Uspon Borisa Džonsona: Šta je pričao o Srbima, Klintonovoj, Obami...

Bilo je to u Kardifu 16. juna 1998. godine. Evropski samit se upravo završio, a sa njim i predsedavanje Velike Britanije EU, piše britanski "Gardijan". Toni Bler drži pres konferenciju a dopisnik "Dejli Telegrafa" iz Brisela diže ruku. Ne postavlja pitanje, već komentariše. Bler kaže: "Borise, trebalo bi da budeš premijer!" 21 godinu kasnije, Boris Džonson je novi stanovnik Dauning strita broj 10.

Kada je objavljeno da je dobio unutarstranačku bitku, Džonson je sa bine poručio: "Sećate se one mantre koju smo ponavljali u kampanji koja se upravo završila? Verovatno se ne sećate. Sprovesti Bregzit, ujediniti zemlju," i u šali dodao, "pobediti Džeremija Korbina".

"Iako često deluje karikatiuralno, svaki potez, svaka izjava, ponašanje je duboko promišljeno.To je čovek koji pretenduje na uspeh i pobedu u svakom takmičenju u kojem učestvuje", kaže alumnista Londonske škole ekonomije i socijalni psiholog Arso Vučević.

Razbarušena kosa, neobavezni izgled. Oni koji ga poznaju kažu da je pažljivo gradio takav imidž. Izvrće prirodni red stvari, ali je uz to i pravi Englez, i zabavan je.

Biografija koju je napisala nekadašnja saradnica iz novinarskih dana Sonja Parnel zove se "Jednostavno Boris: priča o plavokosoj ambiciji".

To je bilo vidljivo još od studentskih dana na Itonu koji je upisao kao kraljev stipendista.

"Na Tviteru kruži pismo za koje se ne zna da li je autentično, u kome profesori na Itonu opisuju Džonsona kao aljkavog. Ali, u isto vreme taj isti Džonson je dobio nagrade za znanje klasika i stipendiju za Oksford" kaže dopisnica RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

Tu je taj dualitet, razredni klovn i najnagrađivaniji stipendista, koji se besplatno školovao na najprestižnijim britanskim školama.

Na Oksfordu je bio član Balingdon kluba sa Dejvidom Kameronom, bivšim premijerom. Viđen je kao klub za bahatu bogatu decu koja se ponašaju na ivici vandalizma, ali Džonson je u isto vreme bio i predsednik oksfordske unije studenata.

Otpušten iz Tajmsa 

Na Oksfordu je studirao i sa drugim budućim zvaničnicima Konzervativne stranke: Vilijemom Hejgom, Majklom Gouvom i rivalom za mesto premijera Džeremijem Hantom.

Za novine je pisao još kao student, ali pravi novinar postaje u Tajmsu, odakle je neslavno otpušten, jer je izmislio citat.

Novu šansu dobio je u Dejli Telegrafu čiji je dopisnik iz Brisela bio šest godina. Džonson je smatrao da su dotadašnji izveštaji britanskih dopisnika iz Brisela bili pristojni i dosadno tačni. Jedan evropski zvaničnik je rekao, odgovaramo na njegove napade, ali naši odgovori prosto nisu dovoljno zabavni.

"Nikada ga nisu zanimali tačni podaci, voleo je skandale, jer za njega novinarstvo je bilo politička platforma", kaže Ivana Miloradović.

Njegovi tekstovi posejali su seme Bregzita, doveli do osnivanja prve partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, pre UKIP-a. On je evropskepticizam preoteo levici. Margaret Tačer ga je obožavala, Džon Mejdžor prezirao, a poslednji guverner Hong Konga nazvao širiocem lažnih vesti.

Umeo je da Evropsku komisiju prikaže kao birokratsko čudovište koje nudi apsurdne predloge. Poput onog da ima planova da se uspostavi policija za banane, koja bi proveravala da li su odgovarajućeg oblika. Njegovi tekstovi postali su popularni, pa bi drugi britanski dopisnici išli tragom njegovih priča, ali te tragove nisu uvek nalazili.

