Рударство као нови "кец из рукава" за Србију

Главни адут српске привреде могло би у наредним годинама да постане рударство, ако се на некој од 127 локација у Србији, где међународне компаније истражују, пронађу нове, значајне количине – злата, сребра, бакра, литијума, оцењују стручњаци.

Стратешко партнерство РТБ "Бора" с кинеским "Циђином", преузимање Смедеревске железаре од стране кинеске "Хбис групе", али и информација да је канадска истраживачка фирма "Medgold Resources" недавно открила на граници с Бугарском и Македонијом богат слој земљишта у којем леже велике количине злата и сребра, показују, тврде стручњаци, да српско рударство чекају бољи дани.

У "рударској грозници" у Србији тренутно учествује око 25 компанија, а само у истраживање руда уложено је претходне године око 60 милиона евра.

Међутим, геолошка истраживања на терену, осим што су скупа и трају дуго, не значе да ће вађење руде и почети, јер пре отварања рудника, предстоје године калкулација и анализа да ли се покретање посла уопште исплати.

Мирослав Игњатовић из Удружења за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије каже за Танјуг да је једно од најзначајнијих инвестиција у рударство Србије налазиште "Чукару Пеки" код Бора.

"Током периода експлоатације пројекта 'Чукару Пеки', Србија и Бор ће имати директну корист од око 450 милиона долара кроз порезе и рудну ренту", оцењује Игњатовић.

Подсећа и на истраживање компаније "Рио Тинто" и пројекат "Јадар" код Лознице где се налази једно од највећих светских лежишта минерала јадарит из којег се издваја литијум.

Процена је да ће до 2020. године литијум из Србије учествовати са десет одсто у светској производњи и више од 90 процената производње у Европи.

С обзиром на убрзани развој индустрије електричних возила у свету у која се уграђују батерије које садрже овај минерал, Србија би у наредним годинама, каже струка, могла да се позиционира као важан играч у производњи – електричних аутомобила, аутобуса, бицикала.

"Српско рударство очекује светла будућност"

Стручњаци Геолошког завода Србије сматрају да због рудних ресурса српско рударство може да очекује "светлу будућност".

Међутим, да би се то и остварило, потребна су значајна улагања, каже за Танјуг геолог Предраг Мијатовић.

"Улагање у истраживање су дуготрајна и то није процес који се може завршити за годину или две, за то је потребно најмање седам до десет година", каже Мијатовић.

А циљ Владе Србије, да рударство у БДП-у Србије учествује са пет одсто, биће постигнут наредних година, изјавио је недавно Доминик Робертс, директор операција у компанији "Минеко ЛТД", која има руднике у Србији и БиХ.

Сматра да је од ових економских показатеља важније то што ће у наредним годинама рударство обезбедити посао за десетине хиљада радника у сектору који тренутно броји око 25.000 запослених.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 26. јан 2019, 22:08) - anonymous [нерегистровани]

A koliki je naš deo?

Koliko će od svog tog zlata pripasti nama? Ili će zapadne zemlje i tu da nas očerupaju? Ukoliko im dopustimo da vrše eksploataciju zlata sa jednog nalazišta da li ćemo barem sa ostalih sami vršiti iskopavanja prihodima koje dobijemo od njihove eksploatacije? Ili će oni preuzeti nabogatija nalazišta a nama prepustiti ona manje vredna?

(субота, 26. јан 2019, 16:21) - Zika [нерегистровани]

Odlicno

Sve ovo ima smisla samo ukoliko naša država i isključivo mi budemo vlasnici svog tog bogatstva koje bi eventualno pronašli . Ukoliko nismo sposobni za tako nešto onda nema mesta radovanju jer će inostrane kompanije uzeti gotovo svu dobit a nama ostaviti samo mrvice . Navedene rude poput zlata i litijuma su veoma tražene i tu ne bi trebalo bilo ko da učestvuje i uzbira profit osim nas samih . Podseticu vas da je Norveška pre 60 godina bila veoma siromasna država ali da su zahvaljujući pronalasku nafte postali jedna od najrazvijenijih država sveta . Naravno niko osim njih nije imao udela u prodaji te nafte osim samih norvezana .