Реално очекивати простор за веће плате и пензије

Одлазећи шеф делегације ММФ-а у Србији Руф рекао је за РТС да су се у последње четири године виделе велике промене у српској економији и да је повећање плата и пензије ове године могуће под условом да економија настави да расте. Министар рада Зоран Ђорђевић истиче да се с правом може очекивати да ће бити простора за веће плате и пензије, што потврђује и члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

Џејмс Руф је у интервјуу за емисију "Око економије" указао да је дефицит пре био висок, да је јавни дуг растао и да је земља ишла у правцу могуће кризе али да су економска постигнућа повратила макроекономску стабилнсот.

Како каже, јавне финансије су сада у бољој позицији, дуг је близу 50 одсто БДП-а и даље опада. Додаје да је истовремено много напора уложено у структурне реформе, да би се економија побољшала и да би се лакше инвестирало што је значајно за раст и нова радна места.

"Раст се вратио после много година стагнације", навео је Руф.

Похвалио је смањење незапослености која је сада на нивоу од око 11 одсто а упоредо се догодио и раст броја радних места у приватном сектору.

Поменуо је и стабилност инфлације, опадање каматних стопа, као и рад банака на здравим основама, што је све неопходно да би привреда добро функционисала.

Међутим, оно што је започето а није завршено су структурне реформе, побољшање пословног окружења, реформе пореске управе и јавних предузећа, додао је Руф. Навео је да је много тога урађено али да остаје и много да се уради.

Такође, истакао је да су непходна улагања у јавну инфраструктуру која је стара и слаба и да би много тога требало уложити у железнице, пруге и електродистрибуцију.

Руф напомиње да је смањен број радних места у јавном сектору а да је порастао у приватном сектору.

Реформе увек тешке и споре 

Према његовим речима, држава мора да промени улогу, да не покушава да свиме управља у економији, него само да помаже да би предузећа лакше испуњавала прописе.

"Пут је дуг, не верујем да би људи требало да буду разочарани због наводне спорости реформи. Увек су такве реформе тешке и споре", поручио је Руф додајући да још много тога мора да се уради да би Србија била успешна када уђе у ЕУ и да би могла да се избори са конкуренцијом. 

Говорећи о платама и пензијама, Руф је рекао да је на почетку програма дошло до смањења плата и пензија, да је у међувремену било повећања и да се то може наставити под условом да економија настави да расте.

Каже да ММФ жели да постоји бољи оквир за плате и формула индексације пензија и да то мора да буде у складу са растом у привреди јер су велики проблеми постојали када су плате и пензије брже расле од економије. Поручује да има простора за њихов раст, али не превелики.

Министар рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Ђорђевић каже да ове године постоји суфицит, да параметри показују да финансије иду у истом правцу као и прошле године и да се с правом може очекивати да ће бити простора за повећање плата и пензија.

Када је реч о приходима, Ђорђевић указује да су приходи Фона ПИО за 9,41 одсто већи у односу на планирано и 18,1 одсто у односу на прошлу годину. Како каже, за то је заслужно много фактора као што су веће плате ван јавног сектора, добра инспекција рада, креирање нових радних места, што је и највећи плус свега што се ради.

Министар Ђођревић је ипак опрезан када је реч о проценту повећања и истиче да је о томе тешко говорити. Каже да не би воело да излази са било каквим цифрама али да се све ради на реалним основама.

Потребне предвидиве мере

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков потврђује да се економске тенденције из претходних година настављају и да је планиран раст од око 3,5 одсто БДП-а као и инфлација на нивоу од око два одсто. И он сматра да јесте реално при крају године говорити о повећању пензија за око пет, шест одсто и да је слична ситуација и када је реч о зарадама.

Мађутим, Алтипармаков указује да сада, када је фискална криза превазиђена, треба доћи до неких предвидивих мера а не да се сваке године лицитира о проценту повећања пензија. Наводи да мора да постоји формула која ће да прати привредне токове и која ће радницима и пензинерима да пружа дозу извесности о ономе шта они могу да очекују.

Додаје да су бољи приходи последица нормалног наставка привредног раста. Процењује да ће ове године раст бити нижи јер је прошле године била вансеријски добра пољпоривредна производња.

Министар Зоран Ђорђевић је додао да је за разлику од ранијих времена промењена политика и приступ и да се, без обзира колико су ствари лоше, излази са мерама.

Додаје да су постојале критике, али да се личним ангажовањем тада председника Владе Александра Вучића који је лобирао код инвеститора и који се ангажовао у спољној политици, постигло више од очекиваног и то је морало да доведе до резултата.

Никола Алтипармаков истиче важност аранжмана са ММФ-ом који је циљао најкритичније ставке буџета. Каже да је могло и без аранжмана али да би тада све било много болније јер је ММФ стао иза мера својим кредибилитетом и потписао све те болне реформе.

Каже да има одређених поблема у другом делу аранжмана који је више у надлежности Светске банке и који је слабије спроведен а односи се на платне разреде, забрану запошљавања, јавна предузећа...

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 06. феб 2019, 09:13)
Raja anonymous [нерегистровани]

///

Gospodo koji odlučujete o životima, prvo ukinite penale za penzionere preko 65 godina i to one koji su naterani stečajevima u penziju a nisu imali šanse da se zaposle. Oni kojima je država poslodavac nisu u takvim problemima. Drugo , ne može se samo dizati plata u javnom sektoru pa ni penzije jer uglavnom sve ide iz budžeta a da plate radnika koji prave budžet ostanu minimalne na 30.000 dinara. Minimalne plate podignite radi onih u privredi da bi država imala veće poreze I doprinose I onda će biti dobro za sve.

(уторак, 05. феб 2019, 23:06)
anonymous [нерегистровани]

Dobro je

Znaci bice izbora.