Румунски сценарио руши српски сан о плати од 900 евра

Актуелни министар финансија одговор на питање како током наступајуће петолетке дуплирати стандард, не треба да тражи у економским уџбеницима. Довољно је да консултује „Мајстора и Маргариту“

"Можемо ми свима да дамо све што пожеле. Као у 'Мајстору и Маргарити' Михаила Булгакова. Само што ће се те жеље претворити у нешто друго. Такве илузије не треба подгревати. Суштински, нема ничег лошег у томе да се људима повећају плате и пензије. Несумњиво је да ко то ради има добре намере. Али то би било исто као да на зграду са лошим темељима надоградите неколико спратова. И онда вам се цела конструкција сруши. Нека решења гора су од проблема."

Овим речима је у пролеће 2018. године одлазећи министар финансија Душан Вујовић објашњавао зашто повећање плата и пензија изнад привредног раста статика нашег економског система не може да издржи.

Свом наследнику Синиши Малом готово да је јавно исписао посвету на чувеном роману Михајла Булгакова. 

Зато актуелни министар финансија одговор на питање како током наступајуће петолетке дуплирати стандард, не треба да тражи у економским уџбеницима. Довољно је да консултује Булгакова. 

Није тачно да у економији нема магичних решења. Само што магија увек кратко траје, а пратећи ефекти, као и у свакој илузији, скупо коштају. 

Аутори билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) израчунали су под којим условима просечна зарада у Србији може 2025. године да достигне 900 евра и да порасте за магичних 80 одсто. Позвали су се на Румунију, у којој су плате од 2013. до 2019. године порасле са 357,3 на 641,4 евра.

Краткотрајна илузија 

Нису, ипак, морали да иду даље од Србије. У не тако давној економској историји, и ми смо имали петолетке током којих су се зараде удвостручиле.

Тако је, на пример, 2003. године просечна плата износила 176 евра, да би 2008. године достигла 402 евра.

У том периоду привреда је расла по стопама већим од пет одсто годишње. Дуплирали смо стандард за само неколико година.

Али баш као у "Мајстору и Маргарити", велика илузија није дуго трајала.

Упркос значајном приливу капитала од приватизационих прихода, увоз је растао брже од извоза, а дефицит у спољној трговини дотигао је чак 24 одсто.

Незапосленост је била око 14 одсто, а инфлација је била двоцифрена (11,7 одсто). Буџет је био у дефициту (2,5 одсто).

Раст се није заснивао на извозу и производњи већ на увозу и потрошњи. Тако је Србија, практично на коленима, дочекала светску економску кризу. 

Уместо да гасе надолазећи пожар, креатори економске политике су тада кућу са лошим темељима, на коју су већ надоградили неколико спратова, полили бензином. И то једним наизглед магичним решењем.

Кредит за пензије 

Те 2008. године пензије су повећане за више од 30 одсто. Био је то додатни расход од неколико стотина милиона евра годишње, а новац за повећање обезбеђен је из кредита.

И ова илузија је кратко трајала јер је, изражено у еврима, 2014. године просечна пензија била мања него 2008. године.

Тако су се, као код Булгакова, жеље претвориле у своју супротност.

Пензионери знају како се то завршило. У лето 2014. године државу су од банкрота делила непуна три месеца, па су пензије смањене. 

За Србију је 2009. година била критична, а за Румунију – нулта тачка.

Ова суседна земља тада је применила оштре мере смањења плата и пензија. Србија је то учинила пет година касније – 2014. године. Случајно или не, Румунија је баш тада почела фискално да се опушта. 

И сада, пре него што креатори актуелне економске политике крену румунским путем, можда би требало пажљиво да прочитају и последње извештаје Међународног монетарног фонда (ММФ) о овој суседној економији.

Румунске грешке 

У њима се не споре високе стопе привредног раста, али се упозорава да је незапосленост достигла рекордне нивое, а да се дефицити у буџету и платном билансу Румуније повећавају. 

"Макроекономске неравнотеже постају све очигледније, подривају способност Румуније да издржи неповољне шокове, а када је о сустизању европског стандарда реч, постоји и ризик да би румунске зараде могле да успоре", наводи се у извештају ММФ-а о стању румунске економије.

Румунија, која је фискалну консолидацију прошла још на почетку кризе 2009. године, сада је суочена са новим захтевом ММФ-а за уравнотежењем јавних финансија како би се сузбили "близанци дефицити".

