Трећи ветропарк у Србији у Алибунару

Србија је добила трећи ветропарк и показала да све више постаје земља зелене енергије, изјавио је министар Александар Антић у Алибунару, где је отворен ветропарк "Малибунар" и озваничен почетак изградње другог на територији ове општине. Уз та два, Србија већ има ветропаркове код Куле и Вршца, ускоро почиње градња још два, а ЕПС припрема пројекат за ветропарк у Костолцу.

Ветропарк "Малибунар" биће завршен током 2018. године, рекао је министар Антић и додао да ће Србија до краја следеће године и кроз друге пројекте добити нових 250 мегавата из енергије ветра.

Тиме ће се, навео је министар, Србија приближити циљу да до 2020. године има 27 одсто укупне потрошње енергије из обновљивих извора.

Он је додао да су у овом тренутку у различитим фазама изградње пројекти који ће обезбедити још око 500 мегавата, као и да је реч углавном о пројектима из енергије ветра.

Ветропарк "Малибунар" снаге осам мегавата изградила је белгијска компанија "Елисио" која је уложила 14 милиона евра од чега 9,8 милиона евра из кредита Уникредит банке.

Очекивана производња ветроелектране "Малибунар" биће довољна за снадбевање 7.200 домаћинстава чиме ће емисија угљен-диоксида бити смањена за око 16.000 тона годишње.

Почетак пробног рада планиран је за новембар ове године, а рад у пуном капацитету почетком следеће године.

У Алибунару граде и већи ветропарк вредан 80 милиона евра.

"Наши ветропаркови снабдеваће зеленом енергијом 43 хиљаде српских породица. Реч је о 10 процената од предвиђених 500 мегавата колико је ваша земља одобрила из енергије ветра. Имамо позитивно искуство и са Владом и са локланом заједницом, па смо спремни и за већа улагања", рекао је Лудо Вндербелден, генерални менаджер "Елисиа".

Током идуће године требало би да се заврти и 38 ветротурбина у Ковачици у које израелски инвеститор улаже 105 милиона евра. А недалеко од Панчева градиће се највећа ветрофарма "Чибук 1" са 57 турбина. Инвестицијом вредном 300 милиона евра конзорцијум "Ветроелектране Балкана" обезбедиће струју за 113 хиљада српских домаћинстава.

"Када се ветропак изгради, плаћаћемо таксе у буџет. Највећу корист имаће локално становништво јер ћемо ангажовати општинске комуналне службе за потребе ветропарка. Радимо на активностима које ће обезбедити и даље инвестирање на том подручју. Србија ће добити кључну регионалну позицију у производњи зелене енергије из ветра", каже Гаетано Масара, извршни директор "Џенерал електрика" за Источну Европу.

Градња ветропаркова доноси посао српским предузећима грађевинске и електроиндустрије.

"Наша предузећа из грађевинске индустрије свој простор могу да траже на изградњи приступних путева, за изградњу платоа за монтажу, за изливање темеља као и за изградњу стубова за ветроелектране", каже Вера Ражнатовић из Удружења за енергетику ПКС.

У свету се већ раде и плутајуће ветрењаче на мору. Најновије америчко истраживање показује да изнад океана има толико ветра који би могао да обезбеди струју за целокупне потребе на планети.

број коментара 0 пошаљи коментар