Дете из села vs. дете из града

Деца у мањим местима често немају једнаке шансе за остваривање својих жеља у односу на децу у градовима. Много је деце који имају наставнике из суседних места и већих градова и који немају времена да им се посвете. Такође, понуда ваннаставних и других активности је неупоредиво мања. Улагање у децу је приоритет а не бацање пара.

Живим у београдском насељу које одудара од српског просека. Не, не, не станујем на Дедињу или у "кругу двојке" већ у насељу у којем има много деце. Иако родитељи, баш због тога, имају проблем да их сместе у један (очито недовољан) вртић, свега осталог, чини ми се, има и више него довољно! Лепа, модерна школа са великим двориштем, доста игралишта, играоница и богата понуда спортских и уметничких школица и радионица (које се, додуше, углавном плаћају).

Е баш, гледајући на сваком ћошку огласе за те "слободне активности", размишљам о мом сестрићу и сестричини који живе у малом месту у унутрашњости. Могу да их замислим у готово свакој од тих школица, али...за њих је то само сан!

Вук је свестрано дете..са четири године знао је да чита (и ћирилицу и латиницу), има сјајну способност да готово фотографски памти бројеве и податке, а и одличан је ученик.

Са 12 година опасно добро игра Слагалицу и има много жеља! Волео би Вук да неко ради с њим пред такмичења из математике, историје, српског, волео би да научи што више страних језика, да глуми (то додуше и покушава у суседном месту, али та школа више не ради него што ради), да плива и тренира различите спортове (док не нађе оно што му највише одговара). Нажалост, све ће то остати само жеље јер у селу у којем живи нема никакве шансе да их и оствари.

Школа у коју иде јесте солидно опремљена и памти много боља времена, али наставници који углавном долазе по потреби из оближњег града, немају времена (а вероватно ни много воље) да се баве једним Вуком који свашта жели. У селу, истине ради, постоје неки спортски клубови, али то су већ уиграни тимови у којима углавном нема места за аматере попут њега. О школи страних језика или додатним часовима информатике не вреди ни говорити.

Вукова сестрица Јована има четири године и права је уметничка душа. Воли да игра и пева и могу баш лако да је замислим у некој школи балета, плеса, на фолклору или у хору. Могло би то и да се оствари да живи у месту у којем се "исплати" организовати такве активости за децу Јованиног узраста.

Нажалост, све се свело на то!

У великим градовима се "исплати", у варошицама и селима не. Ту је крај приче!

Е па не не би смело баш тако и да остане ако желимо оно чега су нам "пуна уста" – бољи наталитет, спасавање села и смањење економске миграције.

Рећи ће многи да је ово небитно у поређењу са економским разлозима због којих људи беже са села и из земље, али ја сам сигурна да није тако!

Љути ме кад чујем да је школа у неком малом селу "велики трошак" и да се мора затворити иако има још неколико дечака и девојчица који је похађају! Шта друго да у тој ситуацији ураде њихови родитељи него да се преселе у град? Какву поруку им као друштво шаљемо?! Да су они и њихова деца "превелик трошак"?!

Крајње је време да се мењамо, да схватимо да је улагање у децу и њихову будућност приоритет, а не бацање пара. Јована, Вук, али и сви њихови вршњаци, без обзира где живе, морају да имају једнаке услове, могућности и прилику да развијају све своје способности.

Тамо где не постоји интерес да се отварају приватне школе и радионице, где родитељи једноставно немају новца да деци обезбеде такве часове, мора да "ускочи" држава јер, на крају...ваљда баш због тога и постоји!!!

број коментара 9 Пошаљи коментар
(субота, 19. окт 2019, 12:10) - anonymousKaca [нерегистровани]

Motivacija

Slazem se sa prethodnim komentarom: nedostatak motivacije kod mladih je veliki problem, verovatno bi postojale i skole, razni kursevi i aktivnosti da je zzainteresovanost i mladih i starijih veca. Ako je neko zainteresovan za nesto vise vecina krene da mu se podsmeva, i to je slucaj svuda, ne samo u manjim mestima.

(субота, 19. окт 2019, 11:07) - LP [нерегистровани]

Odlican clanak

Centralizacija je pogresna, neverovatno pogresna a naulaganja u manja mesta, prosto, nehumano. To treba da se menja ali ODMAH! Bar ce imalo da se rastereti Beograd ne svi da hrle tamo zbog posla ili boljeg skolovanja. Ali postoji jos nesto sa cime je jos teze da se izbori a to je apaticnost i nezainteresovanost dece i mladih! Ima slucajeva kada su se u manjim skolama otvarale razne skole, nastavnici bili voljni da organizuju sekcije i dodatne aktivnosti ali je odziv bio na 0!

