Македонија, "брзи" воз за НАТО

Четврт века трајала су политичка и свакојака друга замешатељства везана за чланство Македоније у НАТО-у, упркос чињеници да су Американци, у јеку косовске кризе, чврсто обећали Кири Глигорову и Бранку Црвенковском несметан пролаз ка Бриселу уколико приме избеглице са Косова и дозволе пролаз снагама Кфора. У међувремену, концентрација Запада гледе македонских интеграција полако је бледела, па се црвено-жути воз за Брисел, првобитно замишљен као експресни, често кварио и попут расклиманог шинобуса предуго задржавао на свим успутним станицама.

Македонска сага о НАТО-у почела је још 1994. године, усред распада бивше Југославије, када је НАТО ширење дефинисао посебним акционим планом, који је, осим Македоније, обухватао Албанију, Бугарску, Естонију, Летонију, Литванију, Словенију и Словачку, а нешто касније на листу будућих чланица НАТО-а дописана је и Хрватска. Све те државе, као и Црна Гора, која у време настанка акционог плана није постојала као самостална држава, у међувремену су примљене у Алијансу, док је Македонија, некако, испала из фокуса стратега НАТО савеза.

Пут ка Бриселу био је од самог почетка компликован, јер је Македонија, некако, била ухваћена у маказе непријатељски расположене Грчке и огромног притиска сукоба током распада бивше Југославије. Грчки лоби у Америци се својски трудио да, ионако сложену ситуацију, претвори у праву дипломатску ноћну мору, која је у априлу 1994. године, усред грчког ембарга Скопљу, претила да се изроди у озбиљан сукоб Стејт департмента и администрације тадашњег председника Била Клинтона.

Суштински, Грци су у Вашингтону жестоко лобирали против признања Македоније, а када се то догодило, свим су силама отежавали именовање првог америчког амбасадора у Скопљу. Македонија се, истовремено, нашла "у шкрипцу", пошто јој је Грчка увела економске санкције, готово једнако снажне као и оне које је Скопље увело Србији, испуњавајући на тај начин захтеве САД и Европске уније.

Негде у то време, Грчка је добила и прву "пацку" због односа према Македонији, па је Њујорк тајмс 1994. године објавио да су званичници администрације у Вашингтону премијеру Андреасу Папандреуу рекли да "његова политика према Скопљу спречава Грчку да постане лидер Балкана", као и да "наноси штету Европској унији и НАТО пакту".

Грчки ембарго је, после сложене дипломатске гимнастике, укинут 18 месеци касније, пошто су представници Атине и Скопља у Бургасу потписали привремени споразум. Македонске власти саопштиле су, у то време, да се штета која је економском блокадом нанета тој држави процењује на две милијарде долара.

После укидања ембарга, македонско-грчки односи ушли су у великој мери у колотечину међусобних оптужби и позивања на историјско наслеђе, али Македонија, суштински, није напредовала ка чланству у Алијанси, иако Скопље и Брисел, бар начелно, нису одустајали од таквог исхода.

Ни Македонци се, у то време, нису прославили претераном политичком мудрошћу, па је Скопље на иницијативу Васила Тупурковског 1998. године признало Тајван и на тај начин жестоко разгневило Кину, која је узвратила ветом у Савету безбедности и укидањем мисије Унпредеп – снагама замишљеним да спрече ширење сукоба са Косова у Македонију.

Сукоби на Косову и нешто касније почетак бомбардовања Србије донео је и нову динамику у процесу придруживања Македније, тим пре јер је читав низ америчких, али и осталих западних дипломата, Македонцима чврсто обећао убрзани пут ка НАТО-у уколико Македонија прими избеглице са Косова и дозволи снагама Кфора да на македонској територији успостави логистичке базе.

Како су у то време причале дипломате у Скопљу, таква обећања председнику Глигорову и премијеру Љупчу Георгијевском дала је Хилари Клинтон, током изненадне посете Македонији у мају 1999. године, те недуго затим и председник САД Бил Клинтон, који је за неколико сати боравка у македонској престоници покушао да увери тамошње лидере да ће њихов даљи пут ка чланству бити брз и неометан.

Глигоров је нешто касније, у интервјуу Времену, прилично оштро критиковао Запад, наводећи да је "много обећавао" док је требало добити сагласност за долазак страних трупа у Македонију, или када се видело да је НАТО погрешно проценио колико ће бити избеглица са Косова.

"Много се обећавало док је требало добити сагласност за долазак страних трупа у Македонију. Или када се видело да је НАТО погрешно проценио колико ће бити избеглица са Косова, а укупно их је овде било око 360.000", рекао је тада Глигоров.

Македонија је, тако, крај рата на Косову дочекала очекујући прикључење Алијанси, али су краткорочни планови у неповрат пропали када су се почетком 2001. године у брдима око Тетова и Куманова појавили први припадници Ослободилачке националне армије, па се фокус македонских власти, са атлантских интеграција, убрзо пребацио на борбу за опстанак државе.

