Каква је улога Србије у Трансбалканском коридору за пренос струје

Електроенергетски системи Црне Горе и Италије спојени су каблом испод Јадранског мора. То је део Трансбалканског коридора за пренос струје који спаја Источну и Западну Европу. У њему је и Србија.

Струју, испод мора, преносиће двосмерни кабл од Котора до италијанске Пескаре. Тај енергетски мост је почетак спајања балканског тржишта електричне енергије.

"Иновативна инфраструктура, у погледу еколошке одрживости, пресудна је за повезивање тржишта електричне енергије. Неопходно је направити стратегију потпуне интеграције обновљивих извора и обезбедити сигурност приступа енергији по ниским ценама", поручиле је председница "Терне" Катиа Бастиоли.

У оквиру тог далеководног повезивања, наша земља гради четири деонице. Прву смо завршили пре две године – далеководима су спојене румунска и српска обала Дунава од Решице до Панчева.

И тај правац је двосмеран па се чека да Румунија уради свој део посла. Очекује се почетак градње другог далековода Крагујевац – Краљево и припремају се пројекти за трећи и четврти.

"То су далеководи између Обреновца и Бајине Баште и далеководи од Бајине Баште до Босне и Херцеговине и даље до Црне Горе. Ови пројекти су тренутно у инвестиционој фази реализације. За њих, за трећу секцију, ЕМС је поднео захтев за инвестициони гранд", каже извршни директор у ЕМС-у Надица Стојановић.

Трансбалкански коридор за пренос струје треба да буде завршен најкасније до 2026. и да Балкану обезбеди енергетску стабилност.

"На тај начин, што се тиче националног аспекта Србије, повезивањем нашег електроенергетског система повећава се енергетска стабилност у Србији. Такође, омогућава се приступ наших производних капацитета тржиштима ван Србије и боља искоришћеност обновљивих извора енергије", истиче Надица Стојановић.

Подсетимо, и да "Електромрежа Србије", наше предузеће за пренос струје, има 10 одсто удела у "Електропреносу Црне Горе".

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 16. нов 2019, 00:26) - anonymous [нерегистровани]

Обновљиви извори

Питам се јели неко консултује електроинжењере кад граде ове ветропаркове и соларна постројења ? Осим хидроакумулације ништа друго није рентабилно, коме није јасно нека пита било ког електричара.