Колико су озбиљне последице физичке неактивности школске деце

Петина људи у Србији је гојазна и због тога у већем ризику да оболи од дијабетеса, високог крвног притиска, срчаних обољења. Здраве навике стичу се у детињству, а то у великој мери зависи од родитеља и наставника. Наша екипа проверавала је колико су у томе успешни у краљевачким школама.

Овде не недостаје мотивације за вежбање. На часу физичког ученици шестог разреда ОШ Светозар Марковић бар на кратко забораве на мобилне телефоне и компјутере. Неки од њих, баш као што су и њихови родитељи, продуже час и у слободно време.

Ипак, мањи је број оних који се и ван школе друже са лоптом. Углавном само ако тренирају. Чак је и некад уобичајена слика на којој се готово цело одељење надмеће ко ће брже да трчи и више да скочи, сада виђа само код млађих основаца.

"Девојчице најчешће уласком у пубертет више одсуствују са часова физичког, дечаци још воле да се такмиче, да једни против других играју, али уласком у пубертет могу рећи да пада мотивација ученика и да је на нама наставницима да их што више мотивишемо, пренесемо неке здраве стилове животa", каже Ненад Лешевић, наставник физичког васпитања у краљевачкој ОШ "Светозар Марковић".

Нимало лак задатак када против себе имате друштвене мреже и видео-игрице. Сати проведени у виртуелном свету имају низ негативних последица, показало је истраживање наставника физичког у одељењима од петог до осмог разреда ове школе.

"Свако четврто дете има проблем са гојазношћу", наглашава Лешевић. "Од десеторо деце које имају тај проблем, можда једно или двоје имају стварно здрваствених прблема због чега имају проблем са гојазношћу, све остало је само физичка неактивност и лош начин исхране."

Гојазност није једини проблем. Неретко из основне школе ђаци излазе са деформитетима, недовољно развијеном моториком, слабим имунитетом. За разлику од оцена, здравље се теже поправља.

 

 

број коментара 0 пошаљи коментар