Лукашенково "њет" Србији за споразум са Путиновом унијом

Због бесцаринског извоза хиљаду тона сира, белоруски представник је на преговорима о Евроазијској унији изјавио да не сме да се врати кући ако то потпише, потврђује за РТС Јагода Лазаревић из Министарства трговине.

Владимир Владимирович Путин се из Београда вратио кући са једним псом и чак 26 потписаних споразума. Али за нас је можда најважнији 27. – oнај који није потписан. Упркос најавама, спорaзум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом, коју западни медији зову joш и Путинова унија, 17. јануара није парафиран. Разлог – преговори још нису окончани.

Јагода Лазаревић, специјални саветник министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, каже да је српска страна имала добру вољу. Али је, као добар трговински партнер и као неко ко зна шта хоће и мисли да треба да добије, једноставно подвукла црвену линију, објашњава.

"Ми и даље имамо отворену концесију о добијању одређених приступа за одређену робу и ту ћемо и даље бити прилично истрајни", објашњава Јагода Лазаревић, која је директно учествовала у овим преговорима.

На Путинову иницијативу, овај савез настао је 1. јануара 2015. године. Унију чине Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргизија. Реч је о тржишту од 182 милиона становника, укупне површине од 20 милиона километара. Њихова тренутна размена са Србијом достиже 2,87 милијарди долара. Трговина са Русијом чини чак 90 одсто тог износа.

Милан Игрутиновић, сарадник Инститита за европске студије, оцењује да би Србији у економском смислу много значило потписивање овог споразума. 

"То је једно велико тржиште. У суштини, све богатије. Без обзира на одређени пад руског стандарда и пад рубље. Тешко је приговорити читавом том послу и нашој намери да потписујемо с њима споразум", сматра Игрутиновић.

Параф на чекању због сира

Закључивању споразума са Путиновом унијом у овом случају испречило се одлучно "њет" Александра Лукашенка. И још 1.000 тона сира. Ову количину је Србија хтела да извезе на тржиште Уније без царина. Али је белоруски представник на преговорима изјавио да не би смео да се врати кући ако би тако нешто потписао.

"Јесте, белоруски представник је то изјавио 11. јануара", потврђује Јагода Лазаревић.

Додаје и да је очекивала да ће бити већег сагласја и да ће друга страна већ доћи припремљена.

"Они тврде пазар око 1.000 тона сирева и то је било оно што је заправо поставило ту неку крајњу црвену линију. По цену – не, нећемо завршити преговоре 16. јануара. А могли смо да одустанемо и да кажемо: у реду и без концесија. Добили бисмо само воћне ракије. Једноставно, сматрамо да можемо да идемо више", категорична је Лазаревићева.

Милан Игрутиновић такав став сматра исправним, јер се споразум мора испреговарати у потпуности и до краја. 

"И тек када се све стране сагласе са свим тачкама тог споразума, да се тек онда заврши и да се стави потпис заједно са парафом на крају. Боље то него да се ствари оставе за будућност или за неке накнадне преговоре", оцењује.

На дан кад Србија постане чланица Европске уније, овај и сви други споразуми о слободној трговини престаће да важе. Зато Предраг Бјелић, професор Економског факултета, упозорава да сат откуцава. И да свако одлагање сужава време трајања овог споразума. Јер је његов датум орочен. 

"Преговори трају већ две године и ја сам очекивао да ће то брзо да се заврши и да ће то бити моменат када се уговор потписује. Сад, то је мало пролонгирано, па се плашим да се то не пролонгира мало више", скептичан је Бјелић.

Руси били најмекши преговарачи

Руси, иначе, важе за тешке преговараче. Тако су се бивши председник Борис Тадић и његов руски колега Дмитриј Медведев још 2009. године у Београду договорили о кредиту од милијарду долара. Од тог износа, 200 милиона потрошено је одмах, као буџетска подршка. Преговори о инфраструктурном делу зајма трајали су годинама. Сачекали су и нову власт и коначно су окончани тек прошле године. Одобрени новац, наравно, још није потошен.

Милан Игрутиновић каже да Руси важе за озбиљне и потковане преговараче.

"Оне које просто није лако увести у причу која није њима по вољи. И ми се на неки начин суочавамо са том чињеницом. Али, кажем, не чини се да се овде нешто дешава што је ван тих стандарда или ван црвених линија које су нама или непојмљиве или неприхватљиве", додаје Игрутиновић. 

Јагода Лазаревић тврди да овога пута Руси нису затезали.

"У овим конкретно преговорима, Русија је та, морам то отворено да кажем, која је најмање имала неки тврд став. Што је можда било очекивано. Нама су, конкретно, за ове концесије које смо тражили, сметње управо поставиле ове мање државе чланице. Конкретно Белорусија и Јерменија за вињак", каже Лазаревићева.

