Филозофска "дебата века" која се претворила у млаку представу

У Торонту су аргументе укрстили Славој Жижек и Џордан Питерсон. Дебатовало се о срећи, капитализму, марксизму. Најављена као судар титана 21. века, дебата се претворила у млаку представу за рекреативне филозофе.

Нећете веровати: Двојица филозофа напунила салу у Торонту! Звучи немогуће, као да читате наслов у сатиричном листу. Међутим, то се заиста догодило. У Торонту су умне стреле укрстили заклети марксиста Славој Жижек и Џордан Питерсон, класични либерал и противник онога што се назива "постмодерним неомарксизмом".

Сама чињеница да су филозофи, а не ријалити звезде, окупили толико публике, звучи невероватно. Када се томе дода информација да је за дебату требало издвојити 100 долара, онда постаје јасно да је то својеврстан филозофски спектакл који се не сме пропустити.

"Дебата века" и "Судар титана" били су наслови којима је овај догађај најављиван. Ипак, публика гладна аргумената отишла је кућама полупразног стомака. Очекивало се више, али се све претворило у млаку представу, оцењују медији.

Ни сам Питерсон није могао да верује да су улазнице за дебату биле скупље од хокеј меча на другој страни Торонта. Британски Гардијан у анализи дебате такође поставља питање: Ко би могао?

Британски дневник анализу почиње подсећањем да је једна од тема дебате био и "Комунистички манифест". Питерсон, међутим, и сам признаје да није претерано информисан и да је преко штива "протрчао" брже него преко Марксовог "Капитала".

У том контексту, Гардијан оцењује да су Питерсонове уводне изјаве биле разочаравајуће, док Јутарњи лист истовремено наводи да је Канађанин буквално сецирао "Манифест".

"Његови коментари о једном од највећих подвига људске реторике били су пуни израза као што су: 'Морате дати ђаволу оно што му треба' и 'Ово је чудно' и 'Готово све идеје су погрешне'", пише Гардијан уз опаску аутора Стивена Маршеа да је Питерсонов наступ био сличан ситуацији када се професор пробуди, креће на предавања, а није се припремио за излагање.

Хрватски дневник у готово истом маниру оцењује да је Питерсону недостајало дубље познавање марксистичке филозофије.

"Жижек једнако непромишљен" 

На другој страни, Словенац Славој Жижек имао је, према оцени медија, једнако непромишљене изјаве као и његов опонент Питерсон. Такође је говорио о својим непријатељима.

"Већина напада на мене долази од левих либерала", почео је Жижек додајући да се "нада да се они окрећу у гробу иако су и даље живи".

Гардијан оцењује да је Жижек брзо прелазио са Трампа и Сандерса на Достојевског, затим на избегличку кризу и естетику нацизма.

"Ако је Питерсон био лоше припремљен, онда је Жижек био као колумниста који је наврат-нанос спојио хрпу од неких 1.000 речи. И он је завршио своје излагање критиком политичке коректности, коју је описао као 'свет пут немоћи који маскира чист пораз'", пише британски лист. 

То што Питерсон не познаје "Манифест" сасвим добро, Жижек је искористио да поентира, упућујући и једно oд питања: "Где су данас ти марксисти који су заузели позиције моћи?"

"'Ово није реторичко питање, желим точна имена!', захтјева Жижек. Питерсон се спетљава статистиком и поузданим анкетама према којима се 25 посто свеучилишних професора изјашњава марксистима. Али нуди и донекле концизно објашњење за свој став тврдећи да су француски филозофи 60-их прокријумчарили марксистички наратив, угњетавача и угњетаваних, из економије у политику идентитета", надовезује се Јутарњи у анализи.    

"Без одговора на стварне проблеме" 

Стивен Марше у анализи за Гардијан оцењује да су у овој дебати Жижеку и Питерсону били потребни непријатељи и борба јер су "у својој усамљености имали тако мало да понуде".

"Они нису имали одговор на стварне проблеме с којима се суочавамо: животну средину и успон Кине као успешне капиталистичке државе без демократије. Ни једно се не може суочити са стварношћу или будућношћу. Зато се повлаче", сматра Марше.

Јутарњи на другој страни указује да је дебата "врвела од логореје" и жеље за "интелектуалним сигнализирањем". Додаје и да је неколико питања остало без одговора, а да су неки одговори дати а да их нико није тражио. 

Они су, даље оцењује Филип Павић за хрватски дневник, себи осигурали "публику рекреативних филозофа". И то помоћу позиција јавних интелектуалаца и глобалних икона – један је "Елвис културалне теорије", а други "Краљ Јастога" (референца на Петерсонову тезу да је друштвена хијерархија биолошки условљена).

"То је посебно видљиво у точкама дебате на којима се проломио громогласан пљесак. Није то било у тренутку када је Жижек објашњавао позадину Хегелове аналогије Минервине сове из предговора 'Основне црте филозофије права' или када је Петерсон покушао психометријским подацима потврдити своју тезу да примања могу утјецати на човјекову срећу, односно одсуство незадовољства. Пљесак се проламао, у већини случајева, када би Жижек извалио какав симпатичан и питак виц или Петерсон гласно заузео став, уз то јасно намећући своју "јастоговску" доминацију", пише хрватски дневник.

Гардијан, такође, оцењује да је читава дебата оставила мало испод огромних цифара. Наводе и да Жижек и Питерсон нису могли више да се сложе око тога да су обојица жртве културе виктимизације.

"На крају, Питерсон-Жижек је био мање тежак дуел од бокс меча супертешке категорије. Није да сам био разочаран. Видео сам 'дебату века', дебату нашег века. Била је пуна смрада запаљенoг страшила. Велика ствар, са огромним бројевима, и врло мало испод њих", закључује у анализи Стивен Марше. 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 21. апр 2019, 16:32) - anonymous [нерегистровани]

Kritika fašizma pod okriljem marksizma

Na kraju i jedna egzsitencijalna kategorija - smrad. Premda je čovek naviknut na smrad tj. smrad je urođen a tek se kroz razvoj uči da je miris pozitivna kategorija a smrad isključivo negativna. Jedan od razloga zašto se mnogima ne bi dopao Mars - ajde da budemo duhoviti. Duboko negde u analizi prohujalog sa vihorom ima i ponečeg trajnog; da izuzmemo trijimfalnost tekstopisaca kao i samokritičnost i da ovde stanem da ne preterujem.