Електронска трговина није баук – како поспешити он-лајн куповину

Електронска трговина доприноси развоју микро, малих и средњих предузећа и утиче на укупан привредни раст у Србији. Последњих пет година стопа раста електронске трговине у Србији износи 10 одсто годишње, али то није довољно, сматрају у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Због тога су основали међуресорну Радну групу која би требало да направи Акциони план за унапређење електронске трговине у Србији за ову годину.

Од укупног броја корисника интернета у Србији 30 одсто купује преко интернета, али више од 45 одсто корисника интернета никада није куповало и поручивало робу или услуге он-лајн. Спречавају их споре царинске процедуре, дуг рок испоруке, неповерење у ту врсту трговине, страх од он-лајн плаћања, губитка личних података, преваре, али и мала куповна моћ потрошача.

"Имамо рок од наредних шест месеци у којима очекујемо да ћемо прве препоруке за тај акциони план и прве мере за унапређење области електронске трговине донети и надамо се да ћемо већ на основу тога у буџету за следећу годину, а можда и из текуће буџетске резерве, издвојити одређени новац за одређене и конкретне мере", каже Татјана Матић, државна секретарка Министарства телекомуникација.

Електронска трговина није баук, већ олакшање куповине. Циљ је развијен еко-систем електронске трговине са више од пет хиљада успешних е-трговаца и најмање милион до два милиона производа. Тада бисмо имали развијенију логистику, јефтиније производе и ниже провизије на плаћања, кажу у Министарству телекомуникација.

"Размишљамо и о неком систему субвенција поштанског саобраћаја кроз који би наши е-комерц трговци заправо могли да доставе своје производе јефтиније и брзо до потрошача у Србији, али и до оних у региону око Србије и тиме остваре највећу предност те трговине", истиче Драган Стојковић, професор Економског факултета у Београду.

У Европској унији просечни купац преко интернета годишње потроши нешто мање од 800 долара, а код нас десет пута мање. Због тога морамо да проширимо асортиман робе, пратимо жеље купаца, обучавамо е-трговце, омогућимо сигурно плаћање, брзу испоруку и на крају, да за то обезбедимо стручњаке.

"Доста садржаја који се тичу електронске трговине, информатике, дигиталне агенде су већ укључени и у универзитетске програме и то је један од начина да унапредимо и кадровску инфраструктуру и да нам ојача електронска трговина", наводи Милан Добријевић, начелник Одељења за развој дигиталне агенде.

Код нас се електронски највише купује одећа и спортска опрема, а у свету књиге и видео-материјал. Стручњаци предвиђају да ће се до 2030. године више од 85 одсто предузећа глобално бавити е-трговином, а 99 одсто трансакција ће се обављати електронски. Зато је неопходно да Србија развија ту област, како би искористила све могућности за економски напредак.

број коментара 2 пошаљи коментар
(недеља, 20. јан 2019, 22:08)
anonymous [нерегистровани]

Nije mi jasno

O cemu se ovde pise? Kod nas mozete sa DINARSKOM visa karticom ili uobicajenom master card (moj otac prima penziju na tu visa...dala mu banka) da kupujete po inostranstvu. Bilo na eBay-u ili po drugim sajtovima jer vecina ima tu mogucnost...i to BEZ IKAKVIH PROBLEMA. Ja kupujem cesto nesto iz elektronike sto nema kod nas i to ne prelazi 20-30 evra.Sve mi stize bez ikakvih problema i gde mogu placam tom karticom. Ne znam cija je ovo ideja da se pronalazi topla voda koja cak i kod nas postoji odavno.

(субота, 19. јан 2019, 00:17)
anonymous [нерегистровани]

Не могу да ћутим, а џабе пишем

О чему ви причате? Код нас уопште није проблем продаја, него дистрибуција. Питајте рецимо Техноманију колики имају обим онлине продаје и какве проблеме имају са доставом. У Србији немате квалитетну службу за доставку робе, а слање по иностранству је толико скупо да се у многим случајевима уопште и не исплати. Ми овде кубуримо са основним стварима које су биле решене пре више од сто година, а то је поштанска служба. У појединим градовима више се ни рачуни не достављају - нема поштара. У Панчеву се пошта није достављала 3 недеље!!! Пишите о томе. А тек приватне курирске службе су чудо - на 4 пошиљке 1 се губи или стиже оштећена!