Злато под ногама и живот у беспућу

У селима Рогозне остало је само неколико старијих мештана. Млади су отишли у потрази за бољим животом, остављајући имања испод којих леже златни рудници.

Рогозна, кажу, лежи на богатству. Испод  планине су руде злата, сребра, бакра и гвожђа, а на њој непокошене ливаде, неоране њиве. Нема у Рогозни ко да коси и оре. Млади су одавно отишли са ове планине.

У селима је остало тек неколико старијих људи. У Градини, Добрила и Ђорђе једини су становници.

"По пола године прође а да не видимо никога", каже Добрила Милосављевић. "Овде смо само нас двоје. Срећом сада нема шумских звери било би нас страх из куће да изађемо. Бојимо се да једно од нас не занемоћа, ко би нас пазио."

У Градини нема лекара, нема пута, а ни комшија са којима би попричали. Добрила и Ђорђе одавно су навикли на самоћу. Ћерка и син живе далеко од њих, а због обавеза и неприступачног терена ретко могу да их посете. Најчешће их обрадује поштар кад им донесе и прочита писмо.

"Понекад нам дођу деца", каже Ђорђе Милосављевић, "али и они ретко. Далеко је. Немају кола, а ни аутобуса. Дођу нам пешке."

Рогозна је некад била пуна живота

У Рогозни су се некад приређивали сабори, орила се од радости и дечјих гласова, по пашњацима су пасла стада оваца. Све то је данас утихнуло, присећа се Каменко Илић, који је четрдесет година водио Месну заједницу Рајетиће:

"По три тора јагањаца сваке недеље одавде су куповали трговци, а данас за једно јагње морамо да идемо у Нови Пазар да купимо. Немамо ни продавницу, за једну шибицу морамо да идемо у град, а превоза немамо. Нема аутобуса,  такси нам је једини превоз, а он је скуп. треба нам више од две хиљаде динара да одемо до града.

Да све може да се поправи и уз мала улагања добије много верују многи житељи Рогозне, који су нам показали на десетине импровизованих средњовековних рудника у којима се копало и топило злато.

"Ово је један од тих средњовековних рудника и ова руда је одавде", објашњава Тихомир Баловић из Кашља. "Када би поново прорадили ови рудници, сви млади би се вратили и радили овде."

Многа села на Рогозни попут Златара, Златишта, Златног лаза и Златорога добила су имена по злату које се по предању старијих мештана некада тамо проналазило. И стручњаци београдског Геозавода још пре десет година открили су на овој планини огромне количине руде племенитих метала чије се резерве процењују на око 40 милиона тона.

Даље од тога није се отишло. Руда је и даље под земљом, а на земљи - усамљени стари људи и тишина.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 09. авг 2013, 00:38) - Epps [нерегистровани]

Koliko para za rudnik

Ma neka drzava proda narodu pa da mi iskopavamo i zadrzimo blago u nasoj zemlji kao i kapital. Ne objave prodaju Rudnika gradjanima Srbije da vise nas otkupi taj rudnik.

(недеља, 19. јун 2011, 11:22) - anonymous [нерегистровани]

nase blago

gde su nasi politicari i investitori sada? Svi cekaju da dodju stranci i za male pare sve to kupe i da to nase blago odnesu. Zar to hocete Srbi?