Вртоглави пораст извоза ИТ услуга

Информационе технологије су најбрже растућа привредна грана у Србији. Прошле године, извоз компјутерских и информатичких услуга вредео је више од милијарду евра, што је 27 одсто више него годину раније.

Из године у годину убрзано расте извоз софтвера и информационо телекомуникационих услуга. За последњих десет година увећан је шест пута. Притом, прошле године у размени с иностранством ИТ сектор је имао суфицит већи од пола милијарде евра.

"То је данас најважнији сектор економије, без информатике, без интернета, нема пословања ни у једној области привреде. Ако би интернет стао само сат времена у свету, свет не би могао да функционише", каже др Божидар Раденковић, редовни професор Факултета организационих наука.

Информатички стручњаци школују се у Србији на 50 факултета и високих школа. Прошле године је дипломирало око четири хиљаде ИТ стручњака и за све има посла.

Тамара Наумовић има 24 године и годину дана стажа у софтверској индустрији, али се ипак определила за науку.

"Млади апсолутно имају могућност да остану овде у Србији без било каквог приморавања да иду у иностранство да би се бавили ИТ-јем. Млади могу да раде и од куће и за компаније које су у Србији, или за компаније које су у иностранству. То се зове фри ленсинг, где ви имате понуду од компаније да се у удобности свог дома бавите оним што волите и за то будете подједнако плаћени као и кад бисте радили од девет до пет у некој канцеларији", наводи Тамара Наумовић, дипл. инжењер информационих наука.

За странце ради 20.000, а за домаће компаније пет хиљада ИТ стручњака. Плате су им у просеку између хиљаду и две хиљаде евра месечно.

"Осим новца који, мислим, није у овом тренутку кључан, све остале услове пружамо као западне компаније и то се види у резултатима. Та флуктуација запослених је значајан фактор јер показује колико људи има потребу да оде из земље. Ми смо задње две године са 18 свели на осам посто, што је изузетан резултат чак и за стране компаније", каже Миодраг Митровић, директор Дивизије технолошка решења САГА.

Информационим технологијама бави се две хиљаде компанија у Србији.

"Неколико светских компанија има развојне центре управо у Србији не само у Београду, и у другим градовима у Србији... И то је још једна предност што не мора да буде концентрација само у Београду, већ и у другим градовима – Новом Саду, Суботици, Нишу, Лесковцу, где се налазе развојни тимови који развијају најновије производе по најновијој технологији и успешно их пласирају, било да су сами извозници или да раде за неког другог", наводи интернет консултант Војислав Родић.

Процена је да ће већ следеће године извоз софтвера премашити четири одсто бруто друштвеног производа Србије.

број коментара 0 пошаљи коментар