Дужничка одисеја Алексиса Ципраса

Целој Србији, у којој су пензије 250 евра, жао је Грка, којима се пензије смањују за 350 евра; ајде, Срби, да о себи размислимо, каже професорка Даница Поповић. Кад су били спремни да згазе Грчку, од нас би правили страшило за све да нисмо прихватили политику стезања каиша, каже Љиљана Смајловић.

Уз звуке химне италијанских комуниста, у јануару 2015. године, у штабу Сиризе, славила се победа Алексиса Ципраса на изборима. Песмом "Бела ћао", левичари су испраћали политику штедње. Верујући да учествују у стварању историје и да је озлоглашена Тројка (ММФ, Европска централна банка и Европска комисија), у Грчкој одсвирала своје.

Даница Поповић, професорка Економског факултета, каже да је Грчка позната по томе што се уједињује око неких ствари и то са таквом страшћу какву ми нисмо видели код нас у Србији.

"Ни у доба бомбардовања, ни рата, никада нисмо толико страсно посматрали стварност колико то они раде", сматра професорка Поповић.

"И сад се обрадујем кад се сетим колико ми је задовољства пружила она његова стратегија отпора диктату из Немачке и из Брисела. Без обзира на то како се завршило", додаје Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника.

А завршило се тако што Ципрас, данас, приликом сваког сусрета са Жан Клодом Јункером, председнику Европске комисије шири руке, љуби га и жели му срдачну добродошлицу.

Манекен политике стезања каиша

Некадашњи жестоки противник штедње Алексис Ципрас данас је постао манекен политике стезања каиша. Толико да западни медији о њему пишу као проамеричком и највише европски оријентисаном премијеру још од времена деведесетих и Костаса Симитиса.

"Мени теже пада што њему не пада тешко што је све изневерио и што ви не видите ни из једног потеза шта ће он сутра урадити. Да ли ће повећавати плате, пензије или их опет смањивати. Или ће и на једну и на другу страну. Чак можда сутра да распише поново референдум, па ни то ме не би чудило. Један недостојан човек", сматра професорка Даница Поповић.

Није Ципрас очарао па разочарао само грчке левичаре. Јануар 2015. године био је преломни тренутак и за Србију и за Грчку. Наиме, тада је Грчка рекла "не" штедњи, а Србија је почела да смањује плате и пензије. Зато је Ципрас тада у Србији побрао све симпатије.

"Па како неће изазивати симпатије кад је у то време је Вучић смањивао пензије", примећује Љиљана Смајловић.

"Чак и ако нисте спремни да сами погинете, има нешто што вас носи кад видите да је неко спреман да све жртвује. И волели бисте да видите какав је други крај могућ. И ми смо волели да сањаримо да ће можда неко успети нешто друго. У ствари, не можете ви да успете ни у политици ни у економији наспрам 1.000 пута јачег од себе. Али то вам не брани да сањате. И било је дивно видети такав лик. И сећам се да је Александар Вучић са неким огорчењем говорио да овде сви воле Ципраса више од њега", каже Смајловићева.

Ципрас очарао па разочарао српске левичаре

Имао је више симпатизера у Србији него у Грчкој, сматра професорка Даница Поповић. Људи су били потпуно заљубљени у њега и његову политику, додаје.

"Шта су видели, ја заиста не знам. Знам да су ми говорили: 'Видећеш ти, за две недеље, за три.' А после, када су они видели да то није тако, онда су заћутали", присећа се професорка Поповић.

Љиљана Смајловић каже да се апсолутно препознаје у тој реченици.

"С тим што и даље у Ципрасу видим нешто и племенитије и честитије од људи пред којима је морао да капитулира", одговара.

Један датум – 25. јануар – црвено је слово у Ципрасовом календару из два разлога. Тог дана 2015. добио је изборе уз обећање да ће одбацити споразум са кредиторима. Случајно или не, 25. јануара ове године грчки парламент усвојио је Преспански споразум, којим је решен вишедеценијски спор са Македонијом око имена. Између ова два датума, Ципрас је постао кандидат за Нобелову награду.

Још један важан датум у политичкој каријери Алексиса Ципраса је 5. јул 2015. Тада је у Грчкој одржан референдум са питањем: Треба ли прихватити нацрт споразума Европске комисије, Европске централне банке и ММФ-а? Чак 61 одсто Грка штедњи је рекло – не.

