Хаџилук, молебан, ископавање вампира и тајне православља

Језик православља се тек открива, а ја сам покушао да допринесем томе.

ПАТРИЈАРХ. Именице овог типа имају у вокативу наставак и и , а понекад и немају наставак већ је вокатив једнак номинативу.

У „Језичком саветнику“ се предлаже да именица патријарх у вокативу има наставак : патријарху.

А ја мислим да би могао и : патријарше.

Било како било, у пракси ћемо се патријарху обраћати само са: Ваша светости.

АНДРЕЈ РУБЉОВ. Године 2014. почела је професионална каријера тенисера Андреја Рубљова. Али на појединим сајтовима његово презиме је другачије написано.

„Ово смо вам причали: Рубљев имао меч-лопту, али је поражен од играча из Топ 10“, наслов је на једном порталу. Сада се намеће питање како је коректно: Рубљов или Рубљев?

Прво да видимо како је у оригиналу: Рублёв. У имену на руском ё се чита као јо, тако да је коректно само Рубљов.

А откуд Рубљев? Има новинара који не транскрибују са руског, него са енглеског, а тамо је он Rublev, па отуда Рубљев.

Још нешто: био је један много познатији Андреј Рубљов, руски иконописац, о коме је режисер Андреј Тарковски снимио ремек-дело 1966. године.

АРХАНЂЕЛ. На Википедији под одредницом архангел Михаил(о) сазнајемо да је „Михаил архангел, принц анђела, у јеврејској, хришћанској и исламској традицији“.

А облик архангел потиче из грчког, то је црквени термин који значи старешина анђела, први анђео.

Исти облик је и у руском имену града Архангелск, административном средишту Архангелске области.

Али код нас у речницима и важећем правопису налазимо само облике арханђео и арханђел, па је у Правопису је забележен само арханђел Михаило.

ХАЏИЛУК. Нећемо далеко од Русије, идемо до Украјине. Јула 2007. група Срба је ишла на поклоничко путовање по православним светињама Украјине.

Тим поводом издато је девет дискова под називом „Паломничество по светињама Украјине“. На посебности у превођењу указала је проф. Ружица Бајић.

Овде је занимљиво паломничество у наслову. Значи хаџилук.

Изгледа да преводилац није желео словенску реч заменити турском када се говори о обиласку светиња.

Али ми, обични смртници, само турску разумемо.

ЕГЗОРЦИЗАМ. У том видео-запису именица вычитка је преведена описно као изгоњење демона (а постоји и глагол вычитывать који значи изгонити демоне).

За егзорцизам знамо захваљујући роману „Истеривач ђавола (Егзорцист)“ Вилијама Питера Блатија и филму Вилијама Фридкина насталом према роману.

Као што видимо, једна реч је словенска, али руско-украјинска, док је друга латинска. Српске речи за то нема.

Док су велики, Руси и Латини, истеривали ђаволе, ми мали смо играли у другој лиги, ископавали смо вампире.

МИЛЕШЕВА. Кад смо већ код хаџилука... Једна наша туристичка агенција позива на „поклоничко путовање у манастир Милешева“, па каже да је организована „вожња ка манастиру Милешева“.

Да ли се може рећи „ка манастиру Милешева“? Може, ту је у питању скраћење, пун исказ би био „ка манастиру (који се зове) Милешева“.

Професор Егон Фекете ипак даје предност синтагми „ка манастиру Милешеви“, да обе именице буду у косом падежу.

МОЛЕБАН. „Непосредно по завршетку молебана, тачно у поноћ, биће организован ватромет“, на једном порталу су тако позвали Београђане на присуствују дочеку српске Нове године.

Овде нас интересује именица молебан. То је црквено богослужење у храму пре или после литургије.

А каква је промена те именице? У више наврата је упозоравано (Терзић, Клајн) да је овде „а“ непостојано и да је промена молебан/молебна/молебну, дакле без „а“.

Значи, ватромет је после молебна. А да ли је ватромет неопходан и у таквој прилици, не знам, то питање не спада у науку о језику.

АБИСИНСКА ЦРКВА. У „Великом речнику нових речи“ Ђорђа Оташевића нашао сам одредницу Абисинска црква.

Реч Абисинија је заправо врло стара и означава етиопско царство које је обухватало данашњу Етиопију и Еритреју.

А Абисинска црква је, према Речнику, „православна црква са седиштем у Адис Абеби, углавном монофизитска или дохалкидонска, на чијем челу је патријарх Етиопске православне цркве“.

