Помама за становима, тржиште гладно тржних центара

Након краха финансијског тржишта у свету 2008. који није заобишао ни Србију, у земљи се годинама гради све више станова, а вредност стамбених кредита је у протекле четири године више него удвостручена.

У Народној банци Србије кажу за Танјуг да је у последње две године приметан опоравак тржишта непокретности и да је за једанаест месеци прошле године одобрена 71,1 милијарда динара стамбених кредита, док је та цифра у 2014. години износила 32,3 милијарде.

О позитивним тенденцијама на тржишту непокретности говори податак да је износ новоодобрених стамбених кредита у 2017. години (80,6 милијарди динара) био за више од 45 одсто већи него током 2016. 

То је, кажу у НБС, највиши раст од 2011. године, када је на снази био програм субвенционисаног стамбеног кредитирања. 

Цена квадрата нових станова, према процени стручњака, расте по стопи која се креће од три до пет процената годишње за новоградњу, што је, међутим, и до десет пута ниже од бројки којима се спекулише протеклих месеци у јавности.

Подаци кажу да се до кризе светског капитала која се прелила и код нас, годишње продавало од 18 до 20 хиљада станова.

Подаци кажу да је на тржиште некретнина у Србији 2017. године пласирано 14.000 нових станова.

Цена староградње мирује 

Стручњак за некретнине у компанији ЦБС Интернешенел (део међународне америчке компаније "Cushman & Wakefield") Горан Живковић каже да цена старе градње само на одређеним локацијама бележи раст од два до три одсто годишње, док иначе, овај тип квадрата мирује.

То су пре свега локације у чијој близини су се изградили шопинг центри или ексклузивни објекти.

"Мора се правити разлика између старе и нове градење и не сме се генерализовати. Од 2015. године, староградња углавном мирује. Долази до померања цена два, три одсто", каже Живковић за Танјуг.

Подаци Завода за статистику говоре да је у првом полугодишту прошле године цена новоградње повећана за 7,7 процената у односу на друго полугодиште 2017, али се у тај проценат урачунава и кретање курса.

Када је реч о изградњи, у Беогаду је, каже Живковић, пре кризе "произвођено" седам до осам хиљада станова сваке године.

У 2017. та цифра је била око 4.500 нових станова, што је раст од 20 процената у односу на годину раније, али и даље није близу цифри од око 8.000 колико је на тржиште излазило пре финансијске кризе. 

Живковић сматра да је то показатељ да се тржиште некретнина у Србији најзад "избалансирало" и да се гради онолико колико тржиште захтева.

Тржиште гладно тржних центара 

Као пример повећане градње издваја, очекивано, каже, главни град Србије, у којем је скок у 2017. години износио 41 проценат у односу на годину раније.

Сматра такође да Србији недостају тржни центри и да је тржиште "гладно" објеката овог типа.

На 1.000 становника у Београду, наводи, "простире се" 208 квадрата тржних центара, док је у средњој и источној Европи та цифра 500 квадрата на хиљаду становника.

Процењује и да ће Београд до 2020. године доћи до бројке од 315 квадрата тржних центара на хиљаду становника.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(недеља, 20. јан 2019, 15:31) - anonymous [нерегистровани]

Бесмислено

То да је тржиште у Србији "гладно" тржних центара је класична мантра неолибералних капиталиста која људе и грађане треба да претвори у потрошаче.
Па да ли смо били гладни, голи и боси пре њихове појаве? Наравно да не, имали смо све што је потребно. Сада је поента да особа ринта и купује оно што јој не треба...

(недеља, 20. јан 2019, 07:26) - Nada [нерегистровани]

Istina

Ljudi kupuju stanove jer teško izdržavaju troškove plaćanja održavanja i poreza! Koliko samo košta da se okreću spoljna fasada ili zameni crep? Zato cena kuća sve više pada, a stanova raste! Zato štocvetaju tržni centri sve je manje malih privatnika. Sve je manje gazdi i domaćina! Postajemo svi skučena radna snaga! Samo jako bogati će imati svoje kuće i svoje lokale!

(недеља, 20. јан 2019, 04:27) - anonymous [нерегистровани]

Hm

Pa Srbiji u ovom trenutku ne trebaju novi tržni centri, potrebnija su gradilišta na kojima će se graditi novi stanovi...

(недеља, 20. јан 2019, 02:19) - anonymous [нерегистровани]

500eur/m2

To samo u Beogradu, nesto u Novom Sadu ..i to je to.
Kvadrat u Juznoj Srbiji 400-700eur.

(недеља, 20. јан 2019, 00:27) - Игор [нерегистровани]

Погонни за производњу

Колило квадратних метара погона за производњу имамо на 1000 становника? Економија чији је главни ослонац услжни део привреде је осуђена на пропаст. Минимум 50% привреде мора бити заснован на производњу о отвереном тржишту ако хоћемо да задржимо младе и да јачамо државу.

(недеља, 20. јан 2019, 00:05) - miki [нерегистровани]

Molim?

Ko je gladan trznih centara? Sta to pricate? Ima ih mnogo vise nego sto je potrebno. Postajemo trgovacka zemlja u kojij ljudi imaju na svakom cosku trzni centar ili neki mega market u kojima samo deset posto ljudi moze da kupi nesto vise dok devedeset odsto ljudi kupuje samo osnovno i na tzv popustima.