Сириза није померила точак историје

Миленко Срећковић, председник Покрета за слободу, сматра да је Сириза у том тренутку имала јединствену историјску прилику да помери точак историје и интензивира класну борбу.

"Они су дошли на власт на таласу једне масовне антикапиталистичке мобилизације. Ту јединствену прилику Сириза је пропустила својим деловањем по доласку на власт. То деловање може се описати једино речју – капиталистичка политика", сматра Срећковић.

Две недеље касније, Ципрас скоро да је гледао банкрот уживо. На наплату је доспело 1,5 милијарди евра дуга. Атина, без новог споразума са кредиторима, није имала пара ни да плати доспелу рату, нити да исплати плате и пензије. Банке у Грчкој су затворене, паника се ширила тржиштем. Ципрас се колебао. Његов министар финансија Јанис Варуфакис није попуштао.

Љиљана Смајловић то упоређује са битком код Термопила кад Ксеркс тражи од краља Леониде да преда оружје, а он одговара: "Дођи и узми."

"Е то је одговор Варуфакиса. Па како се човек не би радовао томе?", поентира Смајловићева.

Жан Клод Јункер, председник Европске комисије, рекао је тада да се Грчка, чији је дуг у то време достизао 300 милијарди евра, понаша као крава на танком леду.

"Али да једна Грчка, која је периферија, која је на Дуинг бизнис листи тада била испод нас, па још дуго тамо остала... Дакле, неко ко је шарлатан, да тај лупи руком и каже: 'Е сад ће бити по моме.' То је заиста за комедију. То није за озбиљан филм", каже професорка Поповић.

У то време из Европске комисије су стизала упозорења о томе како је до детаља направљен план о изласку Грчке из еврозоне.

Атина, бити или не бити

"Мислим да је много људи волело да види како ће проћи Грчка ако покуша да изађе из Европске уније и да би била кажњена. И мислим да су сви ти људи који су подржавали те сурове услове за Ципраса, а сад ликују што је он попустио, да су они неморални, а не Ципрас", сматра Смајловићева.

Узми или остави. Банкрот или нови споразум са кредиторима. То је понуда коју је почетком јула 2015. године добио Ципрас.

"Дакле, неки избор је постојао. Ако је банкрот био једно решење. То је историјски пораз левице јер је Сириза почела да говори језиком ауторитарног неолиберализма. Они су почели да понављају чувене речи Маргарет Тачер да не постоји алтернатива", приметио је Срећковић.

"Не. Апсолутно не постоји друго решење. Није никад ни постојало", одговара професорка Даница Поповић. "Колико потрошиш, толико ћеш сутра платити, па још с каматом. Ако нећеш ни сутра, онда ћеш прекосутра, па још са две камате", закључује.

Љиљана Смајловић, са друге стране, каже да нема симпатија за начин на који сада неолиберални економисти и политичари са сатисфакцијом говоре да се видело да је Ципрас нико и ништа.

"Стварно није фер да неког уцените, да га оставите без иједне опције и да му се онда још и ругате како је он некарактеран човек", додаје.

Преузимам одговорност за споразум у који не верујем, али сам га потписао како бих избегао катастрофу у земљи. Када је брод у невољи, најгоре је кад га капетан напусти, рекао је Ципрас и прихватио услове кредитора. Био је то трећи по реду програм антикризних мера у који је Грчка ушла од 2010. године.

Капетан издао левичарски брод

Професорка Даница Поповић подсећа да је Ципрас изневерио левичарску идеју после две недеље.

"Толико је прошло од тренутка кад је расписан референдум, који је он добио са више од 60 одсто, где му је народ рекао да не жели штедњу и одрицање. Он је после две недеље потписао споразум са ЕУ који значи штедњу, одрицање и све што нису рекли."

Љиљана Смајловић, ипак, сматра да је Ципрас био много поштенији од британског премијера Дејвида Камерона, који је расписао референдум о Европској унији а да му се уопште није излазило из ње.

"Он је референдум расписао као циничан маневар да ућутка своју десну, радикалнију половину странке. И то је калкулантски, цинично и у томе нема ни срца ни уверења. За мене је Ципрас у поређењу са Дејвидом Камероном и паметнији и поштенији и страственији политичар, који је дао све од себе", каже Смајловићева.