Шта су у овим преговорима биле наше црвене линије и где је заправо запело? За почетак, Србији је одобрен извоз воћних ракија без ограничења. За бесцарински извоз шећера и живинског меса, друга страна није хтела ни да чује.

"То нам је врло јасно пренето неколико пута. Речено нам је да су то осетљиви производи и да ће бити врло тешко, да кажем немогуће, да постигнемо неки компромис", каже Лазаревићева.

"Фијат" не може на руско тржиште

Осим Белорусије, која Србији није одобрила бесцарински извоз 1.000 тона тврдог сира, Јерменија је затезала око 50.000 литара вињака. Русија нам није одобрила извоз 2.000 тона цигарета без царина. Са друге стране, сви ови производи у Србију улазе без царина. Тако, на пример, свака руска паклица цигарета у нашу земљу улази без царина. На сваку српску, у Русији се рачуна царина од 18 одсто.

"Ми имамо једну асиметрију наслеђену из претходног периода. И наша стартна позиција била је да морамо да покушамо да направимо неки баланс. Онда смо дали контрапредлог: да идемо на количинска ограничења, у виду царинских квота", препричава Лазаревићева како су текли преговори.

Професор Бјелић подсећа да је Србија у оквиру СФРЈ доста сарађивала са бившим Совјетским Савезом. 

"Ми смо велики извозник пољопривредних производа, то видимо као једно занчајно тржиште. Ми смо од 2000. године имали уговор о слободној трговини са Русијом и Белорусијом, који је пресликан тај споразум. Међутим, у њему није била либерализована трговина у свим производима", напомиње професор Бјелић.

Сваки пут кад се у Србији спомене слободна трговина са Русијом, спомиње се и извоз "фијата". Пре десет година, кад је "Фијат" дошао у Крагујевац, бесцарински извоз у Руску Федерацију су наши државни званичници спомињали као предност за италијанског инвеститора.

Јагода Лазаревић отворено говори о томе зашто је тако нешто тренутно немогуће. 

"Није момнат да се преговара о возилима. Ту и даље остаје тај проблем који ми дугорочно морамо да решимо, а то је удео српских компонената у 'Фијату' који мора да буде већи, како бисмо ми били конкурентнији. Такође, познато је да модел који се тренутно производи у Крагујевцу, нема добар пласман у Русији. И то је једноставно чињеница. И мислим да то чак и 'Фијат' зна", каже Лазаревићева.

Да је у случају ове компаније вероватно проблем то што 51 одсто компонената још није произведено у Србији, сматра и професор Бјелић.

Због тога Србија не може да докаже "српско порекло" овог аутомобила.

"Преференцијали важе само за производе где имамо домаће порекло веће од 50 одсто", каже Бјелић.

Не преговарамо о чланству са Путиновом унијом

Да не буде забуне, Србија не преговара о чланству са Евроазијском економском унијом.

"Да не мешамо, једно је чланство, а друго је споразум о слободној трговини који је Евроазијска економска унија већ испреговарала са Вијетнамом. Преговарали су и завршили преговоре са Ираном, тренутно преговарају са Кином и Египтом. Са Србијом су преговори у финалној фази", појашњава Лазаревићева.

Може ли, ипак, у оквиру нашег процеса придруживања Европској унији, овај споразум да буде сметња? Не – одговара професор Предраг Бјелић. 

"Ми са Европском унијом преговарамо о поглављу 31, које је најбитније, које регулише наше спољне економске односе. И који ће у будућности важити кад постанемо чланица. Значи, део момента нашег чланства нема препрека да Србија закључује билатералне уговоре који могу бити другачији, или по другим условима од оних које има ЕУ", закључује Бјелић.

Наш укупан извоз у Европску унију износи 67,3 одсто. Док је, са друге стране, наш извоз у Русију прошле године износио 7,7 одсто.

"Европска унија је наш најзначајнији спољнотрговински партнер. Тако је било пре споразума, а биће и после. Више од 60 одсто извозимо и увозимо са тог тржишта. Са оном земљом са којом највише тргујете, ту ће и користи бити највећем ако се значајније интегришете и те баријере још више уклоните. Е сад, ако ви покушавате неким политичким мерама да преоријентишете ту трговину онда то не може да дâ резултате", сматра Бјелић.

Како се на геополитичкој сцени догодила промена према којој је Доналд Трамп постао манекен протекционизма, а Нурсултан Назарбајев протагониста слободне трговине?

Милан Игрутиновић објашњава да је то зато што су се земље бившег Совјетског Савеза и источне Европе некако снашле у тој глобализацији.

