Хрватска: Кредити стижу на наплату

Хрватској следеће године на наплату долази 8,3 милијарде евра главнице кредита и око 900 милиона евра камате. Година ће бити прилично критична, сматрају економисти.

Хрватска у наредној години може да уђе у дужничку кризу, јер јој, према подацима Хрватске народне банке, на наплату долази 8,3 милијарде евра главнице и око 900 милиона евра камате, а очекује је и више од милијарду евра домаћег дуга.

За тај новац могло би да се изгради 1.150 километара аутопута (чија градња и јесте један од главних разлога "експлозије" хрватског спољног дуга у последњој деценији), наводи портал Нет.хр и додаје да се крилатица "дужан к'о Грчка" може више применити на Хрватску, јер је "грчки дуг мачји кашаљ" у поређењу са хрватским.

Највећи део хрватског дуга, готово 3,8 милијарди евра, је дуг разних предузећа, банке дугују 2,6 милијарди евра, а држава, са обавезама од 750 милиона евра за наредну годину, заузима трећу позицију.

Преостала 1,1 милијарда евра односи се на страна улагања у хрватску привреду.

Економиста Анте Бабић, кога портал цитира, сматра да ће следећа година бити "прилично критична кад је реч о отплати дуга", али верује да ће држава и банке успети да рефинансирају дуг новим задужењима.

Ситуацију са предузећима Бабић је оценио као "нешто сложенију", јер у случају неиспуњења дужничких обавеза може да дође и до промене власништва, код приватних предузећа, односно пребацивања задужености на државу, код јавних предузећа.

Најопаснија ситуација са јавним предузећима је у области бродоградње, прецизирао је Бабић.

Поред спољног дуга, Хрватској током 2010. године на наплату долази више од милијарде евра задужења на домаћем тржишту, при чему ће највећи терет отплате бити у првом тромесечју.

У каснијим годинама Хрватску, такође, очекују велике дужничке обавезе. Камате ће временом опадати, али ће долазити нове обавезе од нових и неизбежних задуживања због враћања садашњих дугова.

Према садашњем стању, Хрватску у 2011. очекује наплата око осам милијарди евра главнице и камата страног дуга, а у раздобљу од 2010. до 2016. страним повериоцима ће морати да врати укупно око 30 милијарди евра.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. нов 2009, 22:57) - nenad p. [нерегистровани]

Komentar...

Lepo je imati izgradjene puteve, mostove, uopste infrastrukturu. To je bitno za jednu zemlju ako zeli da se dalje razvija i napreduje. Jedino se bojim da sva ta infrastruktura moze otici na dobos i pripasti u vlasnistvo stranim bankama, kompanijama, poslovnim partnerima pa ce onda sredstva od putarina i slicno ici njima u djepove an ne u Hrvatske ruke. Ne bi nam bilo lose da pratimo sta se desava do godine u Hrvatskoj buduci da ce i nama u Srbiji doci nasi dugovi na naplatu jednog dana te se treba pametno pripremiti. Refinansiranje starih dugova novim nikako nije i ne sme biti resenje.

(четвртак, 19. нов 2009, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

dug

da ali srbija nema dug od 10 000 evra po stanovniku... da smo se tolko zadužili mogli smo imat i aute koji sami idu...

(четвртак, 19. нов 2009, 18:11) - anonymous [нерегистровани]

autoputevi

Autoputevi su stvarno impresivni, slazem se da imaju dug ,ali im je zato infrastruktura na visokom nivou sada.......

(четвртак, 19. нов 2009, 17:24) - Nenad [нерегистровани]

Imaju puteve!

Ali sada nemaju para za gorivo.

(четвртак, 19. нов 2009, 12:38) - anonymous [нерегистровани]

Bar imaju puteve

a Srbija ima dug ali nema puteve!