Supervatre prete Evropi

Zbog izuzetno visokih temperatura širom Evrope besne požari, a Evropska unija ih opisuje kao "ozbiljnu i rastuću pretnju". Šumski požari dobijaju na intenzitetu, posebno u zemljama južne Evrope, kao što su Grčka, Španija, Francuska, Italija i Portugalija, ali i na Skandinavskom poluostrvu.

Stručnjaci upozoravaju da bi kontinent trebalo da se pripremi na požare koji će dostići novi, masivni nivo. 

Te supervatre ili megavatre su katastrofalni događaji koji ubijaju i ugljenišu široka područja, a teško se zaustavljaju, prenosi AP. 

Između 2000. i 2017. godine u požarima u zemljama članicama Evropske unije stradalo je 611 vatrogasaca i civila, a ekonomska šteta je procenjena na više od 54 milijarde evra.

Portugalija je najviše stradala, pošto je u toj zemlji od 2007. godine zabeleženo više od 18.000 požara, a 2017. godine u požarima je poginulo najmanje 106 ljudi.

Iako je trend da se u Evropi beleži manje požara sa manjim ugljenisanim područjima, osim u Portugaliji, veći i opasniji šumski požari zahtevaju više sredstava za hitne slučajeve.

Pored toga, glavna sezona požara postaje duža i traje od juna do oktobra, a raste i broj megapožara.

Te ekstremne požare karakterišu brzo širenje, intenzivnija vatra, nepredvidive promene pravca i ugarci koje nosi vetar.

Promena fokusa sa suzbijanja na prevenciju 

U prošlogodišnjem izveštaju EU se navodi da vlasti evropskih zemalja i dalje koriste tradicionalne metode u borbi protiv požara, oslanjajući se na vodu da ugasi požare, umesto da ulože u dugoročne projekte za prevenciju.

Eksperti kažu da vlasti moraju da skrenu fokus sa suzbijanja na prevenciju, uzimajući u obzir aspekte kao što su klimatska adaptacija, edukacija i priprema.

To uključuje redovno podsecanje šuma i rastinja, uvođenje više biljnih vrsta otpornih na klimu i raznovrsnog drveća.

Unapređena je i tehnologija za borbu protiv požara, uključujući dronove za detekciju, brz odgovor, mapiranje i procenu dinamike vatre.

EU u izveštaju primećuje da rukovodstva u Evropi ne koriste u potpunosti znanje i inovacije koje su obezbedili naučni projekti i poziva vlade da bolje razumeju kako klimatske promene utiču na njihove zemlje.

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 23. jul 2019, 09:08) - anonymous [neregistrovani]

pozari

Kada bi se sva vojna tehnika konvertovala u civilnu, imali bi na hiljade kanadera, vatrogasnih kamiona, gradjevinskih masina. Covek trosi uzasna sredstva i resurse na sredstva za destrukciju, a ona ce biti bespredmetna kad priroda krene u konacnu osvetu.

(utorak, 23. jul 2019, 07:04) - anonymous [neregistrovani]

cista suma i manje pozara

I plasticna kesa ili boca moze izazvsti pozar...dakle ciscenje i ocuvanje suma!!

(ponedeljak, 22. jul 2019, 23:38) - anonymous [neregistrovani]

zar postoje

" supervatre" ???????

(ponedeljak, 22. jul 2019, 22:27) - Drmr [neregistrovani]

Pozari

Pozare izaziva covek,priroda nema nista s tim.Razbijena staklena boca moze da izazove pozar.Ko je razbio bocu,narvno covek.Zato pamet u glavu,nista stakleno ne ostavljati u prirodi.

(ponedeljak, 22. jul 2019, 22:07) - anonymous [neregistrovani]

Dokaz koliko je covek nemocan pred prirodom

Ustvari covek je uspeo megalomanski da napravi oruzja za unistenje, atomsku bombu, super nosace aviona, super brzi torpedo a sisteme za gasenje tih super pozara nema niti se ikada bavio s time.