Put do gradonačelnika Londona 

Godine 1999. vratio se u London i postao urednik Spektatora, lista naklonjenog Torijevcima. 2001. je postao član parlamenta a 2008. uspeva da pobedi gradonačelnika Londona, Laburistu Kena Livingstona. Ostaje na čelu grada dva mandata.

"Mnogi su mislili da nema šanse pobediti Kena Livingstona, veoma popularnog gradonačelnika, nekako se Džonson nametnuo kao kandidat i neočekivano pobedio", kaže profesor FPN-a u Beogradu Nebojša Vladisavljević.

"Koristio je svaku priliku za promociju, ličnu i Konzervativne stranke, pa i za promociju Londona globalno," tvrdi Vladisavljević.

Gradonačelnik je kupio je javnost tako što je umeo da deluje ranjivo i neozbiljno. Time je osvojio kažu, i mnogo žena. Ipak kad je trebalo bio je veoma ozbiljan. Kada su u Londonu izbili neredi 2011. godine, kada se na licu mesta pojavio sa metlom, zvižduci su se pretvorili u aplauz.

Što se tiče rezultata, mišljenja su podeljenja.

"Jednom su pitali savetnika u Dauning stritu, Hiltona, da kaže po čemu će Džonson ostati upamćen kao gradonačelnik osam godina, i on je rekao da nema vremena da o tome razmisli da bi mogao da im da odgovor", kaže Arso Vučević.

"To je jedno viđenje. Drugo je da je smanjio stopu kriminala, stepen siromaštva, ubrzao izgradnju jeftinijih stanova. Pre njegovog mandata četiri do šest opština po siromaštvu među prvih 20 bile bi londonske, na kraju nije bila nijedna," objašnjava Vučević.

Faktor Čerčil

Godine 2014. napisao je knjigu "Faktor Čerčil" o svom političkom uzoru – nekonvencionalnom premijeru koji je pritom bio i novinar. Knjigu je kasnije promovisao i u Srbiji. U Srbiji je bio i u vreme bombardovanja 1999.

"On je važan i zato što je poslanik za Aksbridž i Južni Rajslip. Deo Londona gde živi stara emigracija, koja je u zemlju došla posle Drugog svetskog rata. Kao poslanik ima dužnosti koje se odnose na lokalnu zajednicu i zna dobro i životne probleme srpske zajednice u Velikoj Britaniji", objašnjava Ivana Miloradović.

Arso Vučević veruje da Džonson spada u red najsprskije orijentisanih britanskih političara.

"Počev od toga da se suprotstavio bombardovanju Srbije 1999, branio Srbiju od pojedinih autora koji su je optuživali da je krivac za izbijanje Prvog svetskog rata, preko dolaska u posetu Srbiji kada je obilazio groblje Komonvelta i uputio tadašnjem premijeru Vučiću poziv da bude jedan od govornika na promociji njegove knjige. Ima neku vrstu uvažavanja Srbije i njenog položaja", smatra Vučević.  

Dok je Kameron upozoravao javnost na štetu po ekonomiju i politku u slučaju Bregzita, Džonson je sa kolegama obilazio zemlju u jarkocrvenom autobusu.

Urbani je mit da je pre odluke kojem će se prikloniti carstvu, poslao Kameronu SMS poruku u kome predviđa da će Bregzit biti smrvljen, kao žaba pod plugom. Ubrzo je međutim, rekao novinarima, da je za izlazak jer želi bolji dogovor za narod.

"Navodno je smatrao da je bolje za Britaniju da ostane u EU, ali je promovisao Bregzit da podigne ličnu popularnost da bi dugoročno postao šef stranke i premijer", kaže Nebojša Vladisavljević. 

Kako je postao ministar 

Bregzit se desio, a Džonson je bio na korak od mesta premijera. Ali zbog sukoba sa saradnikom Majklom Gouvom nijedan nije uspeo da dođe na čelo stranke, pa je izabrana Tereza Mej. 

