Опрезно са самониклим гљивама

Сваке године у Србији забележи се десетак случајева тешког тровања гљивама, три до четири са смртним исходом. Зато се, без неопходног знања, не упуштајте у авантуру звану гљиварство, јер, познато је, свака јестива гљива има смртоносног двојника.

Лисичарка је јестива и свима позната, али отровна гљива заводница веома на њу личи. Ако дуготрајна киша спере препознатљиве одлике гљиве, тада је чак и искусним гљиварима тешко да их разликују.

Грешка најчешће није фатална, али може да изазове озбиљне стомачне тегобе. Гљиве су деликатес, али попут зелене пупавке не опраштају грешку.

„Тегобе се јављају тек после недељу дана тако да људи забораве шта су појелии стварно то је страшно”, истиче Радмило Пецић, председник Гљиварског друштва „Горун” из Ћуприје. „Медицина још није пронашла лек за то.”

Ако кише ових дана некоме погодују, то су свакако гљиве. Чланови Гљиварског друштва „Горун” из Ћуприје на обронцима Јужног Кучаја пронашли су за само један дан чак 112 врста гљива, међу њима и једну могуће потпуно нову врсту, а у најмању руку гљиву која до сада није нађена и описана у Србији.

„Данас је тренд да се и грађани укључују у науку”, каже Маја Каран, професорка на новосадском Природно-математичком факултету, „зато што је сваки податак или налаз одређене врсте јако значајан јер ви на тај начин можете да пратите њихову бројност, њихово постојање, самим тим и угроженост.”

Самоникле гљиве у Србији су значајан економски потенцијал али и туристички јер гљиварске стазе које већ постоје на Копаонику веома занимају стране и домаће туристе. До краја ипак није регулисано брање и откуп гљива, као ни прерада и извоз.

„На пијацама у Словенији вргањ из Србије, тако пише, кошта 40 евра. Код нас га откупљују за 200 динара. Тај исти вргањ из Србије у Загребу кошта 35 евра. Значи ово овде је безобразлук”, наглашава Зоран Јеленовић, председник Гљиварско-миколошког савеза Србије.

Гљиварско друштво Горун из Ћуприје окупило је у селу Паљану готово сва удружења која у Србији постоје као и госте из Хрвтског гљиварског савеза. Циљ је био да се размене информације, учврсте пријатељства и сазна нешто ново јер су на сусрет на Јужном Кучају дошли врхунски гљиварски експерти.

Едукација је кључна реч у гљиварству, јер познато је, може се погрешити само једном.

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар