ИТ сектор постаје водећа грана у српској привреди

Директор владине канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић истакао је да је Србија сада препознатљива по извозу ИТ производа и софтвера, те да је по томе овај привредни сегмент данас премашио пољопривреду.

Михаило Јовановић изјавио је за Танјуг да је извоз ИКТ сектора прошле године за само 11 месеци прешао милијарду евра. 

Према његовим речима, ИТ сектор се прожима кроз сваки сегмент и без развоја ИТ не може да се развије ниједан други сегмент, укључујући пољопривреду.

"ИТ је нашао своје место у свим гранама домаће привреде", навео је Јовановић. 

Током трибине на тему "Улагање у будућност Србије кроз знање", која је одржана у Дому омладине, говорило се о ИТ технологијама и развојном путу старт-апова у Београду.

Реч је била о томе на који начин да се дође до субвенционисања ИТ идеја, кредитирања иновација и осталих програма подршке овом сектору како у Београду, тако и у целој Србији.

Јовановић је подсетио да је дигитализација један од приоритета Владе Републике Србије, те да се она заснива на неколико стубова, а то је реформа јавне управе, реформа система просвете, развој ИКТ сектора и развој инфраструктуре која је, како Јовановић истиче, неопходна за развој дигитализације. 

Указао је да Влада Србије ради на промени окружења, замени школских креда и табли таблетима и дигиталним уџбеницима, како бисмо, како каже, задржали младе који би улагали у себе и будућност своје државе. 

Такође је говорио о активностима преквалификације које спроводи Влада Републике Србије, а на којима заинтересовани могу да се квалификују кроз релативно кратке курсеве од шест до девет месеци и да стекну ИТ знања како би постали ИТ јуниор експерти. 

"Преко 35 одсто њих који је учествовало на овим преквалификацијама већ је нашло посао у ИТ сектору", закључио је Јовановић. 

Члан градског већа Драгомир Петронијевић је истакао је Влада улаже у ИТ сектор и модерне технологије пре свега с циљем да се олакша живот грађанима.

"Циљ је да се бирократија смањује и да се мање иде на шалтере. Наши најмлађи треба да искористе своја знања и кроз финансијску подршку државе креирају себи нова радна места. У Научно-технолошком парку само две фирме су ове године зарадиле 20 милиона евра, док у прошлој 16,4 милиона евра", прецизирао је Петронијевић за Танјуг

Никола Крстић из старт-ап предузећа у Научно-технолошком парку у Београду каже да су Технолошки парк у Београду и финансијска помоћ града Београда били прекретница у развоју његовог бизниса. 

"Технолошки парк је право место за иновативне бизнисе, док производ 'рукавица за слепе' коју припремамо и која је у финалној фази, не постоји у свету и управо зато сада радимо на заштиту овог патента", истиче Крстић у изјави Танјугу

Петронијевић је, иначе, најавио такмичење за "Најбољу женску иновациону идеју" чији је наградни фонд у вредности од пет милиона динара.

Овај конкурс ће, како је рекао Танјугу, бити отворен од понедељка, а услови за аплицирање ће бити доступни на сајту града Београда. 

Такође, заинтересовани за улагања, кредите и субвенције у ИТ сектору и иновационим технологијама могу да прате обуке "Знањем до циља", као и отворене конкурсе на сајту www.znanjemdocilja.rs

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 09. феб 2019, 19:48) - Tomislav Srpski [нерегистровани]

Najkrace, oba i jos mnogo toga!

Najkrace, potreban je I Python in Web programski jezici i jos mnogo toga. IT projekti su kompleksni pa je portrebno, zavisno od projekta, po nekoliko programskih jezika da bi se projekat zavrsio. Pojavom 'Cloud computing' podela uglavnom ide na: uredjaj koji nesto radi (autonomna vozila, pametna zgrada, …), komunikacija i cloud (aplikacije, baze, …). Svaki od ovih segmenata ima dominantan oblik programiranja i grupu programskih jezika. Samo napred!

(субота, 09. феб 2019, 18:37) - anonymous [нерегистровани]

Gde ide obrazovanje

Treba misliti na budućnost i sada doneti prave strateške odluke vezane za programsko obrazovanje učenika. Ove nedelje krece obavezna obuka nastavnike u OŠ za rad sa programskim jezikom Python.
Molim zainteresovane čitaoce komentara da objasne šta je važnije i standardnije za budućnost programiranja:
Python ili Internet (HTML, JavaScript, HTML5, PHP,....)