Тахар Бен Желун ексклузивно за РТС: Брак из задовољства или изазови ислама

Каже да сања на два језика: на арапском и на француском, а да питање - да ли је Мароканац или Француз – препушта цариницима и пограничној полицији. Исто питање постављали су му и током његовог двадесеточасовног боравка у Београду, али овог пута – његови читаоци. Тахар Бен Желун је интервју дао једино Редакцији за културу РТС-а.

Право из авиона дошао је на снимање а његов црвени шешир и тиркизни шал унели су дах егзотике у сведени амбијент књижаре. Уместо кратког брифинга за снимање, жели да га научим неколико српских речи. Заузврат ме учи арапски, али убрзо прелазимо на француски језик чија му је култура веома рано отворила просторе слободе.

Тахар Бен Желун (Фес, 1947), студије филозофије завршава у Рабату. Почетком седамдесетих година прошлог века, свој родни Мароко напушта због политичке репресије и одлази у Париз.

Чекао је готово 50 година да би писао о трауми своје младости – његов најновији роман "Казна" објављен у Француској, приповеда о политичким догађајима у Мароку, када је учествовао у протестима против режима.

"Нисмо имали оружје", каже. "Био је то миран студентски протест а репресалије озбиљне. Полиција је користила оружје и похапсила све учеснике. И ја сам неко време провео у затвору", мршти се.

Потом је добио позив за војску али то није било обично служење војног рока већ врста казне, тврди.

"Требало је да се научимо понизности и дисциплини. Хтели су да охладе наше усијане главе, тукли су нас и шамарали", говори Тахар Бен Желун.

Каже да је мислио да ће заувек остати у том логору. А кад су га, неким чудом, пустили, сео је на први брод за Европу. Стиже у Париз где дању ради као новинар а ноћу пише.

Његови први наслови, објављени у Француској, баве се положајем имиграната у Европи који живе у друштвеном, материјалном и психолошком заточеништву. Тада успоставља и свој поетски кредо да књижевност треба да буде снажна, искрена и окрутна.

Тахан Бен Желун пише поезију, романе, приче, драме... Најпрестижније француско литерарно признање – Гонкурову награду добија 1987. за роман "Света ноћ", наставак култне књиге "Дете од песка".

У богатом опусу од преко 70 наслова, његова најчитанија књига је и "Брак из задовољства" коју је представио српским читаоцима.

Тај роман писан је, као и највећи део његове прозе, у два регистра. С једне стране, ту су боје, обреди, мириси и легенде Магреба, а насупрот тој чаролији – сурова друштвена стварност.

Питам шта је "брак из задовољства" у исламској традицији. То није само традиција, већ скуп правила из Курана, одговара.

"Још у седмом веку Пророк је рекао да муслимани који иду на далека путовања, у Меку или негде другде, па су одвојени од супруге месецима или годинама, имају право на привремени брак да не би посећивали проститутке. То прописује ислам. Сад сам у Београду, далеко од своје супруге и могао бих да са неком женом склопим тромесечни уговор. Живео бих са њом и издржавао је", објашњава.

На примедбу "благо мушкарцима", смеје се и каже:

"Шта ћете, полигамија је за мушкарце. Али ја то не подржавам. Хтео сам да напишем ову књигу и због трговачке прошлости Марока у 19. и 20. веку. Тада се ишло у Африку по робове и робиње. Они су били радна снага, али и извор ужитака. Један мој стриц, трговац зачинима, себи је довео две жене из Гвинеје и обе су му родиле децу. Имао сам рођаке црнце, црне попут Луја Армстронга. Одрастао сам са њима гледајући како их малтретирају. Имао сам шест година кад сам открио расизам у породици. Рано сам открио презир према људима друге боје коже."

Аутор који инсистира на чињеници да кроз живот не смемо ићи затворених очију, Тахар Бен Желун објављује и есејистичке књиге у којима промишља питања расизма, тероризма, ислама...

На питање да ли је могуће бити добар муслиман али не и верник, одговара:

"Основне поставке ислама су: поштуј родитеље, не лажи и не кради, поштуј своје учитеље и чини добра дела. Једног дана отац је позвао брата и мене и рекао нам: 'Молитва је један од пет стубова ислама. Ако не осећате потребу да се молите, онда то немојте да радите, не претварајте се јер то ничему неће служити. Судњег дана бићете сами пред својом савешћу и пред Свевишњем. Ја вас никад нећу приморавати да будете верници'."

Тахар Бен Желун путује планетом баш као и његове књиге. Следећег јутра, из Беодрага је одлетео у Париз, а потом у земље Магреба. 

Поред бројних  међународних књижевних награда које је добио, радује га и једно посебно признање - где год да се у свету нађе, чини му се да на небу види  астероид који носи његово име - Тахар Бен Желун.

Емисија из серијала "Савремени светски писци" посвећена Тахару Бен Желуну (Редакција за културу и уметност КУП-а) биће приказана у петак 15. фебруара у 22.45 на другом програму.

број коментара 2 пошаљи коментар
(субота, 16. феб 2019, 13:11)
Познавалац ислама [нерегистровани]

@Islama

Знамо положај жене у исламу, поттпуно је “равноправна” и служи као машина за рађање деце...још када знаш да ислам “демократски” дозвољава више жена, то му дође више машина за штанцовање деце, све је јасно, немој да се више трудиш са објашњењима.

(среда, 13. феб 2019, 12:55)
Sledvenik [нерегистровани]

Islama

nigde u islamu ne pise to da je moguc privremeni brak ni u jednom slucaju!To je verovanje ili ti praksa sto verujem da je doticni pripadnik iste!Islam je cist od ovakvog nakaradnog shvatanja i praktikovanja!Islam neguje bracnu zajednicu koja je stub svega dobrog i vrednog a najmanje zadovoljavaanja strasti!!