I onda je baš Džonsona postavila za ministra spoljnih poslova. Zato su ga zvali političkim Lazarom, koji ustaje iz mrtvih. Neobično mesto, jer ga nisu preporučivale ranije izjave.

Kada je Obama rekao da je protiv Bregzita, Džonson je kazao da je reč o animozitetu njegovih predaka prema britanskom kolonijalizmu, jer je predsednik Amerike poreklom iz Kenije. A za Hilari Klinton da izgleda kao medicinska sestra sadista u mentalnoj ustanovi.

I kao ministar imao je gafove. Izjavio je na primer, da žene u Britaniji ne treba da nose burke, jer liče na pljačkaše banaka ili na poštansko sanduče.

"Možda je najgori onaj koji je zapečatio sudbinu oransko-britanske novinarke Nazanin Zakari Radklif koja služi zatvorsku kaznu u Teheranu jer je lažno rekla iranskim vlastima da ide u Iran da poseti porodicu", podseća Ivana Miloradović.

"Radila je za edukativni program Bi-Bi-Si-ja, što je Džonson priznao. Najvažnije za taj mandat i ono što ga čini slabim ministrom spoljnih poslova je što se nije bavio diplomatijom, već su mu oči bile uprte ka vladi i borbi sa Terezom Mej i za tvrdi Bregzit", kaže Ivana Miloradović. 

Kada je Tereza Mej pokazala šta je ispregovarala sa Briselom, dao je ostavku. San o Bregzitu napisao je, umire, guši ga nepotrebna sumnja u sebe.

Priprema terena za premijersku trku 

Posle ostavke Tereze Mej, ušao je u trku za premijera. Teren je pripremila ultraskeptična grupa Konzervativaca na čelu sa Džejkobom Risom Mogom, koja je pretila da se prikloni stranci Najdžela Faraža ako Džonson ne uđe u najuži izbor.

U danima pred izbor, pojedini ministri su pretili ostavkama. Nisu ni svi poslanici oduševljeni pa su rešili da novom premijeru unapred bace klipove u točkove. Po nedavno izglasanom zakonu, premijer ne sme da raspusti parlament da bi lakše sproveo Bregzit bez sporazuma sa EU.

"Mnogi su podržali Džonsona u vrhu stranke, ne zbog stava o Bregzitu, ne zbog popularnosti u javnom mnjenju. Smatraju da im je on najbolja šansa da ostanu na vlasti u narednom periodu", veruje profesor Nebojša Vladisavljević.

Sem Čerčila, Džonsonu je heroj i Bendžamin Dizraeli, još jedan britanski premijer koji je takođe bio novinar i koji je postao jedan od najčuvenijih britanskih premijera. Popeo sam se uz masnu šipku, govorio je Dizraeli. Najbolji opis političkog puta Borisa Džonsona.

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 27. jul 2019, 07:16) - Ukratko: [neregistrovani]

Novi Populista!

Nekad je Britanija bila pomorska sila,a sada im tone i poslednja lađa!

(petak, 26. jul 2019, 13:11) - anonymous [neregistrovani]

Небитно

Шта је говорио раније , сада је небитно. Док је премијер мора да слуша газде , иначе оде функција , а можда и глава. Ко мисли да премијер управлја В.Британијом , заиста је наиван.

(sreda, 24. jul 2019, 09:34) - anonymous [neregistrovani]

Slicnost

izmedju Borisa Johnsona i Donalda Trumpa je ne samo izgledom (kosa plavocrvena, razbarusena) vec i u komunikaciji i retorici, potpuno razlicita od uobicajene.

(sreda, 24. jul 2019, 07:21) - Dragan [neregistrovani]

Kao

Kao kada neko ne zna da vozi a dobije vozačku dozvolu, onda smo imate - joše jednu opasnost na putu više.

(utorak, 23. jul 2019, 23:02) - Marko [neregistrovani]

Korak napred

Ipak, neće on vladati sam ali je ipak dobro što će UK imati premijera ko razume Srbiju i ne gleda samo na nas sa mržnjom.