"Србија и Русија никада нису имале тако квалитетну сарадњу као данас"

Предстојећа посета руског премијера потврда је јачања билатералне, а посебно економске сарадње Србије са Руском Федерацијом. Спољнотрговинска размена прошле године премашила је три милијарде долара и ове године наставља раст. Могућности су огромне, јер Русија четврти инвеститор у Србији.

Робна размена са Руском Федарцијом у првих осам месеци достигла је 2,18 милијарди долара што је 7,9 одсто више него у истом периоду лане. Споразуму о слободној трговини и бесцариски пласман производа који имамо са Русијом није довољно искоришћен јер се истовремено бележи пад извоза.

"То је пад пољопривредних производа који чине 36 одсто нашег укупног извоза према Руској Федерацији. Међутим, надамо се да ће овом посетом и потписивањем споразума са Евроазијском унијом и потписивањем споразума о фито-санитарним инспекцијама то бити побољшано, зато што ће донети велике уштеде", објашњава Јелена Јовановић, директорка Сектора за међународе односе ПКС-а.

У протеклих осам година руска улагања у Србији износе 1,6 милијарди евра. У нашој земљи послује 895 руских компанија. А највећи појединачни инвеститор је "Гаспром њефт" већински власник НИС-а.

"Сада, без преувеличавања, НИС представља регионалног лидера са стратегијом развоја. У одређеним сегментима, на пример у анализи сеизмолошких истраживања или у раду НИС-овог Научно технолошког центра који не задовољава само своје потребе, већ пружа услуге другим предузећима у оквиру компаније 'Гаспром њефт'", наводи Владимир Јаковљев, председник Одбора директора НИС-а.

Александар Боцан Харченко, амбасадор Руске Федерације у Београду наводи да Србија и Русија нису никада имали тако квалитетну сарадњу као данас.

"Никада нисмо имали тако квалитетну сардњу било у политичкој било у привредној области. Ми радимо и верујем да ће Турски ток и овде из Србије постати важан део овог новог гасовода ускоро. Руске железнице овде настављају градњу и развој инфраструктуре. Уз то ми имамо безброј могућности које још нису искоришћене", објашњава Боцан Харченко.

Поред енергетике, попољопривреде и дрвне индустрије, дигиталне технологије су важан сегмент у којем су се две земље већ договориле о ширењу сарaдњe. А српске грађевинске фирме су пример позитивног пословања на руском тржишту па су тамо све траженије.

број коментара 0 Пошаљи коментар