Trideset godina od "početka kraja" Istočne Nemačke

Na današnji dan 1989. godine počele su demonstracije u Lajpcigu, za koje se smatra da su označile "početak kraja" DDR-a, odnosno Istočne Nemačke. To je bio jedan od prvih pritisaka javnosti na državu, pod kojim je na kraju i poklekla.

Nenasilne demonstracije u Lajpcigu počele su 4. septembra 1989. posle nedeljne molitve u crkvi Svetog Nikole. Ubrzo je obližnji Trg Karla Marksa (danas – Augustusplac) bio ispunjen.

Nezadovoljni građani Istočne Nemačke okupili su se i započeli protest. Zahtevali su prava poput slobode putovanja u strane zemlje i izbora demokratske vlade.

Ljudi u drugim gradovima Istočne Nemačke počeli su da "kopiraju" sunarodnike iz Lajpciga i sastajali se uveče na gradskim trgovima. 

Protesti su nastavljeni sve do proslave 40. godišnjice DDR-a 7. oktobra. Država je odgovorila – uhapšeno je oko 3.500 ljudi, a mnogi su povređeni.

Nakon tog vikenda i sukoba policije i demonstranata usledio je ponedeljak, 9. oktobar. Smatrajući to "danom odluke", država je u Lajpcigu okupila 8.000 policijskih i naoružanih vojnih jedinica sa namerom da spreči bilo kakve demonstracije.

Međutim, demonstranata je bilo mnogo više – oko 70.000 ljudi šetalo je Lajpcigom i uzvikivalo "Wir sind das Volk!" ("Mi smo narod!"). Na taj način su želeli da podsete vođe DDR-a da demokratskom republikom treba da vlada narod, a ne nedemokratska stranka koja tvrdi da ih predstavlja.

Demonstranti su ostali potpuno mirni i hodali do Štazija, odnosno Ministarstva državne bezbednosti.

Naredne nedelje u Lajpcigu 16. oktobra 1989. pojavilo se 120.000 demonstranata, a vojne jedinice su ponovo bile u pripravnosti u blizini. Sedmicu kasnije, broj demonstranata se povećao na 320.000.

Taj pritisak i drugi ključni događaji doveli su do pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, što je predskazalo i kraj socijalističkog režima DDR-a. 

Demonstracije su se završile u martu 1990. godine, otprilike u vreme prvih slobodnih višestranačkih izbora za Folkskamer (parlament) u celoj DDR. To je utrlo put ka ponovnom ujedinjenju Nemačke, koje se dogodilo skoro godinu dana od "dana odluke" – 3. oktobra 1990. godine.

Od 2009. godine se svakog 9. oktobra u Lajpcigu održava Festival svetla, koji privlači oko 200.000 ljudi u grad i koji zajedno hodaju stopama protesta.

Priredio Petar Dodić 

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 09. okt 2019, 14:02) - anonymous [neregistrovani]

Ma da, tako je to !

Komsijska trava uvek izgleda socnija.

(sreda, 09. okt 2019, 11:12) - goran -Laupheim (D) [neregistrovani]

Maa, dajte molim Vas

Oni su se borili da bi dobili pasose zapadne Nemacke (slobodu putovanja) i pobegli zauvek iz istocnog dela. Evo danas, koliko ih je ostalo tamo, gde su? Uglavnom stari ljudi koji nisu mogli da se snadju su ostali. Slicno se desilo i u SR Hrvatskoj devedesetih. Gde su sad ta obecanja o prospritetu kad su zapoceli rusiti SFRJ? Ovih godina Hrvati su bezali iz "prospritetne HR" u Bayern i Baden-Württemberg, Irsku, Kanadu i Novi Zeland pa ih je ostalo u HR svega 3 miliona. Naravno Sabor u Zagrebu se tim ne hvali nego sakriva pravu istinu od javnosti.

(sreda, 09. okt 2019, 10:22) - Dragan [neregistrovani]

Poznat scenario

Prvo se izlazi na ulice da bi se "oslobodila" zemlja - a nakon toga se izlazi iz te oslobodjene zemlje. Rusi vladu, rusi ustav i onda bezi iz te nove slobodne zemlje.