Северна Македонија у Северноатлантском савезу

"Бићемо чланови две најјаче организације на свету – НАТО-a и ЕУ, њихов пуноправни члан као независна и поносна држава", рекао је једном приликом македонски премијер Зоран Заев. Министар спољних послова Македоније Никола Димитров јуче је парафирао протокол о приступању Алијанси.

Реч је о дугогодишњем циљу македонских политичара који траје још од распада бивше Југославије. Дипломата Срећко Ђукић каже да је Македонија била прва међу бившим југословенским републикама "која је затражила помоћ НАТО-а у заштити свог територијалног интегритета и суверенитета. Она је тврдила да је све време деведесетих година осећала опасност по своју безбедност и интегритет и нарочито је тврдила да то долази са севера, што се показало да није тачно".

"Изгледа да су македонски политичари увек сматрали да је НАТО организација која може да створи одређену врсту безбедносне гаранције за Македонију и зато су били најагилнији у ширем региону у покушају да придобију пажњу пре свега САД, али и других чланица", каже војни коментатор Александар Радић.

"Радили су оно што други нису, одлазили су у борбене мисије. Рецимо 2003, када је НАТО одбио да учествује у окупацији Ирака и када су САД формирале коалицију вољних, Македонија је дигла два прста и били су део борбене мисије да би створили што јачу референцу, по аутоматизму отишли су у Авганистан у НАТО мисију, имали су висок ниво доследности", закључује Радић.

Јучерашњи потпис није и крај процеса. Да би Македонија званично постала тридесета чланица савеза, документ мора да се ратификује у парламентима преосталих двадесет девет. Процедура може да траје највише две године.

Прва чланица која би требало да ратификује протокол је Грчка 8. фебруара, пошто је после две деценије окончан спор о имену. По Преспанском споразуму, седам дана после тога, почињу да важе уставни амандмани, а тиме и формално име Северна Македонија.

Међутим, протеклих месеци, било је вести о томе да би Бугарска могла да заустави процес. Наиме, из Министарства спољних послова те земље саопштено је да је један од услова у приступним преговорима тај да постоје добросуседски односи, да се не води изолационистичка и националистичка политика, да се не краде историја суседа и да се не негира заједничка прошлост.

"Сада све бугарске парламентарне партије подржавају чланство Северне Македоније у НАТО-у, ту нема никаквог спора и то ће сигурно проћи кроз парламент", каже Срећко Ђукић и објашњава да постоји резерва код дела бугарске јавности.

"Ту јавност чине један део интелектуалне елите или један део националистичке бугарске елите који сматрају да су Македонци још увек Бугари и који посебно сматрају да македонски језик није самостални језик, већ дијалект бугарског језика", додаје Ђукић.

Када све чланице ратификују протокол, македонска застава биће подигнута на јарболу пред седиштем Алијансе у Бриселу. Македонски медији су оптимистични, верују да ће се то десити већ у јуну ове године.

Историчар Александар Животић сматра да би чланство у НАТО-у могло до једне границе "да амортизује и каналише тензије између Македонаца и Албанаца, али на дуже стазе тешко. Ради се о једном покрету који делује на известан начин и плански и стихијски, тешко да НАТО може да држи под контролом тај покрет, да га на неки начин оивичи како би Македонији одговарало и што би јој гарантовало унутрашњу стабилност".

Пре Македоније, у НАТО се учланила Црна Гора, јуна 2017. Премијер Душко Марковић тада је рекао да земља постаје део најмоћнијег савеза у историји, 100 година пошто је избрисана с политичке мапе Европе. Тада се ишчекивало како ће на тај потез реаговати Русија. Као што се чека и сада.

"Једна група из Москве предвођена Сергејом Железњаковом показивала је интересовање за такозвани пројекат Б-44, Балканске неутралне земље", каже Александар Радић и додаје да је он већ у потпуности компромитован.

"Црна Гора је постала чланица, било би изненађење да Македонија не постане тридесета. БиХ има дневнополитичку блокаду акционог плана за НАТО и Србија је остала једина војно неутрална земља", додаје Радић.

Историчар Александар Животић подсећа да је Русија више пута рекла да се противи таквом кораку, али да "ни у претходним случајевима није предузела ништа да то спречи, иако се у Црној Гори сматрало да је руски утицај много већи него што јесте. Иако се јасно види да је он у Македонији много мањи него у Црној Гори".

"Очекујем да ће се то свести на изјаве и можда неки протест, али сумњам да ће повући неки радикалнији потези", закључује Животић.

За дипломату Срећка Ђукића, улазак Македоније у НАТО не прети безбедности Русије.

"Проблем о коме треба да размишљамо сви ми у Европи је приближавање руским границама. Али мале, далеке земље које немају бројну војску нису опасност за Русију", каже Ђукић.

Црна Гора 2017. године, Македонија данас, још само БиХ од земаља које окружују Србију формално није чланица НАТО-а. Намере Алијансе су јасне, а Србија жели да остане војно неутрална.

Према мишљењу Александра Радића, "у једном врло прагматичном погледу на НАТО, када бисмо били део такве организације, онда бисмо могли унутар њихових правила игре, њиховог клуба да тражимо простор за себе и да Србија буде стварни лидер региона".

Срећко Ђукић каже да је наша јавност против НАТО-а из познатих разлога агресије на СРЈ 1999.

"Али ти односи нису рашчишћени. Ми имамо контакте, али нису на тој равни да се можемо разумети. Да, били су наши непријатељи, бомбардовали су нас, а сада су гарант опстанка нашег народа на Косову, треба нам нови ниво тих односа", додаје Ђукић.