На крају, да би Србија до 2025. године достигла просечне зараде од 900 евра, плате би требало да расту од 10 до 12 одсто годишње.

Одговор на питање како да то достигне, Синиша Мали неће наћи листајући Фискалну стратегију, документ који је потписао.

У њему планира годишњи привредни раст од четири одсто. И неће бити довољно да на то дода инфлацију од два-три одсто.

За разлику на рачуну мораће да консултује другог аутора – Михаила Булгакова.

број коментара 22 Пошаљи коментар
(среда, 22. јан 2020, 04:56) - anonymous [нерегистровани]

standard

Istina je da prodajemo sve i svasta a ima li Srbija neku kompaniju koja prodaje finalni proizvod.
Za finalni proizvod koji je na visokotehnoloskom nivou ima para mislim marze ali nema para za one koji prave delove za taj proizod. To ti je onaj tipicni food chain samo sto je Srbija mala riba.

(понедељак, 20. јан 2020, 21:59) - anonymous [нерегистровани]

Prosta stvar

Srbija prodaje sve I svasta kompanijama koje rade na svetskom trzistu. Znaci trebalo bi da placaju Po svetskim cenama radnu snagu.

(понедељак, 20. јан 2020, 15:12) - anonymous [нерегистровани]

kada

kada budemo imali ekonomiju koja izvozi i imamo uvoz pokriven uvozom, ali i kada budemo imali kvalitetniju privredu, tj kada budemo u stanju da stvaramo ni iz cega novu vrednost, a mi to kao nacija nikada do sada nismo bili u stanju e tek onda cemo moci da imamo vise plate, ali vise plate koji ce pratiti i visa kupovna moc. Povecati dva puta cene, a plate cak iako se ne isplate iz kredita porastu dva puta ne znaci gotovo nista. Kada budemo imali nasu robu siroke potrosnje, kvalitetnu, a ne uvoznu imacemo i bolji standard. U sustini svaki izvoz znanja kroz usluge je najbolji za privredu.

(понедељак, 20. јан 2020, 09:33) - глас разума [нерегистровани]

Просечна зарада је само једна страна медаље

Неће нам ни та плата од 900 евра ништа значити, ако се сви трошкови живота увећају и месечна потрошачка корпа преће 1000 евра. Примања морају увек бити усклађена са трошковима. Није то недостижно, али није ни једнставно... по томе ћемо мерити ову власт 2025. године. А дотле они имају пуне руке посла! Ја им желим да успеју...

(недеља, 19. јан 2020, 14:05) - anonymous [нерегистровани]

@Prosecna plata 300 eura

Не дај Боже да мора да се бира између та два. Нема шансе да је просечна плата 300 евра. Више је.

(субота, 18. јан 2020, 22:42) - Marko [нерегистровани]

Gradjevinac

Radim kao gradjevinac 25 dana u mesecu za 60.000. Bilo bi super da žena može da nadje posao i zaradi bar približno koliko ja.
Ovako je stiskaj zube.

(субота, 18. јан 2020, 21:58) - anonymous [нерегистровани]

San? Kakav san???

Ko vam je bre poverovao za tih 900 evra?

(субота, 18. јан 2020, 21:58) - anonymous [нерегистровани]

Malo pismenosti

Ministar je nešto načuo, ali knjigu Majstor i Margarita pročitao očigledno nije. Možda želi da nas fascinira svojim nivoom kulture, međutim samo sebe razobličava.
Tamo niko ne daje svima sve što požele, eventualno Voland na predstavi u varijeteu, ali ne lezi vraže: Voland je ustvari sotona, pa ako se poredite... možda i niste daleko u izjavi "Možemo mi..."

(субота, 18. јан 2020, 19:24) - anonymous Lala [нерегистровани]

Znate šta :

Šta smo sve prošli i šta nas do 2025 -te još čeka biće dobro ako se prosečna zarada makar podupla .

(субота, 18. јан 2020, 19:01) - anonymous [нерегистровани]

@Cemu ovolika polemika?

Slazem se.
Jesu plate, izrazene u dinarima, sada vece nego na primer 2012. godine, ali koliko su poskupeli meso, struja, benzin i ostalo...
Bolje da smo ostali na 20.000 dinara plate, nego na sadasnjih 36.000 dinara.