Линта: Потребан системски приступ за заштиту Срба у Хрватској

Хрватска власт и хрватско друштво није спремно да се суочи са својом "геноцидном усташком прошлошћу као што је то учинила Аустрија и Немачка него, нажалост темељ данашње Хрватске, пуне три деценије, није ЗАВНОХ, није антифашизам него геноцидна НДХ и усташки покрет и усташка идеологија", каже за РТС председник скупштинског одбора за дијаспору Миодраг Линта. Коментаришићи последње нападе на Србе у Хрватској Линта наводи да је неопходан системски приступ решавању тог проблема.

Миодраг Линта је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да би заштитила 150.000 Срба у Хрватској, држава Србија може да покрене неколико иницијатива.

Према речиа председника скупштинског одбора за дијаспору, прво би министарство спољних послова требало да ради тромесечне или шестомесечне извештаје о стању људских права Срба у Хрватској и других држава региона.

Затим би, каже Линта, могло да идентификује све манифестације усташтва величања геноцидне НДХ, да те извештаје преводи на стране језике и пошаље их у све угледне земље и на адресе интелектуалца и медије.

"Да, на пример, пошаље на адресе 751 посланика у Европском парламенту. Да то радимо годинама, да упознајемо светску јавност да се у Хрватској пуних 30 година дешава рехабилитација НДХ", рекао је Линта.

Додаје да би министарство спољних послова требало да реагује и шаље протестне ноте, посебно када су у питању брутални физички напади као последњи у Ријеци или Ђервскама.

Инсистирање на осуди напада на Србе

"Важно је да се оснује једна посебна државна институција, можемо је назвати министарство за Србе у региону, у којој би били запослени стручни људи, и да то министарство има озбиљан буџет, и да покрене одређене мере и активности да помаже нашем народу да остане на вековним подручјима", истакао је Линта.

Држава, каже, помаже српски народ, али сматра да би то био системски приступ.

"Пре свега израда извештаја, упознавање међународне јавности са оним што се догађа нашем народу у земљама региона, упуђивање сталних протестних нота, као и инсистирање на осуди србомрзачких напада, као и на томе да Хрватска промени своје законодавство и поштује га у вези са санкционисањем тих напада и злочина из мржње", навео је Линта.

Више пута је, додаје, упутио јавни апел и молбу да се те конкретне мере почну реализовати у пракси.

"У хрватској имате на десетине хиљада вербалних и физичких напада, исписивања усташких графита, промоција књига и усташких портала усмерених према свему што је српско. Поред ова два терористичка чина у селу Уздоље и Ђервксе, имали смо сморт Радоја Петковића код Ријеке, имали смо напад на сезонске раднике на Брачу. Имамо информације да је само током јула између Шибеника и Задра преко 100 возила са српским таблицама оштећено. У Хрватској је на снази организована кампања усташких снага у функцији застрашивања српских повратника са циљем да се они поново протерују", истакао је Линта.

Важно променити законе и поштовати их 

Са друге стране, додаје, циљ је и да се "коначно рехабилитује геноцидна НДХ и да се она прогаси за праву истинску државу хрватског народа"

Председник скупштинског Одбора за дијаспору сматра да је хрватско законодавство у једном делу добро, али да Хрватска не поштује универзалну вредност данашњег света - поштовање свог Устава и закона.

"Влада на челу са Пленковићем је одбила иницијативу политичке странке Истарски демократски сабор да се законским одредбама забрани истицање усташких симбола, порука и поздрава да се за то предвиде казне од 6 месеци до две године", казао је Линта.

Према његовим речима, све чињенице показују да власт у Хрватској води проусташку политику.

"Како назвати представнике власти који величају протеривање српског народа у акцији ‘Олуја‘одлазе у Блајбур и клањају се зликовцима. То је усташка политика и то показује да хрватска власт и друштво није спремно да се суочи са усташком прошлошћу као што је то учинила Аустрија и Немачка, него него је на жалост темељ данашње Хрватске, пуне три деценије, није ЗАВНОХ, није антифашизам него геноцидна НДХ и усташки покрет и усташка идеологија", закључио је Линта.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 24. авг 2019, 16:03) - anonymous [нерегистровани]

A kada to?

Glupo pitanje. Kad je trebalo nikad smo imali teritoriju, nije nam bilo bitno...
Bitnije je bilo podeliti BiH i stvoriti RS, nego biko šta drugo. Bitnije i od CG, od Makedonije, od Albanije i namkraju, RS je bitnija i od Kosova.
Sad vi recite da je to netačno.

(субота, 24. авг 2019, 15:20) - anonymous [нерегистровани]

A kada to

da ne bude kasno ljudi umiru

(субота, 24. авг 2019, 15:02) - O' Brad [нерегистровани]

Ima smisla

Puna podrška predlozima g-dina Linte. U ovim naporima dobro bi došla i pomoć Hrvatskog demokratskog saveza u Srbiji.