(субота, 19. окт 2019, 04:18) - Nada Mandic [нерегистровани]

"Nasa radost"

Danas mi je 55 godina. Odrasla sam na Novom Beogradu i isla u obdaniste "Nasa radost". Nasa vaspitaci ca je svirala na klaviru decje pesmice a mi okupljeni oko nje pevali. Kada sam napunila 6 godina, stekli su se uslovi da pocnem sa ucenjem engleskog jezika. Svake srede ili petka isli smo grupno u decja pozorista na predstave ili u bioskop. Ja sam do pre 20 godina, pricajuci sa muzem od detinjstvu i odrastanju u decjem vrsticu, mislila da su ovako kao ja prosla sva deca koja su isla u obdaniste. Ali sam tada shvatila, da je moje obdaniste verovatno bilo ogledno obdaniste i da cak ni obdanista na teritoriji Beograda nisu pruzala deci ove mogucnosti da razvijanje opste kulture i ucenje stranog jezika. Kada sam se sa 10 godina preselila u Zemun kao da sam otisla sa zivotom u napretkom unazad. Nije bilo za poredjenje sta skola pruza i koje aktivnosti u odnosu na prethodnu novobeogradsku skolu "25. maj". Mnogo znaci ulaganje u decu, to se visestruko vraca kada odrastu.

(петак, 18. окт 2019, 22:52) - anonymous [нерегистровани]

Nerealno

Besmisleno je ocekivati iste uslove u Surdulici, Trgovistu, Kikindi... i Beogradu. Nije pravedno, ali ni mnoge druge stvari nisu pravedne. A besmisleno je to ocekivati jer to nema nigdje u svijetu. Nisu isti uslovi u Berlinu i Memingenu ili nekom jos manjem mjestu.

(петак, 18. окт 2019, 02:35) - Stefan [нерегистровани]

Nije tacno

Ja dolazim iz malog sela u centralnoj srbiji. Nastavnici su dolazili u seosku školu. Kada sam otišao u srednju školu što je igrom slučaja bilo u Smederevu otišao sam sa više znanja nego većina koju sam upoznao tada u srednjoj.

Onda sam otišao u Beograd na fakultet i shvatio da sam iz osnovne škole pa i srednje otišao sa više korisnog znanja nego što sam dočekao na fakultetu od dece koja su odrastala u beogradu i tu svu školu završila.

Tako da ne znam ili sam ja srećković ili je ovo bas nagadjanje.

Ono što su deca iz Beograda imala izraženije jesu razvijene društvene norme i mnogo više znanja iz opšte kulture. Do kraja fakulteta ilni tu više nije postojala razlika.

Sa druge strane šefovi policije, vojske, načelnica VMA, itd itd itd svi su iz čuvene unutrasnjosti.

Mada ako se gleda po pozicijama onda najbolju školu imaju crnogorci?!

(четвртак, 17. окт 2019, 21:51) - Краљевчанин [нерегистровани]

Није тако

То је замена теза. Не плаћамо ми порез Француској, већ Србији. Било би логично да на целој територији Републике Србије деца имају исте услове, или не? За почетак би било довољно да се "суфицит" у буџету не ствара затварањем сеоских школа.

(четвртак, 17. окт 2019, 20:56) - Mlig [нерегистровани]

Deca iz grada I sela

To je sve tacno ....Ali vec su mnoge generacije tako prolazile ...pa nikom nista...mnogi talenti su tako propali ...I sve to kao da nikad nije bilo...Ali I deca u gradovima ne mogu da ostavre sve svoje potencijale...puno tu ima stvari...ovo o cemu so pisao je samo jedna u nizu!

(четвртак, 17. окт 2019, 17:07) - Горан [нерегистровани]

Истина

Свака реч на месту. Пуна су нам уста о селу и потребама мештана који тамо живе а не ради се ништа. Са мало улагања и организације пољопривреде велики број грађана би се вратили у село, од којег су увек и народ и држава опстајали. После оваквог текста, реч има држава. Ако уопште ишта паметно жели ...

(четвртак, 17. окт 2019, 15:32) - anonymous [нерегистровани]

Odgovor

Ni oni u srpskim gradovima nemaju mogućnosti kao deca npr u parizu pa nista