Све више пољопривредника узима кредите

У јеку припреме пролећне сетве, пољопривредници увелико рачунају како најјефтиније да набаве семе и репроматеријал. Плаћање родом након жетве се не исплати. Зато многи решење виде у задуживању. Од 27 банака, 12 има уговор са Министарством пољопривреде о субвенцијама за кредите пољопривреди, а свега њих седам даје зајмове за аграр.

Приликом набавке репроматеријала, са кешом у рукама, може да се добије добар рабат и друге погодности, па пољопривредници који немају своја средства узимају кредите иако су камате од четири до шест одсто.

"Да би напредовали, неопходан је новац за улагања у дугорочна инвестирања тако и у краткорочна, где банке излазе у сусрет", каже пољопривредник Вукашин Ристић.

"Газдинство са тим кредитом не иде у неизвесност ранијих модалитета склапања уговора на зелено, где се чекала цена у октобру, где је била велика неизвесност и обично је то ишло све на његову штету", каже Ненад Гргић из ОТП банке. 

Камате на кредите које држава субвенционише јесу од један до три одсто. Будући да су средства ограничена и да су пољопривредницима на располагању само шест месеци, две трећине аграрних кредита су комерцијални. На њих су камате далеко више, али не могу сви да их добију.

"Велики број учесника у Србији – малих пољопривредника, који често немају укњижене ни све некретнине, не могу да ставе хипотеку, не могу да дају неке гаранције, затим наша породична газдинства не воде књиговодство", каже Зорица Васиљевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Минимални услов за кредит је да газдинство има макар једну производну сезону, како би банке знале с ким послују и у односу на ризик одредиле цену новца који позајмљују. Колико год да је тај новац скуп, модерној пољопривреди је неопходан.

"Врло је јасна тежња да стално инвестирају, дакле где год да се појави земља која је на продају, они покушају да дођу до ње, такође врло су вољни да обнављају механизацију", каже Зоран Ристић из Уникредит банке.

"Приметно је да се код многих бележи раст, да су њихове производње сада и разноврсније и више окренуте ка извозу", Ђорђе Радуловић из Банке Интеза.

На зајам за инвестирање у аграру банке наплаћују камату од три до четири и по процента годишње.

Пољопривредници су веома пожељни клијенти, кажу банкари. Дугове враћају на време, а често и пре истека рока, кредитну способност никада не користе до краја. Задужују се само онолико колико је неопходно. 

Остали аутори: Марија Миладиновић Лисов.
број коментара 0 Пошаљи коментар