Косци у Маровцу код Медвеђе

Подно врха планине Гољак тридесетак километара од Медвеђе уз саму административну линију са Косовом и Метохијом налази се Маровац. Од територије Косовске Каменице дели их неколико стотина метара. Природа је овде дарежљива, али због лошег пута мештана је све мање. Маровац посебно оживи у време косидбе, важне манифестације за овај крај.

Све је мање снажних руку у Маровцу. Са 36 година Марко је један од млађих становника. Перовићи обрађују велико имање, имају доста стоке. На рад се на жале.

"Скупљамо сено ту, радимо све пољопривредне послове, све", каже Марко Перовић из Маровца.

Без пута на 950 метара надморске висине, на корак од административне линије. Да је лако, није каже најстарији Маровчанин који живи сам. Богато потомство расуто по Србији.

"Доста тешко живим, јер нема људи Маровац. Нема педесет душа, нема, нема омладине, ми стари изумреше", жали се Живко Ристић, најстарији становник Маровца.

Од Медвеђе ка Маровцу води асфалтни пут више од 20 километара, али три последња километра доносе главобољу и одводе мештане.

„Важно је да останемо, остали би овде да се уреди мало пут, да се ово мало среди, људи имају малине не могу сушта да отерају, гоне трактором два километра, гоне и колицима", каже Драган Ристић, председник МЗ Маровац.

"Озбиљнији пут, с обзиром да фали само пар километара асфалта, не можемо радити без помоћи државе. Ово што видите иза нас је већ територија Косовске Каменице, мислим да би то био један прави потез да држава уради и за пштину Медвеђја и за наше мештане", објашњава Небојша Арсић, председник општине Медвеђа.

Кад се мирисним ливадама рашири звук гајди и фруле Маровац оживи. Гудало и рука задрхте само у песми.

„Нема ко ни да их слуша ни да гусла, мало људи остало, старо, нејако", Радоња Додеровић, мајстор гусала, који је отишао још шездесетих година из Маровца.

Косу и белегију у руке узима и младо и старо. Очување традиције важније је од снаге, вештине и брзине.

"То је више деценијско њино искуство и наша младост и онда се надомештавамо, можемо да косимо једни уз друге, што се каже раме уз раме", наводи Милан Стевановић, најмлађи косач, а Радиша Паповић из Маровца објашњава:

„Треба наоштрити косу добро, треба и снага и воља за косидбом".

Преци, земља и огњиште за њих су драгоцене речи. Да наду губе не било нове светиње. Само да је доброг пута. Од дрва, меда и малине могло би лепо да се живи.

број коментара 0 Пошаљи коментар