Грађани Србије све више користе платне картице

Општина Прибој је шампион безготовинског плаћања, мерено бројем трансакција картицама на шалтеру локалне самоуправе. Такмичење у коме је учествовало 60 општина, организовала је Републичка канцеларија за еУправу у сарадњи са НАЛЕД-ом и компанијама "Мастеркард" и "Виса".

За пола године на посебном шалтеру управе грађани такмичарских општина, таксе, накнаде и порезе платили су више од 13 и по хиљада пута, и на тај начин како се процењује, уштедели 500 дана боравка на другим шалтерима и ношења потврда о уплатама.

Као најефикаснији у односу на број становника, Прибој ће добити дечије игралиште вредно 20 хиљада евра.

"Оно што је још важније, ова награда ће код становника Општине Прибој подићи додатну свест о потреби заједничке борбе против сиве економије", каже Лазар Рвовић, председник Општине Прибој.

Наградна игра је део Национале кампање борбе против сиве економије. Осим што подстиче сиво тржиште, плаћање готовином подразумева и трошкове око чувања и транспорта новца.

Процена је да буџет због тога губи 120 милијарди динара годишње. Ипак, број платних картица расте.

"У овом тренутку Србија има неких 8,5 милиона картица, што је добар број, оно што није добро то је да је активно од тога четири и по милиона", каже Горан Ковачевић, потпредседник УО НАЛЕД-а.

Пет општина, чији су грађани највише користили ПОС терминал који је држава бесплатно поставила, добиће нови интернет портал, по угледу на сајт Владе Србије.

За ових шест месеци успели смо да инсталирамо преко 200 пос терминала, на различитим шалтерима, и да на тим истим пос терминалима обезбедимо најниже провизије", каже Михаило Јовановић, директор канцеларије за ИТ и е-Управу.

Бранко Ружић, министар за државну управу и локалну самоуправу каже да су то те реформе које грађани осећају, које наши грађани живе.

"Податак да је на пример преко Еупа размењено седам милиона 500.000 докумената, да грађани нису морали да прибављају неки документ, говори да је дигитализација не само техничко технолошки процес него пре свага друштвени", рекао је Ружић.

У Србији је и даље два и по пута мање терминала за безготовинска плаћања, него у земаљама Европске уније. Што се локалних самоуправа тиче, циљ је да до 2022. свака има шалтер за плаћање картицом.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(петак, 24. јан 2020, 09:01) - anonymous [нерегистровани]

Jeste

Aha,samo pogledajte redove na dan isplate penzija.

(петак, 24. јан 2020, 07:43) - anonymous [нерегистровани]

Da...

Na zalost...

(петак, 24. јан 2020, 07:23) - anonymous [нерегистровани]

I posle nam je djavo kriv

Ne vidimo opasnost, koju nosi ta vrsta placanja. Lako je kupiti, kad iz novcanika ne vadis suv novac. A kad dodje obracun na kraju meseca, vidi se, da je potroseno vise nego zaradjeno. Jedan mesec, drugi, peti... i stigao izvrsitelj. Pa onda kuku lele.
Bolje se protezati po guberu.

(петак, 24. јан 2020, 02:21) - anonymous [нерегистровани]

Sa karticom bankari znaju tačno koliko imaš i koliko trošiš i na šta trošiš.

A kada imaš novac u rukama, to može da im smeta jer ne znaju na šta trošiš, kod koga i koliko. Sa novcem u rukama čovek je slobodan, sa zlatom još više, a sa karticom si ipak samo kontrolisan covek.

(петак, 24. јан 2020, 00:26) - Goran Kapor [нерегистровани]

usteda????

Da, ustedi se na vremenu, ali "radimo" za banke, jer nisu transakcuije bez provizija, ne rade banke besplatno, pa izdavanje kartica,pa mjesecno odrzavanje kartica,pa sms usluga, pa..... ali ok ovo je bankarsko korporativni kapitalizam, moramo raditi za gazde koje upravljaju svijetom. Pozdrav Goran Kapor