Пeт година Културног дневника

"Културна револуција на домаћем телевизијском небу", писали су медији, када је, у формату и са именом најгледаније информативне емисије 17. фебруара 2014. представљена нова емисија Културно-уметничког програма, Културни дневник. Тако су култура и уметност, великом броју гледалаца широм Србије, постале део свакодневног живота.

Током пет година емитовања, кроз више готово 1.250 издања емисије, репортери Културног дневника извештавали су са премијера - позоришних и филмских, били су на концертима и изложбама. Културни дневник угостио је око 1.300 истакнутих појединаца и емитовао више од 7.000 телевизијских извештаја о култури и уметности.

Осим за актуелна дешавања, емисија је отворила простор за полемику, анализу и коментар.

Културни дневник упустио се и у авантуру и реафирмисао критичаре. У њиховом фокусу била су књижевна дела, филмови, позоришне представе, архитектонска остварења, али и одлуке и појаве које одређују нашу културну стварност.

Иако је позиција културе, уметника и публике заинтересоване за културне садржаје у јавном дискурсу често маргинализована, Културни дневник је освојио и гледаоце и стручњаке.

Небојша Брадић, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС, каже да је циљ емисије да добром селекцијом пружи квалитетне информације и на најбољи начин одговори на ове потребе.

"Упркос чињеници да је Културни дневник уведен у програм РТС-а у времену у којем све телевизије јуре рејтинге, његов задатак није да се такмичи са комерцијалним емитерима, који гледаност постижу прогресивно растућом понудом простаклука и шунда", рекао је Брадић.

Саговорници и гости Културног дневника су домаћи и инострани релевантни уметници, они који редефинишу уметнички поглед на свет, промишљају о културном наслеђу и будућности коју тиште бројна питања.

Поред основне улоге да информише, Културни дневник је постао и активни учесник у креирању различитих културних садржаја.

Емисија је добила више признања и награда, као што су Плакета Коларчеве задужбине, Захвалница Спомен-збирке Павла Бељанског, Награда "Нико Гароне" за превазилажење информативне функције и пружање озбиљне и утемељене интерпретације догађаја у култури.

"На свој задатак – да буде учитељ, водич, саветник и пријатељ – Културни дневник одговара свакодневно", навео је за сајт РТС-а Небојша Брадић.

Културни дневник, како каже, нуди могућност да свет видимо очима културе.

"Омогућава природну везу са свим уметницима и уметничким облицима, пружа прилику да публика по први пут види оперу, изложбу или позоришну представу, укратко - даје нову димензију нашим животима. Због тога је улога Културног дневника на јавном сервису незаменљива, а углед ове емисије у државама региона потврђује највише место које има међу сличним медијским садржајима", истакао је Брадић.

Уреднички тим Културног дневника свакодневно креира издања која су актуелна и занимљива јер обухватају различите фрагменте културног миљеа, а која ће представљати аудио- визуелну архиву збивања у кутури Србије у будућим временима.

"Свестан огромне одговорности али и лепоте задатка, тим је отворен ка свакој критици, спреман да учи, расте и развија се у дијалогу - како са уметницима тако и са свима који воле и поштују уметност", закључује Брадић.

Значај Културног дневника 

О значају Културног дневника говорили су и министар Вукосављевић, проф. др Дарко Танасковић и многи културни радници.

Владан Вукосављевић је навео да је Културни дневник једина емисија која је посвећена ексклузивно питањима из области културе.

"Тај формат је због тога веома значајан. Он даје јак допринос афирмацији и културних тежњи и догађаја и околности и тема које су битне за културни живот у Србији, те на тај начин заслужује пуну подршку и похвалу Министарства културе и информисања", рекао је Вукосављевић. 

Доскорашњи амбасадор Србије у Унеску проф. др Дарко Танасковић је, каже, срећан што Културни дневник траје пет година и што никоме није пала на памет идеја да га угаси.

"Понекад се са успешним иницијативама догоди то да их угасе зато што су успешне, а да се на силу одржавају неке друге које не показују успех и не наилазе на одјек код гледалаца. Мислим да је Културни дневник једна од оних новијих емисија, иновација јавног сервиса, која је у потпуности оправдала очекивања оних који су је увели и наравно гледалишта. Али и сама чињеница да од многих људи чујем питање 'јеси ли видео то и то у Културном дневнику', мислим да је највећа мера успеха", навео је Танасковић. 

Биљана Србљановић, драмска списатељица, сматра да се Културни дневник на занимљив начин бави културом. "Занимљив је, није досадан, некако је близак најширој публици, а није естрадан и не бави се само тиме шта је ново, већ улази у суштину", истиче Србљановићева.

То је програм који иде насупрот некултури које је све више и више у медијском простору, где сам често говорио о примитивизму, о популизму, о свим тим стварима које и те како утичу на гледаоце – каже књижевник Филип Давид. Ово је један, да тако кажем, зрачак светла где човек може да се осећа пријатно, бар неко ко живи у култури и од културе, додаје.

Глумац Светозар Цветковић указује да је ова емисија РТС-а омогућила и онима који су до касно будни да имају квалитетан програм. "Постоји права критика за нешто што је култура у било ком домену, позориште, филм, телевизија, музика, ликовна уметност, вајарство, просто да се нешто покренуло. Мислим да је то једна од најзначајнијих емисија", истиче Цветковић.  

Мислим да је Културни дневник, на неки начин израстао у не само главни медијски погон у овој земљи, већ нешто што је свакодневна потреба нас којима је стало до културе у медијима, рекао је новинар и критичар Теофил Панчић.

"Ја често себе затекнем да чекам Културни дневник, а онда се сетим да је субота. Ево тражим да се продужи и за викенд", закључује Теофил Панчић.

број коментара 0 пошаљи коментар