Григорије Божовић – бард српске прозе између два рата

Дело Григорија Божовића је прва асоцијација када се говори о књижевности у Ибарском Колашину. Бард српске прозе између два светска рата, памти се као добар познавалац српских средина.

Приповедач и путописац Григорије Божовић рођен је у кући проте Вукојла, о Сретењу пре 139 лета, надомак средњовековног манастира Дубоки Поток.

"Он је српски писац који је ушао у највећи број православних храмова и оставио значајне податке отим храмовима", каже професор књижевности др Драгиша Бојовић.

Најзнаменитија личност Старог Колашина, прве радове објавио је у београдском часопису Нова искра.

"Григорије Божовић је настављач централног тока српске приповедне традиције која је формирана и обликована током 19 века. Фактички је он између два светска рата био један од оних аутора-приповедача који су у свом делу исповедали такозвану регионалистичку поетику", сматра писац и књижевни критичар Михајло Пантић.

Срби са севера Косова кажу да је Божовић њихов Андрић.

"Григорија Божовића треба читати кроз једно национално искуство. Његово книжевно дело је уствари путоказ за један национални пут и национални опстанак не само Срба на Косову и Метохији", сматра каже др. Драгиша Бојовић.

Пантић каже да је лепа особина наше културе што сваки део нашег културног простора има неког свог писца.

"Од Вељка Петровића и његовог Раванграда до Боре и његовога Врања. и ево сад Колашина и Григорија Божовића. У том смислу је добро што се и на тај начин прави нека врста приповедне мапе у српској књижевности", сматра Пантић.

Подсетимо да су Божовића писци 1940. као угледног књижевника старије генерације, избрали за председника Српског ПЕН-клуба. Тако су потврдили свој суд, како о његовом књижевном делу, тако и о његовом месту у историји српске књижевности.

број коментара 0 Пошаљи коментар