Вредне Драгачевке удруженом борбом до тржишта

По угледу на прву и најстарију женску задругу у Србији, драгачевску задругу жена "Рајка Боројевић" у Гучи, почетком марта je основано Удружење сеоских жена Драгачева. Удружене желе не само да подигну квалитет производње и прераде домаћих производа и постану видљиве, већ и да створе повољне услове за живот и рад на селу како би на руралним подручјима задржале младе.

Са рузмарином, босиљком, љутом паприком или без додатака, Светлана прави сир по старој, провереној рецептури. За сада продаје само мале количине, али би од домаћег млека месечно могла да произведе око две стотине килограма сира.

"Ја желим да мој производ буде препознатљив и да буде здрав, квалитетан као што је некада био тај драгачевски сир. Зато сам прошла неке обуке за производњу пуномасног сира и важно ми је да пронађем право тржиште, односно праве купце који то успеју да препознају", истиче Светлана Давидовић из села Каона.

Верица је једна од ретких жена које су носиоци пољопривредног газдинства. Традиционално, као и многе домаћице, од воћа са свог имања прави слатко, џем, сокове и ликере. Сматра да би прерадом воћа заправо добила много више него да их продаје у свежем стању.

"Тренутна цена свог тог нашег воћа, првенствено малине, је јако лоша и моја је замисао да количину једну одређену прерадим и спакујем то онако са љубављу у тегле и да покушам да нађем тржиште", наводи Верица Ружић из села Милатовићи.

Вредне руке и мноштво идеја има и Славенка. Свакодневно креира и производи уникате, али зна да на тржиште самостално не може лако.

"У селу живимо и скрајнути смо од јавности. Удружење ће нам много значити за пласман робе, једноставно ћемо да будемо видљивији на тржишту", наглашава Славенка Маринковић из села Дљин.

Удружиле су се да постану снажније, помогну развоју села и буду још боље у ономе што раде. А рада се жене у драгачевским селима не боје.

број коментара 0 Пошаљи коментар