НБС очекује раст БДП-а од 3,5 одсто

Народна банка Србије предвиђа привредни раст земље од 3,5 одсто за ову годину, а у наредним годинама очекује његово убрзање на око 4,0 процента, изјавио је вицегувернер НБС Жељко Јовић. Како би ублажила пад курса динара Централна банка продала је од почетка године 130 милиона евра.

Вицегувернер Жељко Јовић је, на представљању фебруарског извештаја НБС о инфлацији, навео да су 2018. годину обележили позитивни економски трендови и да економски програм Србије наставља да даље снажне резултате, што је недавно истакао и Међународни монетарни фонд.

"Раст бруто домаћег производа у 2018. је, према прелиминарним проценама, износио 4,4 одсто, највише у последњих десет година", рекао је он, додајући да је тако висока стопа раста остварена захваљујући домаћим факторима.

Као факторе од утицаја на снажну привредну експанзију, Јовић је издвојио унапређење пословног амбијента, повољне финансијске услове, позитивне трендове на тржишту рада и убрзану реализацију инфраструктурних пројеката.

Буџет је у 2018, подсетио је, другу годину заредом, забележио суфицит, а јавни дуг централне државе је крајем године смањен на 53,6 одсто БДП-а, при чему се током јануара нашао на нивоу од око 50 процената бруто домаћег производа. 

"И у условима снажног привредног раста, инфлација је, у складу са очекивањима НБС, наставила да ће креће у границама циља од 3,0 одсто плус/минус 1,5 процената", нагласио је вицегувренер.

Напомињући да је инфлација више од пет година заредом ниска и стабилна, подсетио је да је она децембру износила 2,0 одсто међугодишње, што је њена просечна вредност и на нивоу целе 2018. године.

И у наредне две године, односно до краја периода пројекције, НБС очекује стабилно кретање инфлације у границама циља, рекао је Јовић.

За вицегувернера НБС је посебно важна чињеница да је стабилност обезбеђена у условима растуће неизвесности у међународном окружењу, што је, како оцењује, "потврда ефикасности монетарне политике и мера које НБС предузима".

Јовић је подсетио да је НБС током последња три месеца задржала референтну каматну стопу "на најнижем нивоу од када се спроводи режим циљања инфлације од 3,0 одсто", руководећи се оценом да ће се инфлација кретати у границама циља у пројектованом периоду, чему доприносе и ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике. 

Констатујући да кључни ризици у вођењу монетарне политике долазе из међународног окружења, нагласио је да ће НБС наставити пажљиво да прати и анализира кретања на међународном финансијском и робном тржишту, као и да оцењује њихов утицај на економска кретања у Србији.

"Монетарна политика ће и у наредном периоду бити предвидива и доследна у остваривању ниске и стабилне инфлације у средњем року, што ће, уз очување финансијске стабилности, доприносити одрживом привредном расту и јачању отпорности на екстерне неизвесности'', поручио је на крају вицегувернер Јовић.

Нето прилив страних директних инвестиција 3,2 милијарде евра 

Нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију достигао је 2018. године 3,2 милијарде евра, чиме је премашио очекивања Народне банке Србије. 

Висок нето прилив СДИ је четврту годину заредом био више него довољан да покрије дефицит текућег рачуна, што је допринело повећању девизних резерви као и јачању отпорности домаће привреде не екстерне шокове, саопштено је на конференцији за новинаре у НБС, на којој је представљен фебруарски извештај о инфлацији.

Текући дефицит платног биланса у 2018. износио је 2,2 милијарде евра, чиме је његово учешће у бруто домаћем производу (5,2 одсто) задржано на нивоу из 2017. године.

Повољнија кретања у односу на 2017. забележена су и у размени услуга и на рачуну секундарног дохотка, где су повећани суфицити, а смањен је дефицит на рачуну примарног дохотка.

Тиме је у великој мери компензован виши спољнотрговински дефицит, који је био резултат већег увоза по основу раста производње и инвестиција, као и виших цена нафте на светском тржишту, док је извоз прерађивачке индустрије наставио да бележи релативно високу стопу раста, уз позитиван допринос готово свих њених области.

Проблематични кредит на најнижем нивоу, 5,7 одсто у децембру

Учешће проблематичних кредита (НПЛ) у укупним кредитима банкарског сектора Србије пало је на најнижи ниво, и од почетка 2018. године је њихов удео смањен за 4,1 процентни поен на 5,7 одсто у децембру, речено је у Народној банци Србије.

Од тога је учешће НПЛ-ова у сектору привреде смањено за 5,3 процентна поена, на 5,1 одсто, а становништва за 1,3 процентна поена, на 4,4 одсто, саопштено је на представљању фебруарског извештаја НБС о инфлацији.

За скоро три и по године, откако је Стратегија за решавање питања НПЛ-ова усвојена, износ НПЛ-ова смањен је за скоро 70 одсто, а учешће НПЛ-ова у укупним кредитима снижено је за 16,7 процентних поена.

Покривеност проблематицних кредита је и даље на високон нивоу, с обзиром на то да се на исправци вредности укупних кредита у децембру налазило 78,7 одсто НПЛ-ова, док су регулаторна резервисања за билансну изложеност износила 162,2 одсто.

Такође, након увођења стандарда Базел III, показатељ адекватности капитала додатно је повећан и крајем трећег квартала 2018. износио је 22,8 одсто, што указује на високу капитализованост домаћег банкарског сектора, према подацима из фебруарског извештаја НБС о инфлацији.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 14. феб 2019, 07:33)
anonymous [нерегистровани]

Zasto

Ja ne verujem u ovo. A razlog je taj sto su prosle godine (ili pretprosle) taj BDP digli u nebesa,a na kraju ispade 1,9% t.j. najgori u Evropi. Ja ovo ne izmisljam nego citiram drzavne podatke.