Србија прва по количини инвестиција на Западном Балкану

Регион Западног Балкана прошле године забележио је раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у целом свету, а Србија се по висини инвестиција налази на другом месту међу транзиционим земљама, показује извештај тела Уједињених нација, преноси "Радио Слободна Европа" (РСЕ).

Наводи се да су директне стране инвестиције пале за 13 одсто у целом свету – на 1.300 милијарди долара, док је на Западном Балкану забележен пораст од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара.

Према "Извештају о инвестицијама у свету 2019", који је објавила Конференција УН о трговини и развоју, највећи раст на Западном Балкану забележила је Северна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто с 205 милиона долара 2017. на 737 милиона долара прошле године.

Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забележила је раст од 44 одсто на 4,1 милијарде долара.

Србија се, како преноси Радио Слободна Европа, налази на другом месту по количини директник инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бившег Совјетског савеза.

Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлачи компаније које истражују ресурсе.

Међу страним директним инвестицијама, извештај наводи удео француског "Ванси ерпортс" у аеродрому "Никола Тесла" и кинеског "Зиђина" у руднику Бор, наводи се у извештају, преноси Радио Слободна Европа.

Извештај тела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске "Есекс Јуроп" и јапанског "Јазакија" као и истраживачки центар у Новом Саду немачког произвођача гума "Континентал".

Од земаља чланица Европске уније у региону, највећи раст бележи Словенија, 81 одсто на 1,4 милијарде долара, док је у Хрватскоји забележен пад од 43 одсто на 1,2 милијарде долара, док је у Бугарској забележен пад на две милијарде долара, односно 21 одсто.

Црна Гора бележи пад од 12 одсто на 490 милиона долара, док је у Босни и Херцеговини примећен раст од четири одсто на 468 милиона долара, а у Албанији раст од 13 одсто на 1,3 милијарде долара.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(четвртак, 13. јун 2019, 12:05) - anonymous [нерегистровани]

Severni pol

Strani prilivi koji satiru domace

(четвртак, 13. јун 2019, 09:14) - Damjan [нерегистровани]

Centralni Balkan

Ako nas svrstavaju u zapadni Balkan, a gde se nalazi centralni Balkan?

(четвртак, 13. јун 2019, 04:13) - dannyfischer [нерегистровани]

statistika

osetili smo u dzepu priliv investicija..

(четвртак, 13. јун 2019, 02:23) - anonymous [нерегистровани]

Ogromna razlika

Izmedju nas i nasih suseda, nekadasnjih bivsih republika je u tome sto nas niko nije milovao vec smo sami nasim znojem doveli to doga da imamo najvece investicije. Razliku je vrlo lako opisati, to je isto dkako kada nekome poklonite novac on postane besan i jos vise zahtevan, i kada nekoga pustite da sam zaradi on onda pazi na svaku paru gde je potrosena. Cist primer su vam tatini i mamini sinnovi i cerke po Beogradu. Zato mislim da je doslo ono vreme koje smo svi cekali, gde mogu samo da nas mrze ali nam ne mogu vise nista.

(четвртак, 13. јун 2019, 01:51) - Mile [нерегистровани]

A domaće investicije?

Napišite i da je zbog nedostatka domaćih investicija Srbija poslednja u regionu što se tiče odnosa ukupnih investicija/BDP.

(четвртак, 13. јун 2019, 00:48) - anonymous [нерегистровани]

Niko da ih spomene

Gde su investicije ruskih kompanija? Oni samo ulazu odakle mogu da izvuku korist i to sto pre.