Његов дотадашњи саборац Јанис Варуфакис поручио је – кредитори су Ципраса натерали да поједе сваку своју реч. Ко је онда испао поштенији? Левичар који је напустио брод или капетан брода левице кога су оптужили за издају? Неки ће рећи да је Варуфакис, који је отишао, ипак био поштенији?

У највећој мери јесте, каже Даница Поповић. Подсећа да је и он изневерио велики део очекивања.

"Грци су очекивали да порасту плате, пензије, да се отпишу дугови, да добију нове кредите, да дође 13. пензија, да се на телевизују врате сви који су отпуштени. Уместо тога, Варуфакис је отишао пред њих са два захтева. Један је да се направи развојна банка. Други да се направи банка за лоше кредите. Народ је на то подивљао, пошто су тражили нешто сасвим друго. Не може да се каже да је човек поштен ако добије референдум на све то, а после, уместо торте, понуди трули кикирики. Не може да се каже да је баш исправан и поштен. У односу на Ципраса – јесте", оцењује Даница Поповић.

Ципрас преживео политички салто мортале

Тако је Ципрас, од револуционарног занесењака, постао технократа. Али му је пошло за руком оно што пре њега нико није успео. Погазио је реч, али је на следећим изборима у септембру исте године политички преживео.

"Он је преживео тај политички салто мортале зато што су га људи у Грчкој видели као искреног човека, који их није лагао. И који је урадио оно што је морао. И мислим да већина људи разуме да би они на његовом месту урадили исто. Претпостављам да је то разлог што је он преживео, а не што су људи рекли види како је покварен и лажљив овај човек."

Са друге стране, професорка Даница Поповић каже да није могла да верује да постоји тако превртљива особа на тако важном месту.

"Србија је пуна таквих политичара којима ништа не верујемо. И после два њихова потеза ти видиш да је то неозбиљан свет. Да ли је то одлика 21. века? Да више нема битних уверења да народ може да се опредељује? Ципрас личи на Дачића. Дакле, на особу која ће данас причати једно, сутра кад дође друго време причаће друго. Да ли је био уверен у ово или оно, ви после схватите да то није битно питање у тој карактерној структури", примећује Даница Поповић.

Последњу рату зајма Грчка је, преко европског механизма помоћи, добила у августу прошле године. Тиме је стављена тачка на програм који је Ципрас потписао у лето 2015.

Грчке камате драконске, наше двоструко веће

Камата на грчки дуг у то време износила је 2,2 одсто. Србија се тада задужила по двоструко већој камати, од пет одсто.

"Ако имате лихварске камате, па не може онај сиромах који је узимао кредите бити крив и да он буде нормални лик у томе. У тој ситуацији рећи да је Ципрас најнеморалнији и најпокваренији лик, па то стварно мораш бити неолиберални циник", каже Смајловићева. 

Професорка Поповић подсећа да је и за 2019. годину предвиђено да се пензије смање 20 одсто.

"Чак ће један велики број пензија бити смањен за 350 евра месечно. Дакле, кад то човек из Србије прочита, где је просечна пензија 250, а ти видиш да тамо имају 1.000 и 1.200. И њима узимају 300, а целој Србији је жао Грчке. Ајмо, Срби, једном мало да попијемо кафу, да о себи размислимо. Не иде. Глупо је", поручује Даница Поповић.

Грчка криза више није вест у светским медијима. Тамошња привреда прошле године остварила је раст од око два одсто, незапосленост је смањена, резултати у буџету бољи су од плана, грчке обвезнице поново су се појавиле на међународном финансијском тржишту.

Ипак, стопа незапослености од 18 одсто највећа је у Европи. Грчка сада ММФ-у дугује око 300 милијарди евра, што је готово исти износ као и пре четири године. Удео дуга у БДП-у готово да је остао непромењен и износи 180 одсто.

"Огроман број људи је напустио земљу, огромна незапосленост је настала. Уништене су оне друштвене институције које су спречавале да земља уђе у сиромаштво. Трећина грађана Грчке је данас у опасности од сиромаштва. То су све последице тих антикризних мера."

Ципрас, ипак, улази у историју

Ипак, Ципрас ће у историју ући као државник који је земљу спасао банкрота.

Историја је једна врло смешна дисциплина, она ће то написати и за нашег председника Вучића, каже Даница Поповић. 

