Приватни пензиони фондови за сигурнију старост

Имовина приватних пензијских фондова код нас, за 12 година пословања, премашила је 40 милијарди динара. Средства која су им поверили грађани и њихови послодавци сваке године увећавали су у просеку за девет одсто. У фондове улаже више од 190.000 грађана, а две хиљаде њих већ добија приватну пензију.

Приватних пензионера било би и више да закон пре измена није дозвољавао и једнократно подизање новца.

"Просечна пензија је неких 9.000 динара, а од оснивања ми смо поред редовних пензија исплатили више од 43.000 захтева, односно четири милијарде динрара", каже Зоран Миливојевић, директор Дунав пензија фонда.

У 53. години у пензију могу они који су уговор потписали пре измена закона, сада је то 58. година. Висина пензије зависи од уложеног и договореног перода исплате.

Добар замајац развоју пензијских фондова код нас дала су јавна предузећа. Када је пре деценију тржиште реформисано, уз сугестију ондашњег министра финасија, већина јавних предузећа почела је својим радницима да уплаћују за додатну пензију.

Међутим, због кризе, то је било кратког даха, тако да се данас прстима једне руке могу избројати предузећа која и даље уплаћују.

"И у овом тренутку наше предузеће уплаћује сваком раднику, сваког месеца 5.000 динара на основу додатног пензијског осигурања, чак је било разговора да и радници додају", истиче Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телеком.

Просечан улагач нема високу плату 

Реалност је и да 60 одсто чланова фондова мирује са уплатама. Просечан улагач у приватни пензијски фонд нема високу плату.

"Са просечном зарадом од 40.000 динара, чак и нижом. Оно што је јако битно, јесте да истакнемо да наши грађани схвате да је ово систем штедње у дугом временском хоризонту и систем мало-помало", наводи Снежана Ристановић, директорка Рајфајзен пензијских фондова.

Што се дуже улаже у приватни фонд пензија је већа, али и за оне који су у 45. није касно. Примера ради, ако 20 година уплаћују 2.400 динара месечно обезбедили су 15 година исплату пензије од 13.700.

"Постоји апсолутна стабилност у свим сегментима финансијског сектора и кад се тиче осигурања и добровољних пензијских фондова", наглашава Жељко Јовић, вицегувернер НБС.

Више од 64 одсто уплата на личне рачуне чланова фондова долази од њихових послодаваца, а међу онима који самостално уплаћују свој пензијски рачун има и више од двадесетак беба.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 09. феб 2019, 20:24) - anonymous [нерегистровани]

Cime

Radim za minimalac. Plata mi nije dovoljna ni za najosnovnije potrebe, a kamoli da uplacujem za privatnu penziju.