"Неке су имале значајан раст и уживају можда и највећи период свог просперитета у историји. Некако су се привикле на глобализацију. Постали су њени шампиони и главни заговарачи, који не желе да се читав поступак мења, јер су тек навикли на то. Знају да се снађу у њему. Знају на које начине могу да се поставе према светском тржишту, како да профитирају од тога", каже Игрутиновић.

Када је Путинова унија настајала, западни медији описали су је као "лош дил". Данас се о овом савезу пише или као о озбиљној геополитичкој претњи или као о релативно сиромашној скупини земаља.

Зато за Србију, споразум са Путиновом унијом није само економска одлука.

број коментара 14 Пошаљи коментар
(петак, 01. феб 2019, 19:35) - anonymous [нерегистровани]

A u čije ime to naša vlast pregovara?

Ko su proizvođači tog sira oko kog posao propada? Ko proizvodi cigarete? Naša vlast sve radi u interesu stranih firmi u Srbiji, pa onda ne dobijamo sporazume koji bi, bez navedenih proizvoda, bili izuzetno važni za naša javna preduzeća i male firme i proizvođače u vlastništvu naših ljudi. Katastrofa.

(петак, 01. феб 2019, 19:16) - anonymous [нерегистровани]

67% izvoza u EU, a 7% u Rusiju

I mi i dalje mislimo kako nam Rusija i Kina vise ekonomski znace nego EU??
E narode, narode

(петак, 01. феб 2019, 19:12) - anonymous [нерегистровани]

Belorusija i Jermenija (a kao bratske zemlje....)

Meni ovi razlozi nisu jasni?? Ako nas Rusija hoce u EAU zasto nas jednostavno ne puste?
Svi znamo da od EU nema nista, i Putin zna, mi smo im totalno nebitni iz mnogo razloga i od toga nema nista stvarno...
A ovo je stvarno tuzno, da nas niko nece kao clana ni partnera, a toliko potencijala i ljubavi imamo prema ovim zemljama :(

(петак, 01. феб 2019, 17:36) - Miroslav M. [нерегистровани]

Zatezanje

Nisu Rusi kočili oko 800 Miliona za infrastrukturu, već planovi tadašnjeg ministra finansija da to koristi za budžetske rupe.

(петак, 01. феб 2019, 14:49) - anonymous [нерегистровани]

Nije pametno citirati zapadne medije

Glavni razlog vrlo su neobjektivni ...

(петак, 01. феб 2019, 11:51) - anonymous [нерегистровани]

Nema ovde nikakvih ptoblema

Belorusija je veliki prijatelj Srbije, ali kao zemlja cija preradjivacka industrija od ogromne mere zavisi od proizvodnje mleka i sireva, ona prosto mora da zastiti svoje trziste.I Srbija bi to uradila da je na njenom mestu.Ne mozemo profitirati na svim poljima, ali treba pregovarati i naci ce se resenje za izvoz vecine proizvoda.Pa i ta famozna EU nam je uvela kvote na skoro sve proizvode, ali o tome niko ne govori.

(петак, 01. феб 2019, 11:18) - anonymous [нерегистровани]

Cinizam

Ako vec nazivate "putinovom unijom"onda nazovite i ovu drugu uniju "merkelova unija".

(петак, 01. феб 2019, 10:16) - глас разума [нерегистровани]

Уговор са Евроазијском Унијом ће бити много дугорочнији него што се данас мисли

Није смрт за врат и није спорно да прође још који месец и да се испреговара најбоља могућа опција уговора за Србију са ЕЕУ.Јер верујте, живи били па видели, то ће бити јако дугорочан уговор, јер нема ништа од пријема Србије у ЕУ, нарочито ништа нема од неког скорог и брзог пријема.Ја само апелујем на наше домаће власти да се минимум са истим жаром односе, труде и залажу око тог уговора са ЕЕУ, као око нашег фамозног пута у ЕУ и онда резултати неће изостати.ЕУ је шаргарепа на све дужем штапу, реално тешко достижна, а и питање је више колико је то заиста квалитетна и пожељна шаргарепа, а ЕЕУ је нешто што је реално, оствариво и јако близу, на дохват руке такорећи.А и шансе за раст нашег извоза су веће на истоку, док смо на западу већ задњих година занчајно подигли ниво нашег извоза и достигли ту готово неке сопствене лимите.На истоку се те бројке много више и значајније могу увећати и ту лежи шанса српске економије.То је онај покретачки ефекат који би се знантно осетио у српском животном стандарду.

(петак, 01. феб 2019, 09:19) - anonymous [нерегистровани]

Минск

је пуст град у радно време. Сви раде, а ми то не можемо ни да сањамо.

(петак, 01. феб 2019, 08:53) - empty straw [нерегистровани]

Tugo jesenjaaaaaa

Jadni mi, nigde nas nece.