Одредница је илустрована примером: „Како код Копта, тако и у Абисинској цркви литургијско стваралаштво (...) није замрло.“

Ваљда овога пута после неће бити ватромета.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 17. окт 2019, 23:22) - Зоран [нерегистровани]

@Agia

Поштовани Анко,
Да не понављамо цео елаборат око одласка на ХаЏ са Џ, јер у тим језицима Ђ не постоји, морамо бити мало прецизнији када је Свето Писмо у питању.

Јер Свети Сава га је превео са оригиналног, АРАМЕЈСКОГ извора, а не са неких преписа. То што је Вук после користио западне изворе за превод на садашњу верзију српског језика је прича за себе.

Ако погледамо древне списе видећемо да се стари српски језик доста разликује од данашњег и да има ту речи које звуче руски али су у бити српске. Јер је исти корен и старе српске и руске писмености а то је писмо које су саставили Св. Ћирило и Методије.

Са друге стране, има море речи које ми називамо ''турцизмима'' али које Турци не користе или нису никад ни користили.

Свако добро.

(среда, 16. окт 2019, 10:58) - anonymous [нерегистровани]

Даа

Јесте и биће!
Тако је, Александра.
Одлично објашњење.

(среда, 16. окт 2019, 09:42) - podsetnik [нерегистровани]

заостало присећање

И сам се свакодневно сусрећем у преводилачком раду са недостатком домаћих речи за појмове садашњости, али ходочашће је ипак нешто што је писац ретроспеклтиве морао сам да помене у одељку о хаџилуку. Поклоничко путовање му дође као онај "околотрупни..." Ходити и Чьстити два старословенска глагола још из најранијих времена равноапостолне браће, да не идемо дубље у старину.

(уторак, 15. окт 2019, 16:48) - Александра [нерегистровани]

Ходочашће

Аγία, грчки, изговарамо агиа, значи "свети" и никакве везе нема са ходочашћем, или, код муслимана, одласком на хаџ.
Хаџ, арапски ḥaǧǧ, значи, како је већ споменуто, ходочашће муслимана у Меку.
Чьстити је старословенска реч и не, не значи чистити (како се данас користи), основа речи је честица (део) и значи учествовати, бити део хода, ходочашћа.
Грчка реч προσκύνημα, изговарамо проскинима, преводимо као ходочашће, а значи исказивање части и поштовања Богу, светима или светим моштима... често кроз клечање, путовање, ход... да, ходочашће или поклоничко путовање. Хаџ не, никако, код хришћана не.
Библија је написана на хебрејском, арамејском и грчком у време кад још ходочастили нисмо, то смо почели кад су нам света места остављена, па док Христос не дође поново.
Мир, добро и благослов свима.
Христос је међу нама!

(уторак, 15. окт 2019, 09:42) - Anko [нерегистровани]

Agia

Pa Hadzia jeste izvorna staro grcka rec (Agia) koju su arapi preuzeli. Zbog cega bi mi trebalo da trazimo rusku rec za Hadjiluk. Citamo li Bibliju prevedenu sa ruskog ili sa staro grckog jezika?

(уторак, 15. окт 2019, 07:32) - anonymous [нерегистровани]

Даа

Јесте, ходочашће је исправна реч. Може се рећи и поклоничко путовање, а они који путују се називају поклоницима (на руском паломник) или ходочасницима. Тако да у србском језику постоји одговарајућа реч. Могли сте мало више истражити.
И ове две речи се углавном и користе код нас. Нико неће рећи да је ишао на хаџилук у Почајев или Дивјејево или Јаши итд. Углавном ће сви рећи да су ишли на поклоничко путовање.
Реч хаџилук се још користи донекле само када се иде на путовање у Свету земљу ради поклоњење Христовом гробу и другим светињама. Тада поклоник добија право да уз име дода и титулу хаџије, нпр. Хаџи Петар Петровић.

(понедељак, 14. окт 2019, 15:54) - Dr.Top [нерегистровани]

Hadžiluk

Hadž je muslimanski ritual odlaska na Ćabu odnosno u Meku. Nije ovde u pitanju samo preuzeta strana riječ nego i nešto što je čvrsto vezano za neku drugu religiju. Zato me jako čudi da se nije mogla naći neka naša riječ, ili da se preuzme ruska ili grčka. Ili, dok smo govorili srpskohrvatski, postojala je riječ hodočašće koje je meni u svakom slučaju mnogo prihvatljivija od hadžilika.