Вугодраговићи: Нисмо погрешили што смо се вратили на своје огњиште

Уз саму реку Корану, двадесетак километара од Карловца налази се општина Крњак у којој су Срби били а и данас су већински народ. Са Хрватима нема тензија али живот је тежак и искључиво се своди на преживљавање од пољопривреде.

Породица Матије Вугодраговића од акције "Олуја" 1995. пуних пет година живела је у избеглиштву у Куршумлији. Када су 2000. године одлучили да се врате у своје родно село Дуги дол у општини Крњак, том повратку највише се обрадовао деда Матија који је већ одавно зашао у девету деценију живота.

"Најсретнији сам био када сам се овде вратио, срце ми је било веће од Петрове горе", наводи Матија Вугодраговић из Дубоког Дола.

По повратку од породичног имања затекли су само зидине и њиве зарасле у коров, кренули су од нуле.

"Бавимо се млекарством, у штали у овом тренуткуи имамо – око стотину грла стоке, шездесет музних крава, нешто јунади и расплодних јуница у тову, то држимо за своје потребе и предајемо седам стотина до осам стотина литара млека дневно", објашњава Радован Вугодраговић.

Најмлађи члан ове породице одлучан је да настави породичну традицију док је његов старији брат отишао да ради у Немачку.

"Одлучио сам да останем јер видим овде своју перспективу, једино што је мало људи овде данас у нашем крају и бојим се да нећемо имати са ким да радимо", наводи Горан Вугодраговић.

По завршетку саобраћајног факултета у Новом Саду у Крњак се вратио и Дејан Михајловић, начелник ове општине, уједно и пољопривредник који обрађује стотину хектара земље, а поред седамдесет музних крава има и ергелу од тридесет коња.

"Највећи број повратника се бави пољопривредом, разлог томе нису само ресурси који су имали, земља и неко наслеђе њихових предака, искуства које су имали раније већ и општа политичка ситуација која тешко запошљава Србе у неком јавном сектору", објашњава Дејан Михајловић, начелник општине Крњак.

У општини Крњак 1991. године живело је око 3.000 становника, већину од осамдесет одсто чинили су Срби. По последњем попису из 2011. овде живи мање од 2.000 становника, већину од седамдесет одсто чине Срби док преосталих тридесет одсто досељеници из Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије.

Остали аутори: Симо Будимир
број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 19. јан 2019, 20:55) - hr emigrant -Slavonac [нерегистровани]

Nema od toga nista

U Hrvatsku bi se vratio tek kad bi srpskom narodu bio zagarantovan Ustavom R. Hrvatske visoki stepen autonomije. Nazalost to nije a ova porodice kao i neke druge su im dobrodosle posto njihovi Hrvati masovno napustaju zemlju i odlaze u Njemacku, Irsku i neke druge bogate EU zemlje. Njive su im neobradjene i u korovu. Znam neke sa Korduna koji leti skupljaju borovnice i sumske jagode da bi to izneli na prodaju i preziveli. Ozbiljnog posla nema ni za Hrvate a kamoli za Srbe koji se diskriminisu od strane neo-ustasa.