Да ли је Србија спремна на брзи одговор у случају кризе?

Светски медији протеклих месеци све чешће упозоравају на могућност избијања нове економске кризе, о чему су креатори глобалних финансијских токова недовно дискутовали и у Давосу. Да ли се нова криза "крије из ћошка" и како Србија може да одговор на успоравање светске привреде, једна је од главних тема овогодишњег 26. Копаоник Бизнис форума (КБФ).

Италијанска привреда је технички већ у рецесији, Немачка је на корак да склизне у "финансијски понор", а управо су ове земље и њихове економије једни од главних трговинских и инвестиционих партнера Србије, каже председник Савеза економиста Србије (СЕС) Александар Влаховић.

На неколико макроекономских панела КБФ-а, у организацији СЕС-а од 3. до 6. марта на Копаонику, мишљења на ову тему ће сучелити стручњаци из Србије и света јер, напомиње Влаховић, постоји потреба да се укаже на значај очувања фискалног простора за евентуални брзи одговор на потенцијалну кризу.

"За нас је веома важно да наша земља буде много припремљенија за евентуалну кризу него што је то била 2008. године", објашњава Влаховић за Танјуг.

Према његовој оцени, криза светског капитала је сасвим извесна имајући у виду да је италијанска привреда већ технички у рецесији, а показатељи раста немачке привреде су веома дискутабилни и налазе се на корак од рецесије.

"На предстојећем Форуму желимо да истакнемо да одржање макрофискалне стабилности, кроз минимални дефицит или благи буџетски суфицит, треба да остане циљ наше економске политике", наглашава Влаховић.

Поручује да се мора даље радити на смањењу укупног јавног дуга Србије и да треба више повести рачуна о нарастајућим спољним дефицитима.

Када се подаци о нивоу спољног трговинског дефицита у прошлој години, каже, упореде са 2017. "јасно је да је дошло до повећања од готово три одсто, а исто важи и за дефицит текућег плаћања".

Све наведено, сматра, индикатори су који указују да економска политика мора да буде пажљиво дизајнирана и да се пројекције будућег раста морају заснивати на инвестицијама и расту извоза, а да треба бити опрезан са текућом потрошњом.

Подсећа на значај расправа на ту тему, позивајући се на искуства са претходних Форума на Копаонику, а на којима када се отворе важна друштвено-економска питања, попут дигитализације, родне равноправности и социјалне инклузије жена у домаћој пословној заједници, ефекти тих расправа подстицај су не само за јавност и медије да се њима баве, већ и да надлежни у своје радне агенде уписују идеје са Копаоник Бизнис форума.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 20. феб 2019, 17:42) - anonymous [нерегистровани]

Da

Sigurno da nije.