Очекивани род пшенице знатно мањи него прошле године

Претходне јесени пшеница је у Србији засејана на око 600.000 хектара, а због дуготрајне суше последњих месеци прошле године, у оптималном року изникла је на тек двадесетак одсто површина. Због свега тога, ове године очекује се за тридесетак одсто мањи принос пшенице него лане.

Снег је, бар за пшеницу, стигао у правом тренутку. Усеви су покривени снегом тако да нема опасности од изрмзавања. Међутим, ратари имају разлога за бригу и ове године.

Снежана Парађеновић из зрењанинске Пољопривредне стручне службе објашњава да пшеница крајем јануара изгледа како би требало да изгледа у новембру.

"Смањен је интензитет бокорења, на веома малом броју парцела имамо бокорење. Тренутна фаза је од један до три листа, што је јако мало", упозорава Парађеновићева.

Са растом температура пшеница ће кренути интензивније да расте и да се развија, али већ сада се може очекивати смањење приноса од тридесет одсто.

Парађеновићева објашњава да се очекује кашњење вегетације, односно да ће се у наредном периоду све одвијати спорије.

Почетак фебруара је оптимални рок за прву прихрану пшенице. Међутим, управо због кашњења вегетације, ратарима се саветује да сачакају са прихраном биљака.

"У сваком случају, произвођачи би требало да се консултују са стручњацима из области ратарства и да се анализира земљиште како би се утврдио садржај азота који је приступачан биљкама. Пшеница ће имати снага да акумулира та хранива из земљишта, коренов систем је добро развијен, али због касније вегетације и евентуалног пресејавања и свих каснијих проблема, са прихраном треба сачекати", напомиње Снежана Парађеновић.

број коментара 0 пошаљи коментар