"Позиција је неутрална", каже Александар Животић и додаје да ћемо видети да ли је одржива на дуже стазе, али да је намера врло јасна. "НАТО, односно водеће силе Запада желе да овај простор устроје како њима одговара", истиче Животић.

То што ће Грчка бити прва која треба да ратификује јуче потписани протокол јесте симболичан чин. Јер Грчка је била та која је Македонији дуго затварала врата НАТО-а. Преспанским споразумом, најмоћнији војни савез у свету добија још једног члана, и помало парадоксално, кандидује Алексиса Ципраса и Зорана Заева за Нобелову награду за мир.

број коментара 18 Пошаљи коментар
(четвртак, 07. феб 2019, 22:27) - anonymous [нерегистровани]

@Svaka cast

Ko da im uzme? Clanice NATO? Jel to ucena ili bezbednost?

(четвртак, 07. феб 2019, 16:13) - anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Odgv. postovane gospodine.....

Druze,,,,Oko raspada Jugoslavije !!Od prve "Pucnjave"
u Sloveniji do totalnog rasformiranja Zemlje bio je postavljen FITILJ Zapada,,NatoP.,,I EU.
( Bez zumnje)…..Pero

(четвртак, 07. феб 2019, 15:38) - anonymous [нерегистровани]

Gospodine!

Niko vam ne brani da imate prozapadnu orijentaciju i da vise postujete druge nego svoju zemlju,ali se nikako ne moze prihvatiti vase misljenje vezano za stradanja,nestradanja,krivicu ili ne krivicu za ono sto se desavalo na prostorima bivse SFRJ.
Vise nego ocito je da niste bili aktivni ucesnik u tim dogadjajima.
Vasa saznanja o dogadjajima su posredna, politicki opterecena,a samim time i neobjektivna!

(четвртак, 07. феб 2019, 15:00) - Boban [нерегистровани]

Postovani gospodine

Postovani gospodine, ubijao je Nato 1999, ali ubijali smo i mi pre toga, i to od Slovenije do Kosova od 1991 do 1999 i to, ako ne vi i vama slicno, znaju neki drugi i to se nece zaboraviti.Pobili smo na hiljade u roku od nedelju dana, znato ono u Srebrenici, gde nije bilo genocida, secate se.E sad, prebrojavati ko je gde i kada i koliko ubijao i na toj matrici trasirati buducnost ne vodi bas na dobru stranu i ne dovodi do bilo cega konstruktivnog.Ubijale su se i puno vece nacije od nase u proslosti, pa su uspevale da uspostave strateske i dugorocne prijateljske odnose i na tome izgrade buducnost.Pema tome, to sto smo u jednom istorijskom momentu bili suprotstavljeni Nato paktu ne sme da uslovljava nase geopoliticko kretanje.Naprotiv, moramo dobro da sagledamo realnost, sopstvene mogucnosti, neposredno okruzenje, interese i onda o svemu dobro da promislimo.I da konacno odbacimo pro-sovjetsku i komunisticku svest, koja nam upravlja jos od 1945. godine.

(четвртак, 07. феб 2019, 14:41) - anonymous [нерегистровани]

Nista od toga

Postovani g-dine Nato se pise velikim slovom.Drugo Nato savez je ubijao nase gradjane 1999.godine a srbe u BIH 1994 i 1995.god.Trece od Nemacke smo imali velike investicije od 1914 do 1918 pa od 1941-45 i naravno 1999.god.takve"investicije nam vise ne trebaju.Cetvrto raspitajte se sta sve drzava daje besplatno drzavno zemljiste sa infrastrukturom i 10.000 evra po radnom mestu...Mi necemo u savez koji nam je ubijao decu a Vi ako hocete javite se imaju stalno upraznjena radna mesta vojnika za ratovanje po celom svetu.Zivela neutralna i samostalna Srbija.

(четвртак, 07. феб 2019, 14:17) - anonymous [нерегистровани]

NATO-§!

Samo ima potrebu za sto visim brojem clanica.Zbog placanja clanarine U savez kad ste clan natoa.Za prodaju starog Oruzja i Orudza.NATO nece niti moze braniti 'sve svoje clanice', samo ih moze iskoristiti za finansijsku dobit!ps. sretno i amin.

(четвртак, 07. феб 2019, 13:55) - anonymous [нерегистровани]

nadam

se da ce i Srbija sto brze da se pridruzi nato savezu, po logici nekih ovde mi sa svima s kojima smo ratovali treba da prekinemo komunikaciju, kako se niko nikad ne buni na investicije ili donacije iz Nemacke recimo...

(четвртак, 07. феб 2019, 13:47) - anonymous [нерегистровани]

Ови бомбардери ће почети да примају и месне заједнице у нато.

То је пројекат "НАТОДОНИЈА" и то би било идеално име за нову чланицу.

(четвртак, 07. феб 2019, 13:28) - anonymous [нерегистровани]

НАТО

И тако, без референдума и већинске подршке становништва, на веома демократски начин, противно воље већине, ушли у НАТО Црна Гора и Северна Македонија. Неко би то звао аутократијом, али ето, аутократију треба тражити негде другде, где је нема, по потреби.

(четвртак, 07. феб 2019, 12:56) - anonymous [нерегистровани]

Stežu obruč

Oko Srbije NATO steže obruč ne bi li silom ugurali nasu zemlju u taj savez.Isto spremaju i u B i H.Koliko zla su naneli srbima u Srbiji i srbima u BiH od 1991.god.do danas tesko je nabrojati.Silom pokusavaju da zatvore obruc ka Rusiji.Srbija nikada nece uci u NATO to treba da znaju njihovi analitičari.