"И то ће бити тачно у тим деловима. Али, ако буду додали шта су радили са медијима, демократијом и системом, то ће бити целина тог текста. Оно што је најважније да гледаш је не шта један човек да ради данас, него где ће због тог потеза Грчка или Србија бити Грчка сутра", сматра Даница Поповић.

Љиљана Смајловић подсећа да је Грчка била чланица ЕУ и НАТО-а, а да је Србија била црна овца Европе.

"Замислите, кад су били спремни да згазе Грчку, шта би урадили Србији да ми нисмо прихватили њихову политику стезања каиша и успели да применимо те мере. Да Вучић није имао подршку колику је имао, и са којом је успео да прогура и то да грађани прихвате такве мере, како би тек онда од нас био прављен пример за све. Страшило за све колико је опсано супротстављати се политици стезања каиша, која је тада била европска догма", закључује Љиљана Смајловић.

Дужничка одисеја Алексиса Ципраса симболично се завршила на острву Итака. Уз алузију на митско путовање, које је опевао Хомер, Ципрас је рекао да је Грчка повратила финансијску слободу.

Он је ипак превидео да се Одисеј вратио кући тек после 20 година. А грчки буџет мораће да буде у плусу све до 2060. године. То ће од сваког следећег премијера правити Ципраса, и сваког новог револуционарног занесењака подсетити зашто се каже – дужан као Грчка.

Остали аутори: Aница Телесковић
број коментара 15 Пошаљи коментар
(среда, 13. феб 2019, 15:46) - anonymous [нерегистровани]

Ocajnici

Naprosto ne postoji resenje za zapad.Kapitalizam kao sistem je preziveo.On se odrzava samo golom silom.Ne postoji resenje.U stvari ono postoji ali vi to ne biste objavili.Zapadu je jedini spas da se docepa Sibira ali zamislite Rusi su bezobrazni pa im ne daju.A oni bo kao do sada da pljacjaku ali Rusi ne daju.A ako saradjuju na ekonomskim osnovama Rusi odose u nebo.Pa sta im je onda ciniti..Stancaju pare do besvesti.A Grci.Grci su odigrali svopju ulogu kolevke civilizacije.Itd.Itd.

(среда, 13. феб 2019, 13:32) - anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Grcka,,,primer za nas

Grcka clanica NATOp. od 1949g. a clanica EU od1981g...Nikakav korista...Samo stagnacija,zaduzenja
gubitak nezavisnost,,ugleda i autoriteta.....Neka nam bude primer i da se cuvamo....Pero

(среда, 13. феб 2019, 12:35) - anonymous [нерегистровани]

Odlican tekst

Sagledana je jedna strana, ipak sam misljenja, a tek sada sam 100 odsto siguran, da Srbija udje u EU tek te 2060. godine.... Nije EU za Srbiju....

(среда, 13. феб 2019, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

@Згрожен сам

Одлични закључци за неке ставке.Поводом НАТО-а, треба покренути референдум, јер је и више него очигледно да је огромна већина људи против уласка у НАТО и то би донело добру потврду тога - само што неке земље уђоше у НАТО и са лошим или без референдума.За Камеруна, ту се не бих сложио. Ципрас је очигледно попустио пред машинеријом, али УК је потпуно друга прича.За Британце, то је класичан пример уцењивања ЕУ.Када им не одговарају уговори и споразуми, они, знајући да, као што у свакој земљи има ставова против и за ЕУ, увек играју на карту прављења баука од оних који су против ЕУ.И тако је увек било - то им је претећа порука за преговоре, ако нешто не одговара, они могу без проблема да изађу.Али ту поруку су водили као блеф, јер су знали да ће увек проевропска страна превагнути, јер су они већина.Тачније, тако су мислили, па су се преиграли претходним референдумом, кад су остали у шоку да уопште није тако.Због тога, особа која је била против изласка из ЕУ и то током референдума, Тереза Меј, сада покушава да одуговлачи или онемогући тај излазак лошим договорима о Брегзиту и играњем на карту да домаћем јавном мњењу огаде тај излазак.Ипак, у ЕУ су добро искалкулисали и веома добро обрнули Брегзит у своју корист - са једне стране губе значајну чланицу, али са друге стране САД губе значајног партнера у ЕУ којим су притискали ЕУ раније, лош Брегзит у кључном моменту утиче на људе да се запитају да ли су изласци из ЕУ добри (поготову кад јачају партије које промовишу такве или сличне идеје), а Француска која се на самом почетку противила да УК буде везана за ЕУ (односно све претходне форме ЕУ) тиме остварује свој циљ, док је Немачкој сада далеко лакше да са Француском покуша да успостави јединство на континенту.Мислим да су ове ствари значајно скренуле пажњу са Грчке, и да би Ципрас далеко горе прошао да је ЕУ имала сав фокус на њега.А ипак, када је реч о Ципрасу, не ради се о емоцијама него о нечему веома једноставним - лошој процени која настаје када помислите да сте много већи него што заиста јесте.