НАТО је, прилично изненађен развојем ситуације, са безбедне удаљености бројао албанске герилце у брдима изнад Тетова, убеђујући критичаре да нема мандат да се меша у унутрашње проблеме Македоније. Припадници Кфора, махом Немци, испалили су неколико минобацачких пројектила на транспорте оружја на Шар-планини, чиме је и окончан ангажман снага НАТО-а током сукоба у Македонији.

Распламсавањем сукоба, који су шест месеци и 200 мртвих касније заустављени потписивањем Охридског споразума, на прилично дуг период заустављен је пут Македоније у НАТО, али је две године касније Скопље, слањем војних контингената у Ирак и Авганистан, покушало да унесе свежину у процес придруживања Алијанси.

Македонска авантура у Ираку трајала је до 2008. године и у тој држави измењало се 11 контингената, или око 450 војника. Иако је одлука македонских власти да се укључи у авантуре млађег Буша биле на мети жестоких критика у Македонији, војници који су се враћали из тих сукоба пролазили су озбиљну обуку, што је крајем 2005. године резултирало операцијом код села Бродец на Шар-планини, када су македонски специјалци збрисали групу наоружаних Албанаца. У акцији македонских специјалаца, убијено је укупно осам припадника те групе и заплењена огромна количина наоружања, укључујући модерне противтенковске и противавионске пројектиле.

Смиривањем стања у Македонији после албанске побуне 2001. године, постепено су нестајали унутрашњополитички разлози одлагања чланства Македоније у НАТО-у, али грчка одлучност да спречи Македонију да под тим именом приступи евроатлантским интеграцијама није нимало јењавала.

Победа Николе Груевског на изборима и тврдоглаво одбијање Грчке да ублажи став према Скопљу резултирали су буђењем "неоантичког" духа у Македонији, па је нова влада у Скопљу, чини се из ината, покренула контроверзни пројекат "Скопје 2014", којим је македонска престоница за неколико стотина милиона евра претворена у сценографију за модерну верзију грчке трагедије.

Грци су били бесни, а међународна заједница, осим вербалне подршке странама да пронађу решење, није претерано марила за македонске проблеме. Атину и Скопље повремено је походио специјални изасланик шефа УН Метју Нимиц, који је пуне две деценије покушавао да убеди Македонце и Грке да прихвате неко од безброј мање или више креативних решења.

Коначно решење спора две земље морало је да сачека слом власти ВМРО-ДПМНЕ и долазак владе премијер Зорана Заева, који је, преговарајући са Алексисом Ципрасом, за рекордно кратко време успео да дефинише споразум којим је двадесетогодишње натезање стављено ад акта.

Споразум су пратиле бројне и на тренутке насилне демонстрације Грка и Македонаца против овог договора, али су Заев и Ципрас, обилато подржани од САД и Европске уније, убрзо смислили ново име Македоније – Република Северна Македонија, а споразум су, после контроверзног референдума у Македонији, на мишиће ратификовали парламенти.

Ципрас и Заев су, за овај потез, номиновани за Нобелову награду за мир.

број коментара 12 пошаљи коментар
(петак, 08. феб 2019, 09:24)
anonymous [нерегистровани]

чеда сме на Александар гордост македонска

ние не сме срби бугари ни грци, чеда сме...
Има једна песма коју сви македонци знају а воле да је певају они мало ватренији међу њима. како год. да је 1912 и у годинама пре тога било прихваћено (првенствено од стране руског цара НИколаја II) да се створи независна кантонална Македонија са целом својом етничком територијом, онда данас а и у последњих сто година не бисмо могли да причамо овакве ламентиране спрдње. Дакле данашња Македонија заузима око 45% етничког простора Македонских Словена (или пословењених староседелаца, са све гомилом исто тако пословењених грчких избеглица током турског ропства). да је било далекосежне памети тада почетком узбуркалог ХХ века ми би данас причали о држави са 4-5 милиона становника, вероватно главним градом у Солуну, и територијом величине уже Србије. а то би био и те како значајни преговарач и балкански играч. када се прича о Македонији ово се не сме сметнути са ума. дивљачко распарчавање, протеривање, иживљавање против тог скромног сеоског сточарског и у трговини врло искусног народа балканских "савезницима мале Антанте" донело је само страдање и гнев Божији. сетимо се добро промислимо. Македонци су дигли Илинденски устанак 1903. ВМРО је био народни покрет који је требало да спречи грчко хеленизовање македонског словенског становништва и да окупи народ у националној идеји ослобођења. напади других само су произвели гнев као рекацију. Поштовање туђе воље за називањем себе својим именом је кључ мира, суживота и уопште будућности овде на Балкану.

