Поноса.

Правила за почетно велико слово имају смисла до одређене мере и зрела су за промене.

Лично пишем како се осећам према значењу одређене речи, како у садржајном, тако и у друштвеном оквиру.

Велико почетно слово и има улогу додатног нагласка, односно појачавања неке мисли или привлачења пажње на појам који та реч представља.

Значи, ни у ком случају не могу да, ни на најмањи начин, уважим крвожедног вођу из немачког ткз. ,,трећег царства". Како његовог имена, тако ни немачке речи његовог звања.

Исто важи и за уважавање за речи које представљају све личности, покрете, војне савезе, који су нанели зла мом Народу.