(среда, 13. феб 2019, 10:57) - anonymous [нерегистровани]

@250 e

U Srbiji je zvanicno minimalna plata 228e mesecno a ljudi kod privatnika rade i za 20000 din mesecno sto je ispod minimalca, penzije su nize i od toga...
Nas bi trebalo da zanima taj problem a ne problemi u Grckoj.

(среда, 13. феб 2019, 10:43) - anonymous [нерегистровани]

Текст је одличан, објективан и богат инетресантним и корисним детаљима

Честитам и ауторима прва два коментара (Саша и Згрожени), јер су кратко и јасно дотакли суштину политичке појаве - Ципрас.
Ја бих само скромно додао, да се економско - политички процеси и стање у Грчкој и Србији уопште не могу упоређивати из ни једног аспекта.
Спадам у оне који су од првог дана рекли да Ципрас има само један циљ - спречити Грчку да изађе из Евро зоне, да постане свој на своме. На путу ка том циљу - сва су средства дозвољена.
Једина је загонетка да ли је Варуфакис, док је био уз Ципраса, био свестан да је он тај који је на својим крилима понео Ципраса политичким небом, да ли је тада знао да Ципрас не говори истину народу, да ли је до разлаза дошло због разлике у схватањима или је Варуфакис припремљена замена у случају да народ одбаци Ципраса?
Практиковање неистине, безобзирне превртљивости, утеривање народа у заблуду до последњег трена је типично за левичаре свих смерова.
То да је Грчка изашла из економске кризе је само још једна, можда највећа лаж.
За дугометражну представу коју је извео по режији ЕУ и међународних банака, Ципрас заиста заслужује Нобелову награду.

(среда, 13. феб 2019, 10:06) - anonymous [нерегистровани]

Vucicu se moze

Mnogo toga prigovoriti,posebno kad se u javnim nastupima spusti na nivo svadjalice,ali da je Srbiju ekonomski preobrazio i podigao iz nistavila treba mu odati priznanje.Isto tako celo srpsko drustvo i zemlja kroz reforme se uzdize i od zapustene zemlje postaje sve uredjenija zemlja koja ako tako nastavi pod vodstvom Vucica ima sansu stati uz bok srednjeevropskih zemalja.

(среда, 13. феб 2019, 09:02) - anonymous [нерегистровани]

hvala autoru

odlična analiza. Nakon ovoga vidim da ćemo o Grčkoj još dosta slušati - nažalost ekonomski ništa dobro.

(среда, 13. феб 2019, 08:50) - anonymous [нерегистровани]

Penzije

Kome su bre penzije 250e?

(среда, 13. феб 2019, 08:44) - Иван Згрожени [нерегистровани]

Згрожен сам

Ципрас је само успео да продужи агонију Грчке. Не разумем зашто обе саговорнице имају симпатије према демагогу. Комунисти лажу. Отуда је поређење Ципраса и Дачића умесно. Историја није "смешна дисциплина". Историја је истина прихватите и извзчете поуке или одбијете да се са њом суочите. Демагози који одбију да се суоче са истином производе огромну штету. То се јасно види на примеру Хрватске, Грчке а и код нас дељењем народа на четнике и партизане и ширењем лажне приче да су комунисти који уводе једнопартијску диктатуру антифашисти јер руше фашистичку једнопартијску власт. Камерон је учинио праву ствар. Када је паралишућа подела о једној теми сувише дуго потрајала тражио је референдум да би ствари покренуо са мртве тачке. Камо среће да се код нас одржи референдум о уласку у НАТО да бисмо могли да имамо јасну стратегију по том питању. Овај прилог објашњава колико је штетан емотиван приступ политици. На жалост, аутор пропушта прилику да изведе тај закључак. У Србији се глас разума не слуша баш као ни у Грчкој.