Деда Видоје и унука Дуња уметници лепих речи

Здравичари, песници, шаљивџије. Увек имају прави стих да пожеле све најбоље поводом весеља. У Гучи се за дане Сабора трубача организује такмичење здравичара, а наша екипа је мало боље упознала Видоја Јевремовића и његову унуку Дуњу који их заједно казују.

Већ петнаестак година је у пензији. Тако рачуна и време од када је почео да пише песме и здравице. Воли да сваку прилагоди посебном догађају, па их казује на крсним славама, саборима или другим весељима. Често, уз рад или у шетњи запише понеки стих.

„Да ли на планини, да ли у аутобусу, да ли на свадби или крсној слави негде на папирић и то стоји, па онда склапам и коначну верзију песме не могу без тридесет дана, можда и више то траје. И онда кад је склопим онда је обелоданим и радујем се", објашњава здравичар Видоје Јевремовић како настају његове песме.

Иако у престоници живи дуго, Видоје није заборавио одакле је потекао. Поштује традицију, а о важним стварима учи потомке. Да деветогодишњу унуку уведе у свет казивања здравица каже није било тешко.

"Лепим речима, највише је кумовала она песма за децу Лепе речи, ко то може да ме спречи да говорим лепе речи, зар је тешко бити фини рећи молим и извини. Наравно њени родитељи, поготово отац, су врховни уметници у фолклору, баба воли да запева, ја да напишем и рецитујем", наводи Видоје Јевремовић.

Дуња се лепо снашла, па лако осваја срца слушалаца дединих стихова.

"Па некад има мало треме, али вежбам и буде добро на крају", каже Дуња Јевремовић.

Поводом 59. Драгачевског сабора деда и унука припремили су посебну здравицу.

број коментара 0 Пошаљи коментар