(четвртак, 07. феб 2019, 19:58)
anonymous [нерегистровани]

Severna Makedonija

Severna Makedonija je ime drzave. Severna Makedonija ce uci u NATO. Ovaj tekst je o Severnoj Makedoniji.

Zasto je to tako tesko?

Plus, cela prica o tome kako drzava koja je pristala da promeni svoje ime ulazi u NATO je cista sprdnja. Niko normalan u NATO, koji je ozbiljan vojni savez, ne moze ozbiljno da racuna da ce takva drzava nesto ozbiljno da brani, kad nije mogla ni svoje sopstveno ime da odbrani. Jedini razlog zasto Severna Makedonija ulazi u NATO je kontra Rusiji i ne-NATO drzavama na Balkanu... a ako bi Severnu Makedoniju zapravo neko nekada napao, nema te fantazije u kojoj bi americki predsednik poslao vojsku da ih brani.

(четвртак, 07. феб 2019, 19:21)
anonymous [нерегистровани]

"Brza voznja"..

Kao prvo,makedonski narod je odbio da se vozi u tom NATO vozu,pa ce se u njemu naci samo Zaev,njegovo drustvo i predstavnici Albanaca,SAD i EU.
Kao drugo,bojim se da se makedonske tracnice dobro razlikuju jedna od druge,jedna je makedonske proizvodnje a druga albanske pa voz pri vecoj brzjni moze da isklizne.A,neki kazu da je to "voz bez vozng reda" i kojim upravljaju stranci.

(четвртак, 07. феб 2019, 19:05)
Aotearoa [нерегистровани]

Odlicna analiza autora teksta,

za to kako su se odvijali dogadjaji poslednjih 27 godina, koja bi svakoko mogla da postane deo udzbenika istorije ! Ova analiza bi dobro dosla, pre svega onom delu gradjana, koji svesno ili nesvesno, imaju kratko ili selektivno pamecenje, ukljucujuci i danasnje politicare, koji su ignorirali volju gradjana i sproveli ustavnu promenu imena posle potpisivanja kontraverznog Prespanskog ugovora, kojim se ne potvrdjuje identitet, a "progurali i zakon o dvojazicnosti, na nacin koji se kosi sa osnovnim principima vladavine prava !

(четвртак, 07. феб 2019, 19:01)
Neko [нерегистровани]

Makedonija

Zauvek ce biti Makedonija.

(четвртак, 07. феб 2019, 18:57)
anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Ne ocekivano

Stvarno nisam ni ocekivao to od Makedonije ,, stare
republike S.F.R.J. I koja sama prezivela katastrofu od NATOp.Da ce se uclaniti u tu Imperialisticku Savezu..

(четвртак, 07. феб 2019, 17:22)
anonymous [нерегистровани]

Sta ti je demokratija

Amerika dovela Zaeva na vlast.Pa onda onog Dzaferija da bude predsednik skupstine Makedonije.Promenili ime Makedonije,albanski jezik kao ravnopravan sa makedonskim pa nisu uspeli na referendumu ali eto danas S.Makedonije u NATO paktu.Boze ne daj da udjemo u to zlo drustvo nikada.Vec od danas S.Makedonci imaju povlastice moci ce da kupe zastarelo NATO naoruzanje po povoljnim cenama da ,ucestvuju u njihovim operacijama sirom sveta,da poreski obveznici odrese kesu za sve ostslo.E to se zove demokratija na delu nema sta.Nek im Bog pomogne.

(четвртак, 07. феб 2019, 16:59)
anonymous [нерегистровани]

Kako se radi s ucjenama

Kad vas uskoro prime u Nato i EU, na zasjedanju Sobranja za 5 minuta izglasajte promjenu imena u samo Makedonija kao i zastave. I šta vam onda Grci mogu.

(четвртак, 07. феб 2019, 16:25)
Ilija Makeonski [нерегистровани]

Sto dalje od NATO

NATO je bio alternativa Varsavskom paktu. Kada je nestao Varsavski pakt, trebalo je ukinuti i NATO, ali to se nije do dan dans desilo, sto ukazuje da je Ruyska federacija jaca od tog pakta. Sve clanice Varsavskog pakta,osim Ruske federacije, su sada clanice NATO i pod komandom USA. Nista nisu dobili, ali zato su morali da prihvate da finansiraju taj pakt,, dok su bile clanice Varsavskog pakta nisu morali nista da placaju Rusiji, ve su dobijali energente po povlascenim cenama. NATO se zasniva na Rusofobiji. A svaka fobija je opasna bolest. 

(четвртак, 07. феб 2019, 16:22)
anonymous viktor [нерегистровани]

korektno

Retko korektna analiza stanja mukotpnog ulaska sada Severne Makedonije u NATO.Mala i nejaka drzava nije imala drugog izbora.